Back BesplatanSport.com

Definicija iznenadne srčane smrti

(0 glasova)
Definicija iznenadne srčane smrti


Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji iznenadna srčana smrt je prirodna, ali neočekivana smrt iz srčanih razloga, koja je nastupila tokom jednog časa od pojave subjektivnih tegoba, bez obzira na to da li je neko oboljenje postojalo ranije. Postoje i druge definicije iznenadne, to jest naprasne srčane smrti, najviše su različite u vremenu proteklom od pojave simptoma.
U Sjedinjenim Američkim Državama između 300 000 i 400 000 slučajeva iznenadne smrti se dogodi svake godine. Tako je kod mladih ljudi (od 1 do 30 godina) učestalost iznenadne smrti procenjena na 1,3 do 8,5 na 100 000 ispitanik–godina, s predominacijom muškaraca.
Po tim podacima svake godine iznenada umre nekoliko hiljada Amerikanaca mlađih od 20 godina, što je krajnje zabrinjavajuće. U našoj zemlji, nažalost, nema sistematizovanih podataka o incidenci iznenadne smrti, ali se zasigurno može reći da je ona i kod nas veliki problem, pa joj se u poslednje vreme posvećuje velika pažnja.

Mehanizam iznenadne smrti u opštoj populaciji je ventrikularna fibrilacija u 65–85% slučajeva, ventrikularna tahikardija u 7–10%, a elektromehanička disocijacija u 20–30% slučajeva, dok etiologija može biti ishemijska, neishemijska i nekardiološka. Uzrok iznenadne srčane smrti, može se utvrditi na osnovu prisutne simptomatologije neposredno pre fatalnog ishoda, ali je najsigurnije obdukcionim nalazom. Tako, na primer, razlika između iznenadne srčane smrti usled akutnog infarkta miokarda i iznenadne srčane smrti iz nekih drugih razloga, je u tome što se iznenadna srčana smrt usled infarkta miokarda karakteriše prisustvom bola u grudima, koagulacionom nekrozom i izduženim, istanjenim i vijugavim kontraktilnim vlaknima u patohistološkom nalazu, dok se iznenadna srčana smrt iz drugih razloga karakteriše odsustvom bola u grudima, koagulativnom miocitolizom i anomalnim kontraktilnim vezama.

Iako su uzroci i mehanizmi nastanka iznenadnih srčanih smrti manje-više poznati, veoma je teško predvideti ko su pravi kandidati za ovakav ishod. Iznenadna srčana smrt može zadesiti i sportiste – one koji se rekreativno bave sportom i one vrhunske. To je na neki način kuriozitet, iz prostog razloga što je opšteprihvaćeno mišljenje da su sportisti fizički sposobni i zdravi ljudi, a samim tim bavljenje sportom je aktivnostkoja je korisna po zdravlje. Međutim, ako znamo da su sportisti osobe takmičarskog duha, željne sportskog dokazivanja, a posledično sklone minimiziranju tegoba i disimulaciji, kao i nepridržavanju lekarskih saveta o veličini trenažnih opterećenja naročito u periodu rekonvalescencije, to i nije neko iznenađenje. Takođe, promene u organizmu koje izaziva intenzivan trening su velike – funkcionalne i anatomske, i to kako kratkoročne – tokom treninga, tako i dugoročne – posle više godina treniranja. Neke od tih promena su korisne po zdravlje; za neke je to diskutabilno, a neke izvesno nisu. U ovim promenama treba tražiti
uzrok iznenadne smrti. I na kraju, kao najznačajniji i najviše zabrinjavajući razlog ove pojave, treba spomenuti neotkrivena prethodna oboljenja koja u sportu mogu postati fatalna. To je najviše zabrinjavajući razlog, zato što ukazuje na nedovoljnu zdravstvenu kontrolu sportista kako u predselekciji, tako i kasnije u toku treninga i takmičenja. Može biti utešno da je to i razlog na koji se najviše može uticati, te tome treba posvetiti posebnu pažnju.
Pre pedeset godina počela je da se obraća pažnja na ovakve događaje u sportu, a prve ozbiljnije studije počele su da se objavljuju dvadesetak godina kasnije. To su bili uglavnom opisi pojedinačnih slučajeva iznenadnih smrti sportista koje su se dešavale na takmičenjima i tokom treniranja. Takvi događaji su ranije bili čak i češći nego danas iz razloga što je zdravstvena kontrola sportista bila još nerazvijenija nego danas, a sport manje industrijalizovan, te je bilo mnogo manje interesa i novca za adekvatnu opremu i kadrove. Značajna je studija Zakopoikusa, koji je opisao smrt dvadesettrogodišnjeg fudbalera usled infarkta miokarda još 1973. godine; zatim Vuria o dva skijaša maratonca od 50 i 59 godina koji su umrli na stazi iz istih razloga; Jokla i Klinke o dva rvača, jednog od 45 godina, umrlog takođe usled koronarne bolesti neposredno posle borbe, a drugog od 21 godine koji je preminuo u mirovanju usled akutnog endomiokarditisa; Išvaneskog i Medveda koji su objavili smrt dva fudbalera mlađa od 30 godina na terenu i u toku utakmice usled miokarditisa; zatim studija Munšeka o dva fudbalera od 23 i 29 godina, opet u toku treninga usled urođenih aortnih mana; MekKilan (Mc Ciellan) koji je opisao smrt jednog košarkaša od 16 godina u toku utakmice, sa obdukcionim nalazom anomalija koronarnih arterija i smrt jednog ragbi igrača od 32 godine neposredno posle utakmice, sa obdukcionim nalazom hipoplazije aorte i hipertrofije miokarda, kao i mnoge druge studije koje su zaintrigirale javnost i dovele do kasnijih ozbiljnijih istraživanja ovog problema.

Američku javnost pre desetak godina uzdrmali su slučajevi iznenadnih smrti čuvenih košarkaša Redži Luisa (Reggi Lewis), iz Boston Seltiksa, kao i Henk Getčrs (Hank Gathers), igrača Lajol Merimonta (Loyola Marymount), koji su preminuli tokom utakmica. Afera o smrti Henk Getčrsa, koja se dogodila u martu 1990. godine, bila je predmet veoma komplikovanih pravnih postupaka, a glavni okrivljeni bili su nadležni lekari. Hank Gatčrs bio je 23-godišnji
crnački igrač, koji je neposredno pred svoju smrt bio jedan od 27 vodećih igrača NBA profesionalnog drafta, a samim tim u prilici da potpisuje milionske ugovore. U decembru 1989. godine tokom trčanja na terenu imao je jednu sinkopalnu epizodu, koja je u bolnici protumačena kao posledica ventrikularne tahiaritmije povezane s naporom, što je ustanovljeno elektrokardiografskim monitoringom, na kome je bilo ponovljenih takvih događaja.
Kao terapiju dobio je propranolol, a tri nedelje kasnije nastavio je da trenira. Tri meseca kasnije, preminuo je na terenu usled ventrikularne fibrilacije. Misli se da je uzrok ovih poremećaja ritma bio preležani miokarditis. Afera je poprimila velike razmere zato što je postavila pitanje odgovornosti lekara u ovakvim situacijama.

Dr. Zdravko M. Miajilović i saradnici "Srce i sport"  Zavod za udžbenike

Pin It
Zavod za udžbenike

Tradiciju Zavoda za udžbenike dugu 52 godine obeležava ne samo postojanje kompanije koja se bavi izdavaštvom, već, pre svega kompanije koja je doprinela i doprinosi ostvarenju dugoročnih prosvetno-pedagoških ciljeva. Kao Javno preduzeće, u odnosu na sve ostale izdavače nalazi se u težoj poziciji, jer je svest o društvenoj odgovornosti i ulozi koju ima u edukaciji građana Srbije i očuvanju nacionalne pisane reči, značajno iznad ostalih kompanija koje se bave istom delatnošću. Zavod za udžbenike je osnovala Vlada Republike Srbije 1957. godine sa ciljem da celovito i kvalitetno reši pitanje proizvodnje udžbenika za sve predmete i sve kategorije učenika, poštujući odgovarajuće…

Adresa sajta www.zavod.co.rs
2012-07-18
sreda, 03 mart 2010 13:05

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori