Zavisnost od kladionica...

(3 glasova)
Zavisnost od kladionica...

Nekontrolisano kockanje je mnogo više od strasti ili poroka, to je svojevrsna bolest zavisnosti. Ipak, pošto na takvim bolesnicima zarađuju mnogi, pa i države, o ovom poremećaju se najčešće ne govori. Razni oblici kockanja i klađenja su u Srbiji doživeli ekspanziju u zadnjih petnaestak godina. Kladionice i kockarnice su podelile Srbiju na one koji zarađuju od kocke i one koji od nje boluju. Ovih drugih je sve više, a posebno zabrinjava da ih ima mnogo među mladima.

Test za utvrđivanje zavisnosti od igara na sreću (između ostalih i zavisnost od kockanja, klađenja…).

Odgovorite sa DA ili NE.

1. Da li ste nekada propustili čas ili niste otišli na posao zbog kockanja, kladionice?
2. Da li ste se ikada kajali i imali osećaj krivice posle igre?
3. Da li ste se ikada kockali ili kladili kako biste vratili dugove?
4. Da li je kockanje uticalo na Vaše ambicije?
5. Da li Vam se događalo da ste posle gubitka želeli da se što pre vratite kako biste nadoknadili izgubljeno?
6. Da li se često događalo da posle gubitka želite da se vratite i još više dobijete?
7. Da li često igrate na sve ili ništa, dok ne izgubite sav novac?
8. Da li ste pozajmljivali novac radi kockanja ili klađenja?
9. Da li imate novac za kocku, novac koji je namenjen isključivo kockanju?
10. Da li je Vaše interesovanje za kockanje ili klađenje uticalo na štetu Vašim ličnim ili porodičnim finansijama?
11. Da li ste se ikada do te mere zaneli igrom da niste završavali sa igrom na vreme?
12. Da li ste se nekada kockali kako biste zaboravili na probleme?
13. Da li ste nekada narušili zakon kako biste došli do novca za igru?
14. Da li ste nekada imali nesanicu, jer su Vas mučile misli o kockanju?
15. Da li Vam je ikada padalo na pamet da odete da se kockate kako biste zaboravili na životne probleme?
16. Da li imate naviku da proslavite svoje dobitke?
17. Da li ćete kliknuti na link „sports betting sites“ koji vas  vodi na 5 najpoznatijih sajtova za klađenje? Mi vam preporučujemo da to ne radite...

Ukoliko ste na više od 6 pitanja odgovorili sa DA, najverovatnije imate zavisnost od kockanja/klađenja i za početak morate priznati sebi da imate problem.

Procene stručnjaka govore da se 80 odsto mladih bar jednom u životu kockalo. Oko četiri procenta njih, ako je verovati statistici, završiće kao zavisnici od kocke. Okruženi smo kockarnicama i kladionicama, a tinejdžeri su posebno osetljivi - objašnjava dr Alčaz. - Istraživanja su pokazala da mozak tinejdžera burnije reaguje na dobitak nego što je to slučaj kod odraslog čoveka. Istovremeno su manje osetljivi na gubitak.

Generalno među pacijentima nema mnogo maloletnih kockara, jer se to dugo ne prepoznaje kao problem. Roditelji su tolerantni sve dok deca ne upadnu u velike dugove, a to se ipak dešava malo kasnije. Pacijenti na lečenje po pravilu dolaze pod pritiskom porodice i to tek nakon što naprave drugi ili treći dug…
Da porodica ima presudnu ulogu slaže se i Jelena Manojlović iz “Sos centra za odvikavanje od kockanja”. Ona smatra da je važno prihvatiti da je zavisnost od različitih igara na sreću zajednički problem.

Prve kockarske i kladioničarske korake deca najčešće prave sa članovima porodice. Neretko prvi tiket uplate već sa sedam ili osam godina, a u tinejdžerskim godinama ulaze u ozbiljne probleme. Sve to vreme roditelji i rođaci kriju jedni od drugih nevolje u koje dete upada zbog kocke.
Što ranije neko uđe u taj svet, manje su šanse da će se izvući bez posledica - kaže dr Alčaz. - Ljudi koji počnu da se kockaju kao deca nemaju vremena da shvate da je zabava moguća i bez kocke. Osećaju se prihvaćenim među drugim igračima, sigurniji su u sebe.

A omiljena kocka među mladima je sportsko klađenje, a na drugom mestu je elektronski rulet.
Psiholozi ocenjuju da je klađenje posebno opasno, jer mnogi koji ga redovno upražnjavaju uopšte ne smatraju da je posredi - igra na sreću.
Oni su ubeđeni da je stvar u fudbalskom znanju, pa se bave statistikom, dojavama, procenama... - objašnjavaju stručnjaci. - Spremni su da ulažu sve više novca, da trče do kladionice i po nekoliko puta dnevno, da kriju tikete od rodbine. A kada ne dobiju ništa, za to okrive "nameštaljke". Nikada sebe.

Naš zakon ne dozvoljava maloletnicima klađenje i kockanje, ali se kontrola njegovog sprovođenja i sankcionisanje slabo sprovodi, tako da mnogi mladi počinju da se klade još u osnovnoj školi, u srednjoj su već "okoreli" kockari, koji završavaju sa zelenašima na vratu. Tipičan patološki kockar počinje sa manjim ulozima. To je novac za užinu kod dece ili sitni ulog kod starijih koji žele da se zabave. Nekada i sami roditelji misle da to nije strašno i da možda čak i nije loše kao zanimacija da se dete ne bi odalo alkoholu ili drogi. Ne znaju da ih od tih zavisnosti malo deli…

Nažalost, bolest se manifestuje tek kada pacijent više ne može da kontroliše svoje ponašanje, kada sve svoje aktivnosti i razmišljanja usmeri isključivo na svoju strast.
Kako se postajete zavisnik od kockanja? Polako, ali sigurno kao i kod narkomanije, kada se sa „lakih" prelazi na teške droge, tako se i kod kockanja, najpre, počne sa klađenjem, a ubrzo se prelazi na rulet. Suština je u tome da igrač želi da što više skrati period neizvesnosti, da što pre dođe do rezultata, a oni su, po pravilu, poražavajući.
Za ovu vrstu zavisnosti uglavnom su karakteristični isti simptomi kao i kod hemijskih vrsta zavisnosti (gubitak kontrole, rast tolerancije, obrazovanje psihičke potrebe, nervoza i opsesivna potreba za kockanjem - u slučaju prekida kockanja, promene ličnosti, gubitak posla, porodice, poverenja bližnjih, finansijski krah).

Zanimljivo je, međutim, da motiv zarade i eventualnog dobitka u celoj priči ima sporedan značaj. Pomisao na lak i brz novac će mnoge privući igrama na sreću, ali pravi problemi nastaju tek kasnije, kada strast u potpunosti ovlada čovekom. Jednostavno, kockanje se tada doživljava kao veliko uzbuđenje, fantastična sreća, nešto što se ne može porediti sa bilo čime sličnim.

Možda za kockara novac nije prioritetni cilj, ali se bez njega ne može igrati. I tu su iskustva zavisnika, manje-više, slična. Najpre se troši svoj novac, zatim se prodaju stvari iz kuće, sledi pozajmljivanje od prijatelja i rodbine, da bi naposletku mnogi zakoračili u svet kriminala, pronevere i krađe.

Svetska zdravstvena organizacija je još 1980. godine definisala kockanje kao bolest poremećaja navike impulsa, kao oboljenje slično kleptomaniji, piromaniji i drugim bolestima zavisnosti. Nažalost, država i društvo se prema ovom poroku najčešće odnose kao prema ličnom problemu, iako su posledice slične onima koje prouzrokuju alkoholizam ili narkomanija. Doduše, Zakonom o igrama na sreću je definisano šta je kocka, doneti su i propisi koji regulišu minimalnu udaljenost kockarnice od osnovnih i srednjih škola, usvojene su i zabrane kada je reč o maloletnicima, ali se dalje od toga nije išlo. Nije ni čudno, s obzirom na to da je svuda u svetu kocka veliki biznis u kojoj mnogi vide ogromnu korist. Počev od zelenaša i vlasnika kockarnica, raznih organizatora igara na sreću, pa sve do same države. Očigledno, reč je o poroku u kome svi dobijaju, a samo jedan gubi, pa je i to, verovatno, razlog zašto se o ovoj bolesti toliko ćuti.

Pin It
2013-10-14
četvrtak, 30 maj 2013 09:24

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori