Back BesplatanSport.com

Iznenadna srčana smrt sportista

(0 glasova)
Iznenadna srčana smrt sportista


Koliko je i u kojoj meri bavljenje fizičkom aktivnošću korisno po zdravlje predmet je kontroverznih razmišljanja još od vremena starih Grka. Prvi događaj koji je zabeležen u literaturi,  a tiče se ove teme, je mit o Feidipidesu iz 490. god. pre n.e., koji govori o Atinjaninu koji je pretrčao 40km od Maratona, mesta na kome se vodila bitka između Grčke i Persije, do Atine da bi proglasio pobedu Grka. Neposredno nakon izvršenja svoga cilja, mit govori da je junak događaja izgubio svest i umro. Kasnije je istinitost mita dovedena u pitanje, te je distanca povećana na 500 km, i to od Atine do Sparte i nazad, ne da bi se proglasila pobeda, nego da bi se Atinjanima u jeku borbe javilo da Spartanci ne dolaze u pomoć. Po pripovedaču Herodotu, junak je preživeo. Konfuzija je nastala zato što je Maraton-priča pomešana sa pričom o Euklesu, koji je 50-ak godina kasnije trčao 50 km da proglasi pobedu Atinjana i zaista umro.

Legenda o Feidipidesu, koja je ukazivala na opasnost ekstremnog fizičkog napora, nije u antičkoj Grčkoj uticala na promenu već ustanovljenog mišljenja da je fizička aktivnost korisna po zdravlje, a koje su promovisali Herodicus, Hipokrat, a potom i rimski lekari. Takvo mišljenje se održalo  sve do sredine  XVII veka[2].

U XIX veku Jakob  Mendez da Kosta (Jacob Mendez da Costa) je uveo pojam  vojničkog  srca i slične konstelacije napor sindroma, pod kojima podrazumeva tegobe koje su imali vojnici američkog civilnog rata, a koje su podrazumevale palpitacije, tahikardiju, vrtoglavicu i dispneju, koje su bile povezane s ekscesivnim naporom.

Londonski hirurg F. K. Skej (Skey) je bio jedan od prvih koji je u XIX veku upozorio na opasnost velikog fizičkog napora kritikujući  u London Timesu trke čamcima, koje su bile popularne u viktorijanskoj Britaniji. On je tvrdio da ekstreman napor koji traje duže od 20 min vodi u permanentnu povredu, misleći najviše na efekte na kardiovaskularni sistem.

U to vreme  je i jedan od najvećih autoriteta u izučavanju bolesti srca, dr Hope, objavio  da ne poznaje tako originalnu bolest srca, kao što je ona izazvana intenzivnim veslanjem.

1896. god. nastao je i termin trkačko srce, kada je maraton  ponovo zaživeo na Olimpijskim igrama, opet izazivajući brojne polemike oko toga da li je ono zdravo ili bolesno, kao i kasnije biciklističko i veslačko srce. Slikovit događaj u vezi s tim je bio na Olimpijskom maratonu u Londonu, koji je održan 1908. god., kada je Italijan Dorando Pietri prvi stigao do cilja, ali tu nažalost kolabirao, te ga je jedan gledalac trke koji je bio neposredno u blizini prevukao preko cilja. Tako se pobednikom tog maratona smatra Džoni Hajes (Jonny Hayes), iako ga je kraljica Aleksandra darovala istim zlatnim  peharom, kao i pobednika. Taj maraton  je poznat i po tome što je njegova dužina od 42 195 m postala zvanična za Olimpijski maraton
16 godina kasnije.

1899. godine, švedski doktor S. Henšen (Henschen) ukazao je na mogućnost akutne dilatacije srca kao posledične manifestacije akutne srčane slabosti produženom fizičkom naporu.

Početkom XX veka su R. Tait Mekenzi (Mckenzie) i Peter Karpovič (Karpovich), ukazali na opasnost bavljenja intenzivnom fizičkom aktivnošću onih koji su nepripremljeni za to, a to se naročito odnosilo na bivše sportiste koji su pokušavali da ponove rezultate iz prošlog vremena. Oni su smatrali da je osnovni uzrok akutne srčane dekompenzacije, nakon intenzivnog fizičkog napora, povećani enddijastolni volumen, jer dilatirano srce pospešuje svoju slabost. Pa ipak, iako je postojala svest o sportskom srcu, sinusna bradikardija, biventrikularna srčana dilatacija, šumovi nad pulmonarnim i aortnim ušćem, koji se danas smatraju fiziološkim fenomenima kod sportista, ranije su smatrani patološkim srčanim blokom, kardiomiopatijom i valvularnom opstrukcijom. To su takođe bile i veoma teške dijagnoze, s obzirom na to da nisu mogli biti lečeni tada dostupnim medicinskim sredstvima.

U drugoj polovini XX veka ustanovljeno je mišljenje da produženo treniranje sportova izdržljivosti afektuje kako veličinu srca, tako i ritam; kvantifikovan je rizik bavljenja fizičkom aktivnošću i određen je patoanatomski  supstrat za to, a nastali su i pokušaji da se odrede karakteristike adaptacije srca na fizičku aktivnost. Nešto više pažnje se obraća na iznenadnu srčanu smrt nakon velikog fizičkog napora, pa su objavljeni brojni radovi na ovu temu počev od Moritza i Zamchecka, koji su opisali iznenadne smrti vojnika; zatim Sir Rasela Broka (Russell Brock), Donald Tira (Teare) i Sir Vilijama Oslera (William Osler), koji su, kao patoanatomski supstrat, za to opisali opstrukciju izlaznog trakta leve komore, asimetričnu septalnu hipertrofiju i kardiomiopatiju  desne komore, dok su Ašer (Ascher) i Martin Blek (Black) i Goffredo Gensini opisali slučajeve iznenadnih smrti usled rupture aterosklerotskog  plaka. Na tu temu istaknuti su bili i radovi Opiea, Beri Marona (Barry Maron) i Tompsona (Thompson), koji je izračunao da je iznenadna srčana smrt 7 puta verovatnija tokom trčanja nego u miru, i utvrdio da je njena incidenca 1 na 15 240 zdravih džogera godišnje.

Danas su znanja i interesovanja u medicini sporta i sportskoj kardiologiji veoma raznovrsna i svode se na istraživanja adaptacije i rizika u vezi s bavljenjem  intenzivnom fizičkom aktivnošću u različitim sportskim disciplinama i nivoima utreniranosti. Iznenadna smrt sportista je i dalje predmet brojnih istraživanja, s obzirom na to da je to problem koji uz sva postojeća znanja ne prestaje da bude aktuelan.

Dr. Zdravko M. Miajilović i saradnici "Srce i sport"  Zavod za udžbenike

Pin It
Zavod za udžbenike

Tradiciju Zavoda za udžbenike dugu 52 godine obeležava ne samo postojanje kompanije koja se bavi izdavaštvom, već, pre svega kompanije koja je doprinela i doprinosi ostvarenju dugoročnih prosvetno-pedagoških ciljeva. Kao Javno preduzeće, u odnosu na sve ostale izdavače nalazi se u težoj poziciji, jer je svest o društvenoj odgovornosti i ulozi koju ima u edukaciji građana Srbije i očuvanju nacionalne pisane reči, značajno iznad ostalih kompanija koje se bave istom delatnošću. Zavod za udžbenike je osnovala Vlada Republike Srbije 1957. godine sa ciljem da celovito i kvalitetno reši pitanje proizvodnje udžbenika za sve predmete i sve kategorije učenika, poštujući odgovarajuće…

Adresa sajta www.zavod.co.rs
2014-11-10
ponedeljak, 10 novembar 2014 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori