Back BesplatanSport.com

Procena stanja sportiste i uvod u rizike

(1 Glas)
Procena stanja sportiste i uvod u rizike


Za takmičarske sportiste postoji mali broj podataka koji direktno povezuju prisustvo i ozbiljnost oboljenja koronarnih arterija sa rizikom bavljenja vrhunskim sportom. To uslovljava da preporuke za sportiste s oboljenjem koronarnih arterija budu delimično bazirane na opservaciji ostale populacije odgovarajućih godina s oboljenjem koronarnih arterija. Rizik neželjenog kardiovaskularnog događaja se povećava u određenim stepenima uvek kada je prisutna koronarna arterioskleroza. Izvesno je da se broj neželjenih događaja povezanih sa vežbanjem i treningom povećava sa stepenom oštećenja krvnih sudova i da se rizik povećava s intenzitetom takmičarskog sporta i intenzitetom napora učesnika.

Sportisti sa dijagnostikovanim oboljenjem koronarnih arterija moraju biti dodatno ispitani i procenjeni pre daljeg uključenja u sportske aktivnosti.

To podrazumeva ehokardiografsku procenu funkcije leve komore (EFLV) i procene kontraktilnosti, test opterećenja – ergometriju, 24 h holter EKG. Standardni klinički testovi opterećenja, međutim, imaju manu da ne mogu u potpunosti simulirati kardiovaskularni stres proizveden iznanadnim tokom aktivnosti dinamičkog i statičkog napora koje zahteva sportski trening. Zbog toga standardni klinički testovi vežbanja neće biti odgovarajući za procenu sportista sa koronarnim oboljenjem srca.

Na osnovu ispitivanja sportista mogu se definisati dva stepena rizika bavljenja sportom.

Blago povećan rizik

Sportisti sa dijagnostikovanim oboljenjima koronarnih krvnih sudova (KKS) bilo kojom metodom, za koje se smatra da imaju blago povećan rizik imaju sledeće nalaze:

1.  Sačuvanu LV sistolnu  funkciju  pri mirovanju  (EF preko  50%).
2.  Prilikom ergometrije nalaz normalne tolerancije napora u odnosu na godine što se definiše nalazom većim od 10 METS ili većim od 35 ml O2/ng kod sportista ispod 50 g.; nalazom većim od 9 METS ili većim od 31 ml O2/ng kod sportista 50–59 god.; nalazom većim od 8 METS ili većim od 28 ml O2/ng minimalno između 60–69 god.; i nalazom većim od 7 METS ili većim od 24 ml O2/ng minimalno za starost preko 70 godina.
3.  Mladi sportisti sa visokim stepenom takmičarske izdržljivosti treba da imaju maksimalno konzumiranje kiseonika mnogo veće od raspona koji se smatra normalnim.
4.  Na blago povećan rizik bavljenja sportom ukazuje i nalaz ergometrije u smislu odsustva opterećenjem izazvane ishemije kao i odsustva ventrikularnih ekstristola (VES) pri naporu, ali i po prekidu napora u fazi odmora, kao i odsustva nalaza VES u paru i ventrikularne tahikardije.
5.  Na blago povećan rizik bavljenja sportom ukazuje nalaz koronarografije sa odsustvom hemodinamski značajnih stenoza glavnih  koronarnih krvnih sudova (stenoza ispod 50%).
6.  Blago povećan rizik bavljenja sportom je prisutan i posle uspešne miokardne revaskularizacije primenom hirurške ili perkutane tehnike[20].

Znatno povećan rizik  bavljenja sportom

1.  Smanjena sistolna funkcija leve komore pri mirovanju (ejekciona frakcija ispod 50%),
2.  na testu opterećenja prisutna ishemija pri naporu i ili kompleksni poremećaji ritma,
3.  hemodinamski značajna stenoza bar jedne od glavnih koronarnih arterija.

Redovna i rekreaciona fizička aktivnost i vežbe umerenog intenziteta preporučuju se za pacijente sa oboljenjem KKS radi opštih kardiovaskularnih  prednosti. Preporuke 36. konferencije u Betezdi o sportu i kardiovaskularnim oboljenjima objavljene u JACC-u 2005[27] koje  ćemo sada citirati samo su orijentacija za davanje saglasnosti za učešće u takmičarskom sportu, te ih ne treba pogrešno tumačiti kao odrednicu protiv redovne fizičke aktivnosti, kao oponirajuće atletskom nadmetanju.

Sportisti iz grupe blago povećanog rizika mogu da učestvuju u nisko-dinamičnim i nisko--umerenim statičkim kompetitivnim sportovima klase IA i IIA po Task Fors preporukama Clasification of Sports 8–36th  Bethesda Conference, ali treba da izbegavaju intenzivne takmičarske situacije. Odabrani sportisti s blago povećanim rizikom mogu da se takmiče u sportovima višeg nivoa intenziteta kada njihov ukupan klinički profil sugeriše vrlo nizak rizik vežbanja. Ovo se posebno odnosi na sportiste kod kojih je jedini indikator prisutnosti arterioskleroze pozitivan nalaz EBCT, koji je urađen kao skrining metoda i u tom nalazu skor koronarnog kalcijuma je ispod 15. Svi sportisti treba da shvate da je rizik od neželjenog kardijalnog događaja s naprezanjem povećan kada je jednom otkriveno prisustvo koronarne arterioskleroze bilo kojeg stepena. Sportisti s blago povećanim rizikom, koji se bave kompetitivnim sportovima treba da izvrše ponovnu procenu stratifikacije  bar jednom godišnje.

Sportisti iz kategorije znatno povećanog rizika nastanka neželjenog kardiovaskularnog dogadjaja treba da su ograničeni na bavljenje kompetitivnim sportovima slaboga intenziteta (klasa IA). Sportisti treba da budu informisani o prirodi i značaju prodromalnih simptoma (nelagodnost u grudima, vilici, neuobičajeno otežano disanje i ostale anginozno-kongestivne tegobe), i treba da znaju da odmah moraju da prekinu sportske aktivnosti i da kontaktiraju lekara. Lekar treba da je svestan da sportisti mogu da minimiziraju  tegobe koje se jave pri naporu. Osobe sa skoro prebolelim infarktom miokarada ili skorašnjom revaskularizacijom treba da obustave svoje atletske treninge i takmičenja dok se ne provede kompletan oporavak. Ovaj interval varira između grupa pacijenata, ali zavisi od ozbiljnosti kardiovaskularnih događaja i stepena i uspeha postupka revaskularizacije. Takvi pacijenti mogu da imaju korist od kardijalne rehabilitacije tokom perioda oporavka. Ne postoje tačne odrednice koliko dugo pacijenti treba da izbegavaju naporne vežbe treninga, ali opšte uzevši period oporavka (post-stent) KV sistema i izbegavanje napornog treninga za takmičare je približno četiri nedelje. Nakon hirurške revaskularizacije koronarnih krvnih sudova pacijenti treba da izbegavaju naporan trening sve dok njihov kardiovaskularni sistem ne bude u mogućnosti da toleriše napornu aktivnost. Posle perioda oporavka rizik i nivo aktivnosti treba definisati prema preporukama 1 i 2. Svi atletičari sa arteriosklerotičnim KKS treba da se podvrgnu agresivnom testiranju njihovih arteriosklerotičnih faktora rizika i da drastično eliminišu faktore rizika, te da stabilizuju koronarne lezije i da tako smanje rizik od nastanka neželjenih kardiovaskularnih događaja vezanih za trening i aktivno bavljenje sportom.

Dr. Zdravko M. Miajilović i saradnici "Srce i sport"  Zavod za udžbenike www.zavod.co.rs


Pin It
Zavod za udžbenike

Tradiciju Zavoda za udžbenike dugu 52 godine obeležava ne samo postojanje kompanije koja se bavi izdavaštvom, već, pre svega kompanije koja je doprinela i doprinosi ostvarenju dugoročnih prosvetno-pedagoških ciljeva. Kao Javno preduzeće, u odnosu na sve ostale izdavače nalazi se u težoj poziciji, jer je svest o društvenoj odgovornosti i ulozi koju ima u edukaciji građana Srbije i očuvanju nacionalne pisane reči, značajno iznad ostalih kompanija koje se bave istom delatnošću. Zavod za udžbenike je osnovala Vlada Republike Srbije 1957. godine sa ciljem da celovito i kvalitetno reši pitanje proizvodnje udžbenika za sve predmete i sve kategorije učenika, poštujući odgovarajuće…

Adresa sajta www.zavod.co.rs
2016-09-23
sreda, 19 novembar 2014 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori