Zdravlje - Sportski portal Srbije - Sportski portal Srbije http://www.besplatansport.com Sat, 29 Apr 2017 09:31:14 +0200 Joomla! - Open Source Content Management sr-yu Pravilan razvoj dece i sport http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/942-pravilan-razvoj-dece-i-sport.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/942-pravilan-razvoj-dece-i-sport.html Pravilan razvoj dece i sport
Mnogo puta smo mogli čuti o velikom procentu školske dece sa posturalnim poremećajima (ravnim stopalima, „X“, „O“, nogama, kifozama, lordozama, skoliozama). Istraživanja koja su vršena devedesetih godina ukazivala su da se radi od oko 60% školske dece kod kojih se uočavaju ovi nedostaci. Danas sve je veći broj istraživanja nad školskom decom gde je 90% njih sa posturalnim poremećajima.

Mnogo puta smo mogli čuti o velikom procentu školske dece sa posturalnim poremećajima (ravnim stopalima, „X“, „O“, nogama, kifozama, lordozama, skoliozama). Istraživanja koja su vršena devedesetih godina ukazivala su da se radi od oko 60% školske dece kod kojih se uočavaju ovi nedostaci. Danas sve je veći broj istraživanja nad školskom decom gde je 90% njih sa posturalnim poremećajima. I broj gojazne dece među populacijom škoske dece konstantno se povećava. Nivo razvoja motoričkih sposobnosti kod današnje dece je veoma nizak. Deca ne znaju na pravi način da se kreću, hodaju, trče, skaču. Naravno da ovakva situacija direktno utiče na zdravstveni status dece, otpornost dečijeg organizma i sposobnosti da se suprotstavi bolestima, razvoju organskih sistema i funkcije organizma. Postavlja se pitanje o zdravlju nacije u budućnosti, razvoju klubskog i nacionalnog sporta, procentu radno sposobnog stanovništva, kvaliteta života uopšte.!

Ako analiziramo uslove i načine života u kojima današnja deca odrastaju lako je zaključiti da je reč o hipokineziji kao najznačajnijem faktoru koji utiče na ove pojave kod dece. Svakako da i način ishrane sa značajnim faktorom utiče na ove probleme. Svi ovi zaključci jasno nam ukazuju da je deci neophodno stvoriti uslove za pravilnim telesnim razvojem, razvojem motoričkih sposobnosti. Da bi nešto u tom smislu mogli učiniti treba krenuti od predškolskog uzrasta deteta, odnosno najburnijeg i najznačajnijeg perioda u ontološkom razvoju čoveka. Dete svoje sposobnosti najviše može da razvije do sedme godine.! Dokazano je da je predškolski uzrast najznačajniji u celokupnom formiranju ličnosti. Kasnije dolazi samo do učenja raznih modifikacija i prilagođavanja raznim situacijama u životu.
Naviku za telesnim vežbanjem treba stvoriti od najranijeg detinjstva kao neophodnost života savremenog čoveka u urbanim sredinama!
Mali je broj vrtića koji se mogu pohvaliti prostorijama i osobljem osposobljenim za časove telesnog vežbanja i pokretne igre. Mali je broj parkova sa očuvanim spravama za motorički razvoj i igru dece. I sami roditelji nemaju naviku da parkove sa spravama za decu posećuju, pruže slobodu deci da se po njima kreću.

Za pravilno formiranje tela i razvoj motoričkih sposobnosti jako je bitan period do dvanaeste godine života. Profesori fizičkog vaspitanja u našem obrazovnom sisitemu počinju rad sa decom tek od jedanaeste godine. Telo je školskim programom nedovoljno stimulisano fizičkim aktivnostima, u odnosu na potrebe deteta u razvoju. Trećina osnovnih škola u RS nema fiskulturnu salu. Mali je broj onih i koji poseduju otvorene sportske terene. Retko u kojoj fiskulturnoj sali se može naći neka gimnastička sprava ili sportski rekviziti. Mnoge škole nemaju čak ni lopte. Tako da ni profesori fizičkog vaspitanja ne mogu da realizuje sve one kretne aktivnosti koje bi prevenirale pojave o kojima govorimo. Kao veoma kritičan momenat za pojavu loših držanja je momenat polaska dece u školu. Period naglog rasta, uz novi način života deteta (pretežno sedenje) usled obaveza koji se pred decu postavljaju, nošenje teških školskih torbi, nejako i nedovoljno formirano telo uglavnom dovode do loših držanja i posturalnih poremećaja, koji ako se ne reaguje, često kasnije dovode do deformiteta.

Roditelji svesni situacije i problema upisuju svoju decu u sportske klubuve u nadi da će time svom detetu pružiti mogućnost pravilnog razvoja. To je najčešće u uzrastu od 8 do 9 godina kada su posturalni problemi kod dece već izraženi. U sportskim klubovima veoma često radi ne stručan kadar koji ne prepoznaje prebleme kod dece niti im je uloga u klubu da se time bave. Sportske igre sa loptom koje su i najpopularnije kod roditelja i dece, nisu aktivnosti same za sebe koje mogu preventivno da deluju na pravilno formiranje tela deteta, niti pružaju opšti motorički razvoj na kome je neophodno i jedino ispravno raditi u ovom uzrastu. Treneri u klubovima primećuju da deca ne znaju da trče, skaču, da se na pravi način kreću i drže, međutim nisu naučeni niti se smatra da im je uloga da se time bave u sportskom klubu. Na Fakultetima Sporta i Fizičke Kulture jasno se ukazuje na probleme koji proističu iz rane specijalizacije dece u sportovima. Pored negativnog efekta na postizanje vrhunskog sportskog rezultata, jasno je da rana specijalizacija negativno deluje na pravilno formiranje tela detata u savremenim uslovima života.


Lekari roditeljima preporučuju plivanje kao aktivnost kojom je moguće otkloniti loša držanja i kojom je poželjno da se deca bave u ovom uzrastu u smislu preventive od posturalnih poremećaja. I da je tačno, koji je broj bazena u RS u kojima deca imaju mogućnost da uče plivati, usavršavaju tehnike i bave se ovim sportom tokom cele godine. Nama u praksi, u direktnom radu sa decom u vodi, i uz sagledavanje specifičnosti vodene sredine i ponašanja tela u njoj, se ne čini ta tvrdnja i preporuka kao primerena informacija. Mišićna naprezanja u vodi tokom obuke plivanja dece (kod nas za uzrast do 8 godina skoro uvek govorimo o obuci, retko kad o trenežnom plivanju) nisu odgovarajuća niti dovoljna da bi mogla preventivno delovati na loša držanja tela, a naročito ne korektivno.


Rad na korekciji posturalnih poremećaja i deformiteta kod dece je veoma težak, naporan, bolan i često ne zanimljiv deci. Zahteva brojan požrtvovan i stručan kadar. Veliki problem u praksi lečenja su konzervativne i zastarele metode koje mnogi roditelji i deca ne žele ili se jedva odlučuju prihvatiti(ortopedske cipele, razni mideri i gipsani korzeti, hiruške intervencije). Mali je broj državnih zdravstvenih ustanova gde roditelji mogu da uključe svoju decu u aktivan korektivan rad sa decom, u smislu lečenja pokretom, kretanjem, koje gaje i tradicionalno razvijaju ovakav jedino prihvatljiv model pristupanju problema dece sa posturalnim poremećajima.

U našoj sportskoj praksi imali smo više puta prilike da se upoznamo sa sportstima (sportski aerobik, sportska gimnastika, ples, balet) kojima su lekari savetovali midere, operaciju, roditelji nisu prihvatili, a deca podvrgnuta telesnom vežbanju i uspehu u toj sportskoj aktivnosti. Osim što su postizali natprosečne rezultate, nisu imali telesne probleme kao što se pretpostavljalo jer je usled adekvatne fizičke vežbe i posvećenosti sportskoj aktivnosti problem bio korigovan u izvesnoj meri, a oni bili naučeni na koji način kroz život moraju da se nose sa svojim problemom.

Analizirajući posturalni status dece, i slabost konkretne muskulature lako se zaključuje da su vežbe na spravama (višenja, njihanja, ljuljanja, upori, stavovi, izdržaji) neprikosnovene u pravilnom formiranju tela deteta, ako su one u kombinaciji sa atletskim aktivnostima (hodanja, trčanja, skokova, bacanja) kao majkom svih sportova, zatim plivanjem, osnovama borilačkih sportova (padovi, vučenja, nadvlačenja, potiskivanja, guranja) i sportskim igrama (košarka, rukomet, fudbal, odbojka, tenis) uspeh u pravilnom formiranju tela deteta i njegovih motoričkih sposobnosti ne može da izostane.

Autor: Nebojša Durković
web: Sport and fitness advisor

  • sport za decu
  • deciji sport
  • sport dece
  • deca u sportu
  • kifoza
  • lordoza
  • pravilan razvoj
  • sportovi u vodi
  • gojazna deca
    ]]>
    portal@besplatansport.com (Nebojša Durković) Zdravlje Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
    Psihološka priprema karatista http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/904-psiholoska-priprema-karatista.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/904-psiholoska-priprema-karatista.html Psihološka priprema karatista
    Evidentno je da savremena sportska takmičenja sve više traže da sportisti budu psihički izdržljivi: da brzo percipiraju, uviđaju bitne odnose i donose odluke, da se koncentrišu, kontrolišu emocije, prilagođavaju situaciji na sportskom borilištu, da tokom čitave borbe drže optimalan akcioni nivo (borbenos ), poštuju pravila (7) itd.

    Jugoslav Vojinović1 i Dragan Doder2

     

    1 Sportska Akademija Beograd,
    2 Pokrajinski zavod za sport, Novi Sad

     

    PSIHOLOŠKA PRIPREMA KARATISTA

     

    1. UVOD

    Evidentno je da savremena sportska takmičenja sve više traže da sportisti budu psihički izdržljivi: da brzo percipiraju, uviđaju bitne odnose i donose odluke, da se koncentrišu, kontrolišu emocije, prilagođavaju situaciji na sportskom borilištu, da tokom čitave borbe drže optimalan akcioni nivo (borbenos ), poštuju pravila (7) itd.

    Naša je procena da su takmičari daleko više ujednačeni po onome šta mogu fizički i koliko su taktičko-tehnički osposobljeni, nego po onome koje su im granice psihičke izdržljivosti. (2, 5). Američki autori najčešće pod psihološkom pripremom podrazumevaju korištenje određenih metoda i tehnika „ mentalnog treninga“, kao što su: kontrola pažnje, kontrola emocija, razvoj i održavanje samopouzdanja, razvoj motiva postignuća (9).. Značaj koji se pridaje uspešnosti u karateu sve više ističe njenu povezanost sa psihološkom strukturom ličnosti. Ovo proističe iz činjenice da su sportisti u istim rangovima takmičenja uglavnom (13) izjednačeni u mnogim relevantnim elementima sportske pripremljenosti (fizički, tehničkim, motoričkim, taktičkim...) tako da tada psihološki faktori često odigravaju odlučujuću ulogu.

    Za trenera koji radi sa mladim karatistima posebno je važno da uspostavi korektan odnos sa roditeljima karatista. Roditelj je faktor koji može u velikoj meri da doprinese razvoju sportskih rezultata. Međutim, u nekim slučajevima preterane ambicije roditelja (nestrplivost ) mogu limitirajući da deluju na sportski razvoj mladog karatiste. Dakle, posebnu pažnju u treningu karatista svih uzrasta treba posvetiti psihološkoj pripremi. Iz svega što je do sada rečeno, pogotovo u okviru razmatranja psiholoških faktora učenja sportskih veština, osobina ličnosti značajnih za sportku uspešnost, motivacije, te mehanizama psihosocijalne interakcije u sportskoj grupi, jasno je da psihološka pripremljenost zajedno sa tehničko-taktičkom i fizičkom pripremljenošću spada u glavne činioce efikasnosti sportskog angažovanja.(3, 4 ).

     

    2. CILJ RADA Cilj

    rada je da podstakne ambicioznije trenere i druge sportske stručnjake na šire proučavanje literature iz psihologije i psihologije sporta, na veće korištenje tih saznanja u svakodnevnom radu sa sportistima, te da im pomogne da valjano uvide u kom sve smislu im psihologija može pomoći da budu uspešniji sporski radnici.

     

    3. METOD RADA

    Priroda ovog rada podrazumeva da će u istraživanju biti primijenjena teorijska analiza rada. To znači, da će se prilikom ostvarivanja postavljenih ciljeva analizirati literatura koja doprinosi realizaciji postavljenih ciljeva u ovom radu.

     

    4. DISKUSIJA

    Same metode i tehnike psihološke pripreme možemo svrstati u dve grupe: 1.metode i tehnike koje izvodi sportista i trener (preorjentacija na misaone sadržaje koji smiruju, verbalni trening - kad sportista koristi reči-draži u funkciji autosugestije, zagrevanje, vežbe disanja i slično.) i 2. metode i tehnike koje zahtevaju učešće psihologa (autogeni trening, progresivna relaksacija, mentalni trening i drugo.).

    U psihološkoj pripremi koju ostvaruje trener posebno mesto zauzima kontrola tenzije koju sportista doživljava pred takmičenje. Od trenera se očekuje da u tom periodu, dan - dva pred takmičenje, poentu stavi na smirivanje sportiste - da vodi računa o njegovoj ishrani, snu, socijalnim kontaktima, slobodnom vremenu i drugim higijenskim faktorima takmičarske osposobljenosti. Istraživanja pokazuju da će ovi faktori imati efekta samo ako sportista u to veruje, znači, na treneru je da iskustveno kod sportiste razvija sistem stavova i uverenja da su određene metode psihološke pripreme korisne. ( 8, 10 ). Elaboracija značaja psihološke pripreme karatista se temelji na činjenici da je trener prva ličnost koja u kontinuitetu komunicira i „upravlja“ sa sportistom i po toj logici osoba sa najvišim presudnim rangom uticaja na sportistu. Otuda je i odgovornost trenera najveća.

    Generalno psihološkom pripremom treba obezbediti visoku sposobnost karatista za dugotrajnu mobilizaciju voljnih napora, odnosno sposobnost koncentracije volje za strpljiv i naporan rad. Da bi karatisti ovakve sposobnosti posedovali potrebo je da budu u odgovarajućoj meri motivisani, da se nađu pod uticajem pozitivnih emocija koje će provocirati želju za pobedom, dobrim rezultatom i povećanim radnim sposobnostima (14). Sportsko uzbuđenje, rivalstvo, osećaj pripadnosti sportskom kolektivu su upravo takve pozitivne emocije. Međutim, iste ove emocije mogu imati i negativan karakter u situaciji u kojoj karatista ne postiže odgovarajuće rezultate, a naročito ako se to dešava u dužem vremenskom periodu.

    Trener je taj koji svojim ponašanjem na treningu i takmičenju može da stvori podsticajnu i kreativnu atmosferu. Ako je trener na takmičenju nesiguran, ako ne vlada vlastitim emocijama i nekontrolisano reaguje na sportski rezultat ili eventualnu grešku sudija, ako ne veruje u svoje karatiste, onda su karatisti, a posebno ako su u pitanju mladi karatisti ozbiljno psihološki limitirani (nesigurniji ) i teško da će moći manifestovati svoje realne sposobnosti. Takmičenja su veoma značajna jer u periodu razvoja mladih karatista treba stvarati bazu razvoja takmičarskog duha. (1).

     

    5. ZAKLJUČAK

    U psihološkoj pripremi, prie svega, treba polaziti od toga da je svaki sportista individualan (teško je govoriti da su dvojica sportista u toj meri slični da bi ih mogli podvrći istom tretmanu u svim elementima njihovog osposobljavanja za savladavanje teškoća i prepreka na koje će naići u toku treninga i takmičenja). Samo zainteresovan trener će pokazati uspešnost u opažanju ovih razlika (11). A samim tim što je uočio da se u pogledu ovih osobina karatisti sa kojima radi bitno razlikuju, on će nastojati da ima više modela interakcije, na primer, trudiće se da bude taktičniji i strpljiviji sa pojedincima koji su vidljivije plašljivi, preosjetljivi, koji ne vole šale.

    Drugim rečima, kad neposrednije komunicira sa ovakvim pojedincima, trener će uključiti jaču samokontrolu svog verbalnog i neverbalnog izražavanja. Znači, više će se truditi da bude pedagog i psiholog. Od trenera se očekuje da nešto više zna o ovakvoj psihologiji karatista ukoliko želi da postigne veći uspeh, kako na polju vežbanja sportskih veština tako i na polju ukupnog razvoja ličnosti karatista. Na primer, od trenera se očekuje, kada su u pitanju deca karatisti, da primeti kad dete nije dovoljno emocionalno zrelo da se uključi u određenu akciju grupe, kad nije u stanju da se prilagodi i uvaži zahteve grupe (12).

    Čak i kad postoji i psihološka zrelost za učenje određenih karate veština, trener treba da zna da u poznom djetinjstvu i pubertetu mladi imaju naglašenu potrebu za igrom, te da trening organizuje u prvom redu kao neki vid kreativne igre. Trener će zavisno od nivoa svoje osposobljenosti (znanja iz psihologije, sportkog i trenerskog iskustva, sposobnosti za uviđanje odnosa među ljudima, emocionalne stabilnosti, orijentacije na uspeh preko podizanja psihološke pripremljenosti...) moći u manjoj ili većoj meri da igra ulogu psihologa - moći će da osposobi karatiste da ne preteruju u aspiracijama i da ne precenjuju svoje mogućnosti, čime će izbeći pojavnost opuštanja i nedovoljne aktivacije na određenim takmičenjim; znaće poraz da iskoristi kao pokretač za realnije sagledavanje sopstvenih i protivničkih vrednosti; znaće neposredno nakon takmičenja da uspostavi odgovarajući kontakt sa karatistima koji su zapali u određena emocionalna stanja: euforiju, depresiju, agresivnost (6).


    LITERATURA

    1. Ahmetović, Z.,:O treningu plivača, Zavod za fizičku kulturu, Novi Sad, 1994.
    2. Berković, L., Vuković J. R,: Teorija fizičke kulture, FFK Novi Sad, Novi Sad, 1977.
    3. Vojinović, J., ( 2001 ). Crte ličnosti roditelja i njihove dece kao faktor usjeha u plivačkom sportu. Magistarska teza, Novi Sad:FFK.
    4. Dunđerović, R., : Psihologija sporta, Fakultet fizičke kulture, Novi Sad, 1996.
    5. Doder, D., ( 1998 ). Relacije između sistema kriterijumskih specifično-motoričkih varijabli, morfoloških karakteristika i motoričkih sposobnosti kod karatista dječijeg uzrasta. Magistarska teza, Novi Sad: FFK.
    6. Zvonarević, M., : Socijalna psihologija, Školska knjiga, Zagreb, 1978.
    7. Jorga, I., ( 1998 ). Tradicionalni fudokan karate -moj put- osnovni psihofizički principi, Beograd/Berlin/Moskva/Amsterdam: Fudokan Press international.
    8. Katel, R. B.,: Naučna analiza ličnosti, BIGZ, Beograd, 1978.
    9. Krković, A.,: Mjerenje u psihologiji i pedagogiji, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1964.
    10. Paranosić, V.,: Pristup problemu anksioznosti vrhunskih sportista, Doktorska disertcija, fakultet za fizičko vaspitanje, Beograd, 1978.
    11. Paranosić, V.,: Psihologija sporta, Beograd, 1982.
    12. Paranosić, V., Lazarević, Lj.,: Psihodinamika sportske grupe, Partizan, Beograd, 1975.
    13. Rot, N.,: Psihologija ličnosti. Beograd, 1978. 14. Havelka, N., Lazarević, Lj.,:Motivacija za bavljenjem sportom, Projekat istraživanja, Institut za fizičku kulturu, Beograd, 1976.

     

    Časopis "Aktuelno u praksi", Pokrajinski zavod za sport

     

    • tehnicko taktickih
    • priprema
    • psiholoska priprema
    • psiholoska priprema sportista
    • struktura licnosti
    • taktickim
    • kontrola paznje
    • kontrola emocija
    • mentalni trening
    • priprema karatista
    • psiholoska priprema karatista
      ]]>
      portal@besplatansport.com (Jugoslav Vojinovic i Dragan Doder) Zdravlje Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
      Bolja fizička forma: manje respiratornih infekcija http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1034-bolja-fizicka-forma-manje-respiratornih-infekcija.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1034-bolja-fizicka-forma-manje-respiratornih-infekcija.html Bolja fizička forma: manje respiratornih infekcija
      Verovatno se svakom od nas desi da bar jednom u toku godine imamo problema sa akutnim infekcijama gornjih disajnih puteva. One zapravo predstavljaju najčešć akutne bolesti čovečanstva, pri čemu prosečna zrela osoba moze probleme očekivati 2 do 4 puta godišnje, dok je kod dece učestalost daleko veća i iznosi od 6 do 10 puta godišnje.

      Verovatno se svakom od nas desi da bar jednom u toku godine imamo problema sa akutnim infekcijama gornjih disajnih puteva. One zapravo predstavljaju najčešć akutne bolesti čovečanstva, pri čemu prosečna zrela osoba moze probleme očekivati 2 do 4 puta godišnje, dok je kod dece učestalost daleko veća i iznosi od 6 do 10 puta godišnje.Troškovi lečenja, odsustvo sa posla i smanjena radna sposobnost za vreme trajanja bolesti koštaju preko 40 milijardi dolara godišnje samo u Sjedinjenim Američkim Državama!
      Na sreću, novija istraživanja ukazuju da se ova skupa i uporna,  a pre svega po zdravstveni status i kvalitet života nepoželjna oboljenja mogu značajno redukovati redovnom fizičkom aktivnošću. Grupa istraživača sa Univerziteta Severna Karolina (USA) je na uzorku od 1000 odraslih osoba utvrđivala, između ostalih faktora, uticaj fizičke forme i nivoa fizičke aktivnosti na incidencu i nivo ispoljavanja simptoma oboljenja gornjih disajnih puteva. Rezultati istraživanja pokazali su da osobe koje se odlikuju najvećim nivoom fizičke forme i visokim nivoom fizičke aktivnosti ujedno imaju i značajno (čak 46%) manju incidencu ovih oboljenja kao i manji nivo ispoljavanja simptoma (oko 40%) u odnosu na slabije trenirane osobe. Autori navode da «izgleda da svaka pojedinačna trenažna epizoda dovodi do akutnog poboljšanja imunog sistema koji se uspešnije bori protiv virusa i bakterija, i na taj način smanjuje šansu za ispoljavanje ovih oboljenja». Izgleda da je umesto da se nalivate raznim vitaminskim napicima ili medikamentima odmah po pojavi kašlja i drugih simptoma oboljenja gornjih disajnih puteva, bolje preventivno podići nivo fizičke forme i obima fizičke aktivnosti i na taj način u svakom trenutku imati «odbrambenu vojnu silu» spremnu za krstaški pohod na potencijalno veoma neprijatne uljeze.
      Istraživanje je objavljeno u novembarskoj svesci časopisa British journal of Sports Medicine za 2010 godinu.

      • fizicke forme
      • fizickom aktivnoscu
      • imuni sistem
      • infekcijama
      • disajnih
      • lecenja
      • kostaju
      • milijardi
      • zdravstveni
      • trenirane
      • virusa
      • bakterija
        ]]>
        portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Zdravlje Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
        Napad panike? Ne ako vežbate! http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1315-napad-panike?-ne-ako-vezbate.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1315-napad-panike?-ne-ako-vezbate.html Napad panike? Ne ako vežbate!
        Savremeni način života predstavlja uzrok mnogobrojnih negativnih promena po zdravstveni status jedinke. Pri tome, osim u strukturi i funkciji različitih organskih sistema, evidentne su i sve izraženije promene psihičkog statusa savremenog čoveka. Tako, istraživanja pokazuju da će jedna od 75 osoba na svetu makar jednom u životu doživeti napad panike...

        Savremeni način života predstavlja uzrok mnogobrojnih negativnih promena po zdravstveni status jedinke. Pri tome, osim u strukturi i funkciji različitih organskih sistema, evidentne su i sve izraženije promene psihičkog statusa savremenog čoveka. Tako, istraživanja pokazuju da će jedna od 75 osoba na svetu makar jednom u životu doživeti napad panike, jednu vrstu psihičkog poremećaja.
        Za osobe koje imaju napade panike u manje ili više redovnim vremenskim intervalima preporučena je medikamentozna kao i psihoterapija. Ipak, nedavno objavljeno istraživanje ukazuje na pozitivan uticaj fizičke aktivnosti na ovaj psihološki poremećaj. Grupa istraživača sa Dedman Koledža (Dalas, SAD) utvrđivala je na uzorku od 145 odraslih osoba povezanost nivoa fizičke aktivnosti i senzitivnosti na anksioznost, glavnog okidača napada panike. Rezultati istraživanja su pokazali da osobe višeg nivoa fizičke aktivnosti imaju značajno smanjenu osetljivost na anksioznost od osoba sa smanjenim nivoom fizičke aktivnosti. Dakle, ukoliko ste skloni anksioznim reakcijama, kupite patike i uključite se u neki vid rekreacije - uz biološki napredak vašeg organizma ostvarićete i pozitivne psihološke adaptacije.Istraživanje je objavljeno u julskoj svesci časopisa Psychosomatic Medicine  za 2010 godinu.

        • fizicke aktivnosti
        • zdravlje i sport
        • napad panike
        • psihickog zdravlja
        • anksioznost
        • rekreacije
        • psihoterapija
          ]]>
          portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Zdravlje Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
          Fizička aktivnost je važna za nivo šećera u krvi zdravih osoba http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1325-fizicka-aktivnost-je-vazna-za-nivo-secera-u-krvi-zdravih-osoba.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1325-fizicka-aktivnost-je-vazna-za-nivo-secera-u-krvi-zdravih-osoba.html Fizička aktivnost je važna za nivo šećera u krvi zdravih osoba
          Opšte je prihvaćeno da je fizička aktivnost veoma važna za očuvanje i unapređenje zdravstvenog statusa. Poboljšana klinička slika osoba obolelih od šećerne bolesti tipa 2, kao posledice primene redovne fizičke aktivnosti, predstavlja jedan od češće spominjanih pozitivnih efekata fizičke aktivnosti. Međutim, izgleda da se ovde ne završava uticaj fizičke aktivnosti na nivo šećera u krvi.


          Opšte je prihvaćeno da je fizička aktivnost veoma važna za očuvanje i unapređenje zdravstvenog statusa. Poboljšana klinička slika osoba obolelih od šećerne bolesti tipa 2, kao posledice primene redovne fizičke aktivnosti, predstavlja jedan od češće spominjanih pozitivnih efekata fizičke aktivnosti. Međutim, izgleda da se ovde ne završava uticaj fizičke aktivnosti na nivo šećera u krvi. Nedavno objavljeno istraživanje, sprovedeno od strane istraživača sa Univerziteta Misuri (SAD) je utvrdilo da postoje značajni negativni efekti fizičke neaktivnosti na dnevnu varijabilnost koncentracije šećera u krvi. Na uzorku od 12 zdravih osoba, utvrđeno je da isključivanje fizičke aktivnosti u toku od 3 dana (sa 10000 koraka u toku dana na 5000 koraka dnevno)  dovodi do značajno slabije kontrole šećera u krvi od strane adaptivnih mehanizama organizma, pre svega lučenja insulina. Rezultati ukazuju na izuzetan značaj redovne fizičke aktivnosti na glikemijsku kontrolu, i dodatno potvrđuju potrebu za redovnom fizičkom aktivnošću svih osoba, zaključuju autori. Na kraju, potrebno je naglasiti da već jedna jedina epizoda fizičke aktivnosti akutno dovodi do poboljšane osetljivosti na insulin i kod zdravih i kod obolelih osoba. Dakle, ukoliko ne želite da vam neposredno posle unosa određene količine slatkiša koncentracija šećera u krvi naglo poraste, organizujte se i napravite barem 10000 koraka dnevno!
          Istraživanje je objavljeno u časopisu Medicine and Science in Sports and Exercise za 2011 godinu (dostupno na globalnoj mreži pre štampanja).

          • insulinski odgovor
          • secerna bolest
          • zdravlje i sport
          • secera u krvi
          • nino secera u krvi
          • insulin
          • insulina
          • lucenje insulina
          • glikemijsku kontrolu
            ]]>
            portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Zdravlje Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
            Kako bezbolno očistiti bubrege http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1329-kako-bezbolno-ocistiti-bubrege.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1329-kako-bezbolno-ocistiti-bubrege.html Kako bezbolno očistiti bubrege
            Godine prolаze а nаši bubrezi stаlno filtrirаju krv, odnose otrove i sve štetne mаterije koje ulаze u nаše telo. Vremenom se togа nаkupi puno, i nаšim bubrezimа je potrebаn tretmаn čišćenjа. Kаko se togа rešiti? Vrlo je jednostаvno, trebа uzeti šаku peršunа, dobro gа oprаti, nаseckаti i stаviti u lonаc te dodаti 1 litru čiste vode...


            Godine prolаze а nаši bubrezi stаlno filtrirаju krv, odnose otrove i sve štetne mаterije koje ulаze u nаše telo. Vremenom se togа nаkupi puno, i nаšim bubrezimа je potrebаn tretmаn čišćenjа. Kаko se togа rešiti?

            Vrlo je jednostаvno, trebа uzeti šаku peršunа, dobro gа oprаti, nаseckаti i stаviti u lonаc te dodаti 1 litru čiste vode. Kаd provri, kuvаti dvа minutа i pustiti dа se ohlаdi. Procediti i uliti u čistu bocu, te držаti u frižideru.

            Svаki dаn popiti po 1 čаšu i tаko će nаkupljeni otrovi i soli izаći pri mokrenju.

            Peršun je poznаt kаo nаjbolji tretmаn zа čišćenje bubregа!!

            NUTRITIVNA SVOJSTVA PERŠUNA

            On je moćаn аntioksidаns, podmlаđuje kožu;
            Sаdrži betа-kаroten;
            Bogаt je minerаlimа kаo što su kаlcijum, fosfor, gvožđe i sumpor;
            Bogаt je hlorofilom: suzbijа loš zаdаh, čisti telo od toksinа i viškа mаsnoćа;
            Obiliju vitаminom C : odličаn je zа prevenciju rаkа, srčаnih problemа,kаtаrаkte i infekcijа, i pomаže dа se ojаčа imunološki sаstаv telа;
            Dobаr je diuretik: pomаže zа izbаcivаnje suvišne vode iz orgаnizmа nа prirodаn nаčin;
            Zbog tog svojstvа se koristi u dijetаmа zа lečenje visokog pritiskа (hipertenzije) i zа lečenje bubregа;
            NJegov visok sаdržаj vitаminа i minerаlа čini gа ideаlnim zа borbu protiv аnemije, аnoreksije, opšte slаbosti, iscrpljenosti, mentаlnog i fizičkog umorа; Ideаlаn je zа jаčаnje kose i noktiju;

            • hipertenzija
            • kalcijum
            • bubrezi
            • beta karoten
            • anemija
            • ocistiti bubrege
            • ciscenje bubrega
            • persun
            • persun za ciscenje
            • antioksidans
              ]]>
              portal@besplatansport.com (Marija Dželetović) Zdravlje Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
              Najčešći simptomi kod sportista i njihov značaj http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1344-najcesci-simptomi-kod-sportista-i-njihov-znacaj.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1344-najcesci-simptomi-kod-sportista-i-njihov-znacaj.html Najčešći simptomi kod sportista i njihov značaj
              Sportisti se često žale na različite tegobe lekarima i fizioterapeutima  koji su prateći deo tima tokom treninga. Kod mladih sportista se najčešće radi o simptomima koji imaju benigni značaj – slabost, malaksalost i iscrpljenost, kao posledica dehidracije, bol u grudnom košu (ne tipičan anginozni bol), kao posledica muskuloskeletnih povreda tokom treninga...


              Sportisti se često žale na različite tegobe lekarima i fizioterapeutima  koji su prateći deo tima tokom treninga. Kod mladih sportista se najčešće radi o simptomima koji imaju benigni značaj – slabost, malaksalost i iscrpljenost, kao posledica dehidracije, bol u grudnom košu (ne tipičan anginozni bol), kao posledica muskuloskeletnih povreda tokom treninga (posebno u kontaktnim sportovima i kod dizača tegova), palpitacije, kao posledica benignih prevremenih kontrakcija, i nedostatak vazduha i gušenje kao posledica bronhospazma indukovanog naporom.

              Pojava sinkope je alarmantan i dramatičan znak o neposrednoj ugroženosti sportiste i predstavlja simptom  koji zahteva detaljno ispitivanje (sinkopa je mogući prediktor iznenadne srčane smrti).

              Ipak, treba istaći da svaki simptom kod elitnih sportista zahteva neophodna ispitivanja koja će ohrabriti sportistu i uveriti lekara da se radi o benignoj prirodi simptoma.

              Laboratorijske analize:
              kardiospecifični  enzimi

              Intenzivni trening obično prouzrokuje blago povišene vrednosti CK i CK-MB. Ovaj nalaz može predstavljati diferencijalno dijagnostički problem kod sportista hospitalizovanih zbog sinkope ili bola u grudima. Praćenje dinamike rasta CK i CK-MB može olakšati dijagnozu (kod sportista bez koronarne bolesti izostaje dinamika enzimske aktivnosti karakteristična za akutni koronarni sindrom). Senzitivniji markeri miokardne nekroze (Troponin T i I) kod sportista su karakteristično negativni.

              Elektrokardiografija

              Standardni 12-kanalni EKG je neizostavan, jednostavan, lako dostupan i jeftin dijagnostički metod u kardiologiji. U dijagnostici oboljenja kardiovaskularnog sistema kod sportista ima određeni značaj. Normalan EKG kod sportista uz normalan fizikalni nalaz i odsustvo simptoma u velikoj meri isključuje postojanje kardiovaskularnih oboljenja kod mladih sportista.

              Senzitivnost i specifičnost EKG u dijagnostici različitih kardiovaskularnih oboljenja je 75–95%.

              Karakteristične promene u EKG-u kod elitnih sportista obuhvataju  sinusnu bradikardiju, direktne znake hipertrofije leve komore i poremećaje repolarizacije (ST-T promene, najčešće u vidu aplatiranih i/ili negativnih T talasa).

              U hipertrofičnoj  kardiomiopatiji  patološki  EKG se registruje  kod oko 90%  osoba (q-zubac, znaci hipertrofije  leve komore, nishodna ST depresija, duboki negativni T talasi)[12].

              Kod osoba sa aritmogenom displazijom leve komore najčešće se sreće blok desne grane i negativni T talasi u V1–V3 prekordijalnim odvodima.

              Nalaz učestalih polimorfnih ventrikularnih ekstrasistola i ST-T promena čest je kod osoba sa miokarditisom.

              Brugada sindrom, WPW sindrom  i produženi QT interval dijagnostikuju se isključivo na osno- vu EKG-a.

              24-časovni holter EKG

              Dinamički holter EKG pokazuje kod sportista karakterističnu sinusnu bradikardiju i pauze (nekada u trajanju i do 3 s). Pojava nodalnog ritma i ritma sinusa koronarijusa se ne smatra patološkim  nalazom kod mladih sportista. Učestale pojedinačne ventrikularne i supraventrikularne ekstrasistole su relativno čest i benigan nalaz. Pojava vezanih VES i kratkotrajne ventrikularne tahikardije predstavljaju patološki nalaz i zahtevaju dodatno ispitivanje.

              Test opterećenja

              Test opterećenja kod elitnih sportista potvrđuje izvanredan kapacitet kardiovaskularnog sistema, sa veoma brzim normalizovanjem frekvencije pulsa u fazi odmora. Dostizanje submaksimalne frekvencije se kod sportista sporije postiže u odnosu na osobe iz sedentarne (opšte) populacije. Prethodni poremećaji repolarizacije i inverzni T talasi se najčešće „normalizuju“. Poznato je da se pseudopozitivizacija T talasa može javiti i kod pacijenata sa koronarnom bolesti, ali u slučaju mladih elitnih sportista (do 35 godina starosti) pozitivizacija T talasa u opterećenju i neposredno u fazi odmora se smatra fiziološkim nalazom. Krvni pritisak kod sportista u opterećenju ostaje normalan, dok kod osoba sa hipertrofičnom kardiomiopatijom dolazi do razvoja hipotenzije u opterećenju.

              Ehokardiografija

              Ehokardiografija kod većine sportista pokazuje umerenu simetričnu hipertrofiju, s vrednostima debljine interventrikularnog septuma i zadnjeg zida 11–13  mm (slika 3)[16–18]. Kod svega 2% elitnih sportista ehokardiografski se može utvrditi hipertrofija interventrikularnog septuma i zadnjeg zida do 13–15 mm[19–20]. Ovaj nalaz spada u granične („borderline“) i zahteva dodatnu diferencijaciju.

              Dvodimenzionalna ehokardiografija je osnovna dijagnostička imidžing metoda za identifi- kaciju hipertrofične kardiomiopatije (karakteristika ovog oboljenja je asimetrična hipertrofija leve komore). Apsolutna vrednost debljine interventrikularnog  septuma veća od 15 mm je jedan od kriterijuma za dijagnozu hipertrofične kardiomiopatije.

              Ehokardiografija je suverena metoda i za identifikaciju urođenih valvularnih oboljenja koja kod mladih sportista mogu biti uzrok iznenadne srčane smrti (prolaps mitralne valvule i stenoza aortne valvule, dilatacija  aortnog korena i prolaps mitralne valvule kod osoba sa Marfanovim sindromom).

              Sistolna disfunkcija i uvećanje leve komore karakterističan  su ehokardiografski  nalaz kod osoba sa miokarditisom.

              Dilatacija desne komore je nalaz karakterističan za aritmogenu displaziju desne komore.

              Dr. Zdravko M. Miajilović i saradnici "Srce i sport"  Zavod za udžbenike www.zavod.co.rs

               

              • sportska medicina
              • iznenadna smrt
              • simptomi sportista
              • srcana smrt
              • elektrokardiografija
              • holter
              • ekg
              • test opterecenja
              • ehokardiografija
                ]]>
                portal@besplatansport.com (Zavod za udžbenike) Zdravlje Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                Procena stanja sportiste i uvod u rizike http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1358-procena-stanja-sportiste-i-uvod-u-rizike.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1358-procena-stanja-sportiste-i-uvod-u-rizike.html Procena stanja sportiste i uvod u rizike
                Za takmičarske sportiste postoji mali broj podataka koji direktno povezuju prisustvo i ozbi- ljnost oboljenja koronarnih arterija sa rizikom bavljenja vrhunskim sportom. To uslovljava da preporuke za sportiste s oboljenjem koronarnih arterija budu delimično bazirane na opservaciji ostale populacije odgovarajućih godina s oboljenjem koronarnih arterija.


                Za takmičarske sportiste postoji mali broj podataka koji direktno povezuju prisustvo i ozbiljnost oboljenja koronarnih arterija sa rizikom bavljenja vrhunskim sportom. To uslovljava da preporuke za sportiste s oboljenjem koronarnih arterija budu delimično bazirane na opservaciji ostale populacije odgovarajućih godina s oboljenjem koronarnih arterija. Rizik neželjenog kardiovaskularnog događaja se povećava u određenim stepenima uvek kada je prisutna koronarna arterioskleroza. Izvesno je da se broj neželjenih događaja povezanih sa vežbanjem i treningom povećava sa stepenom oštećenja krvnih sudova i da se rizik povećava s intenzitetom takmičarskog sporta i intenzitetom napora učesnika.

                Sportisti sa dijagnostikovanim oboljenjem koronarnih arterija moraju biti dodatno ispitani i procenjeni pre daljeg uključenja u sportske aktivnosti.

                To podrazumeva ehokardiografsku procenu funkcije leve komore (EFLV) i procene kontraktilnosti, test opterećenja – ergometriju, 24 h holter EKG. Standardni klinički testovi opterećenja, međutim, imaju manu da ne mogu u potpunosti simulirati kardiovaskularni stres proizveden iznanadnim tokom aktivnosti dinamičkog i statičkog napora koje zahteva sportski trening. Zbog toga standardni klinički testovi vežbanja neće biti odgovarajući za procenu sportista sa koronarnim oboljenjem srca.

                Na osnovu ispitivanja sportista mogu se definisati dva stepena rizika bavljenja sportom.

                Blago povećan rizik

                Sportisti sa dijagnostikovanim oboljenjima koronarnih krvnih sudova (KKS) bilo kojom metodom, za koje se smatra da imaju blago povećan rizik imaju sledeće nalaze:

                1.  Sačuvanu LV sistolnu  funkciju  pri mirovanju  (EF preko  50%).
                2.  Prilikom ergometrije nalaz normalne tolerancije napora u odnosu na godine što se definiše nalazom većim od 10 METS ili većim od 35 ml O2/ng kod sportista ispod 50 g.; nalazom većim od 9 METS ili većim od 31 ml O2/ng kod sportista 50–59 god.; nalazom većim od 8 METS ili većim od 28 ml O2/ng minimalno između 60–69 god.; i nalazom većim od 7 METS ili većim od 24 ml O2/ng minimalno za starost preko 70 godina.
                3.  Mladi sportisti sa visokim stepenom takmičarske izdržljivosti treba da imaju maksimalno konzumiranje kiseonika mnogo veće od raspona koji se smatra normalnim.
                4.  Na blago povećan rizik bavljenja sportom ukazuje i nalaz ergometrije u smislu odsustva opterećenjem izazvane ishemije kao i odsustva ventrikularnih ekstristola (VES) pri naporu, ali i po prekidu napora u fazi odmora, kao i odsustva nalaza VES u paru i ventrikularne tahikardije.
                5.  Na blago povećan rizik bavljenja sportom ukazuje nalaz koronarografije sa odsustvom hemodinamski značajnih stenoza glavnih  koronarnih krvnih sudova (stenoza ispod 50%).
                6.  Blago povećan rizik bavljenja sportom je prisutan i posle uspešne miokardne revaskularizacije primenom hirurške ili perkutane tehnike[20].

                Znatno povećan rizik  bavljenja sportom

                1.  Smanjena sistolna funkcija leve komore pri mirovanju (ejekciona frakcija ispod 50%),
                2.  na testu opterećenja prisutna ishemija pri naporu i ili kompleksni poremećaji ritma,
                3.  hemodinamski značajna stenoza bar jedne od glavnih koronarnih arterija.

                Redovna i rekreaciona fizička aktivnost i vežbe umerenog intenziteta preporučuju se za pacijente sa oboljenjem KKS radi opštih kardiovaskularnih  prednosti. Preporuke 36. konferencije u Betezdi o sportu i kardiovaskularnim oboljenjima objavljene u JACC-u 2005[27] koje  ćemo sada citirati samo su orijentacija za davanje saglasnosti za učešće u takmičarskom sportu, te ih ne treba pogrešno tumačiti kao odrednicu protiv redovne fizičke aktivnosti, kao oponirajuće atletskom nadmetanju.

                Sportisti iz grupe blago povećanog rizika mogu da učestvuju u nisko-dinamičnim i nisko--umerenim statičkim kompetitivnim sportovima klase IA i IIA po Task Fors preporukama Clasification of Sports 8–36th  Bethesda Conference, ali treba da izbegavaju intenzivne takmičarske situacije. Odabrani sportisti s blago povećanim rizikom mogu da se takmiče u sportovima višeg nivoa intenziteta kada njihov ukupan klinički profil sugeriše vrlo nizak rizik vežbanja. Ovo se posebno odnosi na sportiste kod kojih je jedini indikator prisutnosti arterioskleroze pozitivan nalaz EBCT, koji je urađen kao skrining metoda i u tom nalazu skor koronarnog kalcijuma je ispod 15. Svi sportisti treba da shvate da je rizik od neželjenog kardijalnog događaja s naprezanjem povećan kada je jednom otkriveno prisustvo koronarne arterioskleroze bilo kojeg stepena. Sportisti s blago povećanim rizikom, koji se bave kompetitivnim sportovima treba da izvrše ponovnu procenu stratifikacije  bar jednom godišnje.

                Sportisti iz kategorije znatno povećanog rizika nastanka neželjenog kardiovaskularnog dogadjaja treba da su ograničeni na bavljenje kompetitivnim sportovima slaboga intenziteta (klasa IA). Sportisti treba da budu informisani o prirodi i značaju prodromalnih simptoma (nelagodnost u grudima, vilici, neuobičajeno otežano disanje i ostale anginozno-kongestivne tegobe), i treba da znaju da odmah moraju da prekinu sportske aktivnosti i da kontaktiraju lekara. Lekar treba da je svestan da sportisti mogu da minimiziraju  tegobe koje se jave pri naporu. Osobe sa skoro prebolelim infarktom miokarada ili skorašnjom revaskularizacijom treba da obustave svoje atletske treninge i takmičenja dok se ne provede kompletan oporavak. Ovaj interval varira između grupa pacijenata, ali zavisi od ozbiljnosti kardiovaskularnih događaja i stepena i uspeha postupka revaskularizacije. Takvi pacijenti mogu da imaju korist od kardijalne rehabilitacije tokom perioda oporavka. Ne postoje tačne odrednice koliko dugo pacijenti treba da izbegavaju naporne vežbe treninga, ali opšte uzevši period oporavka (post-stent) KV sistema i izbegavanje napornog treninga za takmičare je približno četiri nedelje. Nakon hirurške revaskularizacije koronarnih krvnih sudova pacijenti treba da izbegavaju naporan trening sve dok njihov kardiovaskularni sistem ne bude u mogućnosti da toleriše napornu aktivnost. Posle perioda oporavka rizik i nivo aktivnosti treba definisati prema preporukama 1 i 2. Svi atletičari sa arteriosklerotičnim KKS treba da se podvrgnu agresivnom testiranju njihovih arteriosklerotičnih faktora rizika i da drastično eliminišu faktore rizika, te da stabilizuju koronarne lezije i da tako smanje rizik od nastanka neželjenih kardiovaskularnih događaja vezanih za trening i aktivno bavljenje sportom.

                Dr. Zdravko M. Miajilović i saradnici "Srce i sport"  Zavod za udžbenike www.zavod.co.rs


                • medicina sporta
                • sportski pregled
                • kardiovaskularni sistem
                • oboljenja koronarnih arterija
                • povećan rizik bavljenja sportom
                • procena stanja sportiste
                • medicinski pregled
                  ]]>
                  portal@besplatansport.com (Zavod za udžbenike) Zdravlje Wed, 19 Nov 2014 00:00:00 +0100
                  Vežbanje tokom trudnoće http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1506-vezbanje-tokom-trudnoce.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1506-vezbanje-tokom-trudnoce.html Vežbanje tokom trudnoće
                  Vežbanje i fizička kondicija su dramatično zadobili na popularnosti tokom proteklih nekoliko godina i prisvojili su važne uloge u životu mnogih žena. Fizička aktivnost i reprodukcija su normalni delovi života, a za normalnu, zdravu ženu, kombinovanje redovnog vežbanja i trudnoće, pokazalo se kao dobrobit za oboje, majku i bebu, na više načina. Stoga, zdrava žena sa normalnom trudnoćom, može ili da nastavi svoj redovan režim vežbanja...


                  Vežbanje i fizička kondicija su dramatično zadobili na popularnosti tokom proteklih nekoliko godina i prisvojili su važne uloge u životu mnogih žena. Fizička aktivnost i reprodukcija su normalni delovi života, a za normalnu, zdravu ženu, kombinovanje redovnog vežbanja i trudnoće, pokazalo se kao dobrobit za oboje, majku i bebu, na više načina. Stoga, zdrava žena sa normalnom trudnoćom, može ili da nastavi svoj redovan režim vežbanja ili da započne novi program vežbi. Američki Koledž za ginekologiju i akušerstvo (eng. ACOG), kao i američko Društvo za ginekologiju i akušerstvo (eng. ASOG), predlažu da normalno zdrave, trudne žene, mogu da nastave već uspostavljen režim vežbanja.

                  Trudnoća je normalno fiziološko stanje, koje karakteriše rast oboje, majke i fetusa. Od začeća nadalje, fetus se razvija u bebu a majka proživljava oba, fizički i psihološki razvitak. Sve majke žele najbolje moguće zdravlje za sebe i svoje bebe ali neke žene i lekari su zabrinuti da redovna fizička aktivnost majke tokom trudnoće, može da uzrokuje pobačaj, prerani porođaj, slab rast fetusa ili mišićno-skeletne povrede. Za normalne trudnoće, te zabrinutosti nisu održive. Odista, učešće u redovnim vežbama pogotovu “weightbearing” tipa (vežbe koje se izvode stojeći, a u kojima se snagom skelta i mišića odupiremo sili gravitacije-ples, brzo hodanje), pokazalo se da poboljšava kondiciju majke, ograničava dobijanje na težini bez ugrožavanja rasta fetusa i ubrzava postporođajni oporavak. Takođe, psihološke prednosti vežbanja su nedvosmislene i trebalo bi da budu podržane od svih kojima je stalo do trudne žene. Tokom prvog tromesečja, ogromne psihološke promene stupaju na scenu, iako je tek nekoliko promena na telu majke. Tokom niskog nivoa vežbanja, odaziv krvnog pritiska i pulsa nije dramatično različit od onoga kod ne trudnih žena ali tokom vežbanja zamor može da bude primećen ranije. Kako rana trudnoća napreduje, količina krvi se povećava i materica nastavlja da se uvećava. Povećanje težine je uglavnom malo ali može da se kreće od 0 - 4,5kg. Tokom tog vremena, fetus je u toku svog najvažnijeg rasta, uključujući razvitak organa i udova. Iz tog razloga, pravilni balans ishrane, hidratacije, vežbanja i odmaranja, ima veliki značaj. Za trudnu ženu je bitno da, tokom vežbanja, izbegava velika povećanja temperature svog tela. Na sreću, adekvatna hidratacija, redovno vežbanje i trudnoća, poboljšavaju mogućnost žene da održava adekvatnu telesnu temperaturu, a ovi efekti počinju da dopunjuju jedan drugog kada se kombinuju. Prema tome, trudne žene u kondiciji, sa dobrom hidratacijom, regulišu jezgro temperature svog tela, mnogo efikasnije nego ljudi koji vode sedentarni način života i prolaze kroz manje temperaturne promene tokom vežbanja. Komotna, prikladna odeća i prijatno okruženje su takođe bitni u zaštiti protiv toplotnog udara. Ostali uslovi okruženja, koji se uzimaju u obzir, jesu veoma visok i veoma nizak pritisak vazduha. Izloženost manjku kiseonika na velikim nadmorskim visinama, kao i visok pritisak tokom dubokog ronjenja u moru, treba izbegavati tokom trudnoće.

                  Drugo i treće tromesečje su praćeni dramatičnim promenama u telu žene. Normalna dobijena težina ide ka odnosu između 9,9kg i 15,8kg i centrirana je oko abdomena i karlice, koji menjaju oba - položaj i težište tela - centar gravitacije.  Tokom tog vremena, vežbe koje zahtevaju balans i okretnost mogu da budu teže zbog promena u raspoređivanju težine trudne žene. Potrebe za dodatnim kalorijama u trudnoći su veoma različite; nijedna jednačina ne određuje tačno količinu povećanja potreba za kalorijama. Najbolja mera za dovoljan unos kalorija je odgovarajuće povećanje težine. Mali, češći obroci i redovan unos tečnosti tokom dana su najpoželjniji u održavanju stabilnog toka hranjljivih materija, dok se u usto vreme smanjuje neugodnost vežbanja sa punim stomakom i izbegava dehidratacija kao i nizak nivo šećera u krvi. Trudnice koje se ne bave fizičkom aktivnošću, uglavnom zahtevaju 3.000 kalorija po danu tokom drugog i trećeg tromesečja, kako bi se obezbedila odgovarajuća rezerva hranjljivih materija. Fizički aktivne majke porodilje, bi dakle imale više potrebe za kalorijama, kako bi nadoknadile sagorevanje kalorija, nastalo tokom marljivog vežbanja.

                  Za trudne žene koje žele da vežbaju tokom trudnoće, američki Koledž sportske medicine obezbedio je sledeće preporuke:

                  Bezbednost: Pošto se javljaju promene u preraspodeli težine, balans i koordinacija mogu da budu „pogođeni“. Programi vežbanja treba da budu promenjeni ako predstavljaju značajan rizik za abdominalne povrede ili zamor, kao suprotnost odmaranju i poboljšanom osećaju blagostanja. Dok više informacija ne bude bilo dostupno, posle prvog tromesečja treba izbegavati vežbanje u  pozicijama na leđima ili stomaku.

                  Okruženje:
                  Regulacija temperature veoma zavisi od hidratacije i uslova okruženja. Trudnice koje vežbaju treba da obezbede adekvatan unos tečnosti pre, tokom i posle vežbanja, da nose komotnu i odgovarajuću odeću, izbegavaju visoke temperature i vlažnost, kako bi se zaštitile protiv toplotnog udara, posebno tokom prvog tromesečja.

                  Rast i razvoj:
                  Trudnica treba da prati nivo svog vežbanja i da prilagođava unos kalorija, da bi osigurala pravilno dobijanje na težini. Ako trudnoća ne napreduje normalno ili ako su primećena vaginalna krvarenja, probijanje membrana, stalan bol ili hronični umor, vežbe treba da budu prekinute dok ne bude završena medicinska procena. Takođe, ako se redovne kontrakcije javljaju više od 30 minuta posle vežbanja, treba zatražiti medicinsku procenu. Ovo može da bude naznaka prevremenog porođaja.

                  Vrste vežbi:
                  gore pomenute “weightbearing” vežbe su posebno korisne, ali i vežbe koje ne spadaju u ovu grupu kao što su plivanje i vožnja bicikla. “Weightbearing” su  korisne, sve dok vam prijaju. Hodanje, džogiranje i “low-impact” aerobika su takođe preporučene vrste vežbanja. Dizanje teškog tereta ili slične aktivnosti koje zahtevaju veliko naprezanje, ne treba izvoditi. Vožnju bicikla, posebno tokom drugog i trećeg tromesečja, treba izbegavati zbog promena u ravnoteži i rizika od pada. Izloženost krajnostima vazdušnog pritiska, kao što je SKUBA (eng. SCUBA) ronjenje i vežbe na visokim nadmorskim visinama za neaklimatizovane žene, treba izbegavati.

                  Intenzitet:
                  Trudnoća nije vreme za ozbiljna takmičenja. Za žene koje nastavljaju svoje redovne režime vežbi tokom trudnoće, intenzitet vežbanja ne treba da prelazi nivoe od pre trudnoće. Intenzitet od umerenog do blago napornog je prilično bezbedan za ženu koja je naviknuta na ovakav nivo vežbanja.

                  Vežbanje:
                  Zdrava žena sa normalnom trudnoćom može ili da nastavi svoj redovni režim vežbanja ili da započne novi program vežbanja tokom trudnoće. Naravno, obavezne su konsultacije sa lekarom.

                  Napisano za američki Koledž sportske medicine, od strane Raula Artala, doktora medicine, Džejmsa F. Klapa III, doktora medicine i Danijela V. Vajdžila, doktora medicine, članova američkog Koledža sportske medicine (eng. FACSM - Fellow of the American College of Sports Medicine).

                  Sa engleskog preveo Aritonović Ivan

                  • vezbanje tokom trudnoce
                  • trudnoca i vezbanje
                  • vezbanje za vreme trudnoce
                  • vezbanje i trudnoca
                    ]]>
                    portal@besplatansport.com (Ivan Aritonović) Zdravlje Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                    Vežbanje (kratkoročno) smanjuje potrebu za pušenjem http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/3885-vezbanje-kratkorocno-smanjuje-potrebu-za-pusenjem.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/3885-vezbanje-kratkorocno-smanjuje-potrebu-za-pusenjem.html Vežbanje (kratkoročno) smanjuje potrebu za pušenjem
                    Verovatno najveća pretnja po javno zdravlje Srbije jeste pušenje, sa prevalencom od preko 33% . Duvanski dim, sa preko 4000 materija od kojih je preko 50 kancerogeno a mnogo više na neki drugi način štetno po zdravlje, zaista predstavlja neprijatelja broj jedan na ovim prostorima, kog je veoma teško se rešiti iz jednog jednostavnog razloga- stvaranja zavisnosti.

                    Verovatno najveća pretnja po javno zdravlje Srbije jeste pušenje, sa prevalencom od preko 33% . Duvanski dim, sa preko 4000 materija od kojih je preko 50 kancerogeno a mnogo više na neki drugi način štetno po zdravlje, zaista predstavlja neprijatelja broj jedan na ovim prostorima, kog je veoma teško se rešiti iz jednog jednostavnog razloga - stvaranja zavisnosti.
                    Ipak, jedno nedavno objavljeno istraživanje ukazuje na mogućnost da i za ovaj otrov posotji protivotrov - Fizička aktivnost. Grupa istraživača sa Univerziteta Masačusets (Boston, SAD) je angažovalo 60 žena u studiji odvikavanja od pušenja koja je trajala 8 nedelja. Žene su podeljene u dve grupe, jedna koja je vežbala 3 puta nedeljno 50 minuta (brzi hod) i druga koja je isto vreme gledala promotivne video materijale o značaju ostavljanja pušenja. Rezultati istraživanja su pokazali da su se žene koje su bile angažovane u fizičkoj aktivnosti odlikovale bolji psihičkim stanjem i manjom željom za pušenjem, koja se istina vraćala na prethodni nivo u periodu od nekoliko sati do jednog dana. Razultati pilot studije su ohrabrujući, iako se radi o relativno kratkoročnim efektima. Sledeće studije rađene na većem uzorku ispitanika će nam dati nešto jasnije rezultate” – reči su autora ovog projekta.
                    Istraživanje je objavljeno u avgustovskoj svesci časopisa Addictive Behaviors za 2011 godinu.

                    • zdrav zivot
                    • zdravlje
                    • pusenje
                      ]]>
                      portal@besplatansport.com (Zavod za udžbenike) Zdravlje Thu, 28 Jun 2012 02:00:00 +0200
                      Da li su deca sa sela zdravija? http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/3933-da-li-su-deca-sa-sela-zdravija.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/3933-da-li-su-deca-sa-sela-zdravija.html Da li su deca sa sela zdravija?
                      Svedoci smo da briga za zdravlje stanovništva sve više obuhvata i kategorije koje ranije nisu bile u fokusu. Alarmantne studije slučaja objavljene u prethodnim godinama koje ukazuju na pojavu čak i srčanih oboljenja kod dece, uz narastajući problem sa gojaznošću, ovu kategoriju stanovništva stavlja u prvi plan strategija borbe za očuvanje i unapređenje zdravstvenog statusa.


                      Svedoci smo da briga za zdravlje stanovništva sve više obuhvata i kategorije koje ranije nisu bile u fokusu. Alarmantne studije slučaja objavljene u prethodnim godinama koje ukazuju na pojavu čak i srčanih oboljenja kod dece, uz narastajući problem sa gojaznošću, ovu kategoriju stanovništva stavlja u prvi plan strategija borbe za očuvanje i unapređenje zdravstvenog statusa. A kada se priča o zdravlju dece, često se spominje i životno okruženje kao bitan činilac narušenog zdravlja, sa pomalo melanholičnim sećanjem starijih generacija kako «je život na selu omogućavao raznovrsne sadržaje i prisiljavao nas da budemo fizički aktivni, za razliku od ove naše dece, izgubljene između solitera,  haustora i zamračenih soba sa kompjuterom».

                      Nedavno objavljena studija ukazuje da su ove primedbe izgleda sasvim na mestu! Na uzorku od preko 2500 hiljade Španske dece utvrđivana je razlika u fizičkim sposobnostima i nivou gojaznosti gradske i seoske dece. Rezultati istraživanja su pokazali da se deca sa sela odlikuju značajno boljom aerobnom sposobnošću i parametrima snage, kao i značajno manjom prevalencom gojaznosti od dece iz grada! Izgleda da je gradska sredina izrazito nestimulativna za izpolajvanje motoričkih potencijala dece u fizičkim aktivnostima, i da je u cilju očuvanja zdravstvenog stanja mladih, poželjno razmisliti o novoj migraciji, ovog puta iz grada u selo!
                      Istraživanje je objavljeno u septembarskoj svesci časopisa Journal of Science and Medicine in Sport za 2011 godinu.

                      • zdrav zivot
                      • gojazne dece
                      • zdravlje dece
                      • gojaznost u pubertetu
                      • gojaznost dece
                        ]]>
                        portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Zdravlje Wed, 27 Jun 2012 02:00:00 +0200
                        Kifoza (kyphosis) http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/3951-kifoza-kyphosis.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/3951-kifoza-kyphosis.html Kifoza (kyphosis)
                        Kifoza kičmenog stuba podrazumeva uvećanje fiziološke krivine u sagitalnoj ravni, pri čemu je ispupčenje (konveksitet) okrenuto unazad, s tim što se blaže deformacije označavaju kao kifotično loše držanje (funkcionalna deformacija), dok se izraženija kvalifikuju kao telesni deformitet kifoza, gde su već nastale strukturne promene koje su i fiksirane. Ovaj oblik deformacije uglavnom je lokalizovan u grudnom delu kičmenog stuba.


                        Kifoza kičmenog stuba podrazumeva uvećanje fiziološke krivine u sagitalnoj ravni, pri čemu je ispupčenje (konveksitet) okrenuto unazad, s tim što se blaže deformacije označavaju kao kifotično loše držanje (funkcionalna deformacija), dok se izraženija kvalifikuju kao telesni deformitet kifoza, gde su već nastale strukturne promene koje su i fiksirane. Ovaj oblik deformacije uglavnom je lokalizovan u grudnom delu kičmenog stuba.

                        Karakteristike kifotičnog lošeg držanja, kao i kifoze kao deformiteta jesu sledeće:

                        – glava isturena napred, povećan vratni konkavitet (udubljenje) kičme, grudi uvučene, lopatice istaknute i udaljene od kičmenog stuba, trbuh mlitav, kolena neznatno savijena i u blagoj fleksiji.

                        Uzrok nastanka kifoze najčešće je nepravilno držanje tela, povijenost i pogrbljeni stav kroz duži vremenski period, kada dolazi do istezanja i atrofije mišića sa leđne strane, odnosno skraćivanje mišića sa prednje strane, što dovodi do povlačenja glave i gornjeg dela trupa prema napred. Ako takvo stanje ostane duže, izazvaće promene i pasivnih stabilizatora (zglobnih čaura i ligamenata) kada dolazi do stanja fiksne deformacije i deformiteta, tj. kifoze.
                        Kifotično loše držanje tela može se uspešno lečiti i sanirati primenom odgovarajućih telesnih vežbi, tzv. korektivnih vežbi, kao i formiranjem navike da se u svakom trenutku vodi briga o pravilnom držanju tela i pravilnom uspravnom stavu. Na taj način ćemo istovremeno delovati preventivno na nastajanje kifoze kao fiksnog deformiteta koje se ne može lečiti.   

                        Cilj primene korektivnog vežbanja u saniranju kifotičnog držanja je u, prvom redu, jačanje i povećanje tonusa mišića leđa, odnosno njihovog skraćivanja, što će u krajnjem dovesti i do povlačenja glave prema nazad i ispravljanja vratne krivine. Istovremeno treba primenjivati vežbe istezanja za mišiće prednje strane tela, grudnog dela koša i stomaka (antagoniste), kako bi povlačenje i ispravljanje lošeg držanja tela bilo olakšano.
                        Postoji veliki broj specifičnih vežbi za lečenje kifotičnog lošeg držanja, a neke od njih smo naveli u okviru podnaslova Jedno iskustvo u saniranju lošeg držanja tela u toku redovne nastave fizičkog vaspitanja.

                        Ljubinko Milanović – Milovan Stamatović "Metodika fizičkog vaspitanja" Zavod za udžbenike

                        • kifoza
                        • lordoza
                        • kicma
                        • skolioza
                        • korektivne vezbe
                        • deformitet
                          ]]>
                          portal@besplatansport.com ( ) Zdravlje Tue, 26 Jun 2012 02:00:00 +0200
                          Za bolji san, ustanite ujutro i vežbajte! http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/3979-za-bolji-san-ustanite-ujutro-i-vezbajte.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/3979-za-bolji-san-ustanite-ujutro-i-vezbajte.html Za bolji san, ustanite ujutro i vežbajte!
                          Nesanica i loš kvalitet sna jedan su od elemenata dnevne rutine života koja ima veoma izražen uticaj na dnevne aktivnosti. Osobe koje imaju problema sa snom bez izuzetka se odlikuju značajno smanjenim radnim kapacitetom, smanjenom efikasnošću kao i narušenim mentalnim zdravljem. Kao posledica ovakvog zdravstvenog stanja dolazi do čestih konfliktnih situacija na poslu i u slobodno vreme, što može dalje doprineti nastanku anksioznosti...


                          Nesanica i loš kvalitet sna jedan su od elemenata dnevne rutine života koja ima veoma izražen uticaj na dnevne aktivnosti. Osobe koje imaju problema sa snom bez izuzetka se odlikuju značajno smanjenim radnim kapacitetom, smanjenom efikasnošću kao i narušenim mentalnim zdravljem. Kao posledica ovakvog zdravstvenog stanja dolazi do čestih konfliktnih situacija na poslu i u slobodno vreme, što može dalje doprineti nastanku anksioznosti i depresivnih stanja. Stoga postoji snažna tendencija utvrđivanja faktora od kojih zavisi kvalitet sna.

                          Nedavno objavljeno istraživanje bavilo se utvrđivanjem efekata redovnog vežbanja na nekoliko značajnih parametara sna. Grupa istraživača sa Univerziteta Milano (ITA) je na uzorku od 15 zdravih osoba utvrđivala efekte treninga izdržljivosti i treninga snage sprovođenog u jutarnjim časovima na kvalitet sna izražen preko većeg broja parametara. Rezultati istraživanja su pokazali da angažovanje u bilo kom vidu fizičke aktivnosti dovodi do poboljšanog kvaliteta sna i to pre svega poboljšanjem njegovog kvaliteta, bržim ulaskom u san i produžavanjem dužine trajanja perioda dubokog sna. Ako svakog jutra imate osećaj kao da ste spavali u uključenoj veš mašini i da nećete imati snage da pregurate još jedan dan, možda nije loše da razmislite o tome da odmah nakon ustajanja uzmete patike za trčanje i «odradite» nekoliko krugova u najbližem parku!
                          Istraživanje je objavljeno u oktobarskoj svesci časopisa International SportsMed Journal za 2011 godinu.

                          • vezbanje
                          • nedostatak sna
                          • nesanicom
                          • manjak sna
                            ]]>
                            portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Zdravlje Tue, 26 Jun 2012 02:00:00 +0200
                            Zloupotreba kokaina u sportu http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/4003-zloupotreba-kokaina-u-sportu.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/4003-zloupotreba-kokaina-u-sportu.html Zloupotreba kokaina u sportu
                            Konzumiranje rekreacionih droga kod sportista, kako legalizovanih (npr.alkohol i nikotin) tako i nelegalnih (kokain, marihuana) premašuje u mnogome zloupotrebu droga za pojačavanje učinka kao što su anabolički steroidi. Ovo nije slučaj samo kod sportista; mnogi faktori doprinose upotrebi droga. U njih spadaju godine, genetika, uticaj porodice, pritisak od strane vršnjaka, obrazovanje kao i faktori mentalnog zdravlja.

                            Konzumiranje rekreacionih droga kod sportista, kako legalizovanih (npr.alkohol i nikotin) tako i nelegalnih (kokain, marihuana) premašuje u mnogome zloupotrebu droga za pojačavanje učinka kao što su anabolički steroidi. Ovo nije slučaj samo kod sportista; mnogi faktori doprinose upotrebi droga. U njih spadaju godine, genetika, uticaj porodice, pritisak od strane vršnjaka, obrazovanje kao i faktori mentalnog zdravlja.

                            Zloupotreba kokaina u sportu  prvi put je privukla pažnju javnosti 1986.godine kada je došlo do iznenadne smrti košarkaša Len Biasa i fudbalske zvezde Dona Rodžersa. Upotreba kokaina kod sportista na koledžu dostigla je vrhunac sredinom 1980-ih kada je iznosila 17 procenata, da bi dramatično opala u narednoj deceniji na svega 2 procenta. Iako je mnogo faktora koji motivišu sportiste da konzumiraju drogu vezano za samu igru i postizanje rezultata, nekoliko njih je naročito važno napomenuti. Prvo, kokain se u principu ne koristi za poboljšanje rezultata. Drugo, sportisti su naučeni na sklonost upotrebi rekreacionih supstanci zbog kombinacije nekoliko od sledećih varijabli: slava, bogatstvo, slobodno vreme i osećaj nepobedivosti.

                            Kokain se dobija iz biljke pod nazivom koka i predstavlja prirodan oblik ekgoninskog alkaloida. Kokain hidrohlorid je oblik droge koja se udiše. Ipak, usled zagrevanja se dekompresuje. Prečišćen kokain i krek kokain (oba bez hidrohlorida u sebi) su otporni na visoku temperaturu i zbog toga se mogu pušiti.

                            Uticaji kokaina na ljudski mozak su veoma složeni i slični onima koje izazivaju amfetamini. Mnogi od njih su povezani sa sposobnošću kokaina da poremeti funkciju neurotransmitera u mozgu, naročito dopamina i norepinefrina.

                            Većina konzumenata kokaina ga udiše, ili „šmrče“. Rekreativni konzumenti mogu ušmrkati od 1 do 3 grama nedeljno. Najbrži način da kokakin dođe do mozga je pušenje kreka ili prečišćenog kokaina. Stanje euforije može nastupiti u roku od 3 do 5 minuta i trajati manje od 10 minuta. Zavisnici su u stanju da se „urade“ i do na svakih 10 minuta kako bi održali osećaj intenzivne euforije.

                            Većina posmatrača primećuje samo pogoršanje kod sportista upotrebom kokaina; bez ikakvog dokaza da je on uticao na poboljšanje rezultata. Ponekad je moguće uočiti promene u ponašanju sportiste, koji se pojavljuje suviše rano ili kasni na treninge, ili ih propušta skroz, ili dolazi u sukobe sa svojim saigračima. Osećaj veličine može kod ovih sportista poremetiti percepciju svojih realnih mogućnosti. Pri normalnoj sobnoj temperaturi, kokain smanjuje telesnu temperaturu. Na višim temperaturama okoline, naročito tokom treninga, kokain uzrokuje porast temperature tela tako da sportista tada dolazi u opasnost da padne u stanje hipertermije. Ovo može biti povezano sa promenama u termoregulaciji tela uzrokovanim kokainom.

                            Postoje brojni oprečni efekti na zdravlje povezani sa zloupotrebom kokaina. Ipak neki od njih su posebno važni za sportiste. Najznačajnija od njih je iznenadna smrt. Mehanizam iznenadne smrti može biti povezan sa smetnjama u ritmu rada srca, napada ili krvarenja u mozgu.

                            Uticaji kokaina na ljudsko srce variraju. U njih spadaju povećanje potrebe srca za kiseonikom, povišenje krvnog pritiska, uzrokovanje spazama koronarnih arterija koje snabdevaju srčani mišić krvlju, stvaranje ugrušaka unutar koronarnih arterija, povećanje mogućnosti pojave prerane arterioskleroze i u nekim slučajevima, uzrokovanje srčanog udara, naročito kod pušača. Takođe, sportisti koji konzumiraju kokain mogu iskusiti pojave kao što su lupanje srca, anksioznost, skraćenje daha i bol u grudima. Redovni konzumenti kokaina za šmrkanje mogu imati ponovljene napade sinuzitisa, opasnost od probijanja nazalnog septuma i/ili hronično curenje sekreta iz nosa.

                            Metaboliti kokaina se brzo otkrivaju u uzorku urina veoma male koncentracije. Međunarodni Olimpijski Komitet, Olimpijski Komitet SAD, NCCA i liga profesionalnih sportista izričito zabranjuju upotrebu kokaina.

                            Autor: mr Gary I.Wadler

                            Sa engleskog prevela: Gordana Glišin

                            Link>>

                            • iznenadna smrt
                            • srcana smrt
                            • iznenadna srcana smrt
                            • srcana smrt sportista
                            • doping
                            • droga i sport
                            • kokain
                            • amfetamin
                              ]]>
                              portal@besplatansport.com (Gordana Glišin) Zdravlje Thu, 15 Jan 2015 00:00:00 +0100
                              Funacionalni steznici za kolena ne smanjuju neuromišićne sposobnosti sportista! http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/4030-funacionalni-steznici-za-kolena-ne-smanjuju-neuromisicne-sposobnosti-sportista.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/4030-funacionalni-steznici-za-kolena-ne-smanjuju-neuromisicne-sposobnosti-sportista.html Funacionalni steznici za kolena ne smanjuju neuromišićne sposobnosti sportista!
                              Koleno predstavlja najveći zglob u telu i, usled značajne izloženosti različitoj vrsti pokreta, ima značajnu mogućnost povređivanja. U tom smislu, sve češće se sportistima nakon povrede ali i kao preventivna mera preporučuju različiti funacionalni steznici. Njihov cilj jeste da povećaju funkcionalnu stabilnost zgloba i na taj način smanje rizik od nastanka povreda. Iako su efekti primene steznika na smanjenu incidencu povreda kolenog zgloba


                              Koleno predstavlja najveći zglob u telu i, usled značajne izloženosti različitoj vrsti pokreta, ima značajnu mogućnost povređivanja. U tom smislu, sve češće se sportistima nakon povrede ali i kao preventivna mera preporučuju različiti funacionalni steznici. Njihov cilj jeste da povećaju funkcionalnu stabilnost zgloba i na taj način smanje rizik od nastanka povreda. Iako su efekti primene steznika na smanjenu incidencu povreda kolenog zgloba relativno jasno utvrđeni, manje se zna o efektima njihove primene na sportsko postignuće. Nedavno objavljeno istraživanje pruža prve naučne informacije na ovo pitanje od velikog značaja za sportiste.

                              Na uzorku od 27 zdravih vrhunskih sportista izvršeno je testiranje visokih metodoloških standarda u kome su sportisti izvodili testove za procenu brzine, agilnosti, eksplozivne snage i ekceleracije u dva navrata: sa i bez steznika za koleno! Rezultati istraživanja su pokazali da ne postoji razlika u sportskom postignuću sportista u dve testirane situacije ni u jednoj od testiranih motoričkih sposobnosti!  Izgleda da steznici za koleno efikasno smanjuju opasnost od povrede kolena ali i, što je takođe od značaja, ne smanjuju sportsko postignuće - zaključuju autori istraživanja!
                              Istraživanje je objavljeno u decembarskoj svesci časopisa British Journal of Sports Medicine za 2011 godinu.

                              • povreda
                              • sportske povrede
                              • zglob kolena
                              • rizika
                              • povreda kolena
                              • koleno
                                ]]>
                                portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Zdravlje Sat, 23 Jun 2012 02:00:00 +0200
                                Disfunkcija menstrualnog ciklusa http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/4047-disfunkcija-menstrualnog-ciklusa.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/4047-disfunkcija-menstrualnog-ciklusa.html Disfunkcija menstrualnog ciklusa
                                Tokom poslednjih nekoliko decenija sve veći broj žena svih uzrasta učestvuje u sportskim aktivnostima, podjednako rekreativno ili takmičarski. Većina devojaka i žena izvlače značajne dobrobiti iz redovnih fizičkih aktivnosti. One mogu ostvariti iste efekte pri treniranju kao i muškarci, kao što su smanjenje krvnog pritiska, niži puls i poboljšan kapacitet disanja, kao i smanjen procenenat telesnih masnoća.


                                Tokom poslednjih nekoliko decenija sve veći broj žena svih uzrasta učestvuje u sportskim aktivnostima, podjednako rekreativno ili takmičarski. Većina devojaka i žena izvlače značajne dobrobiti iz redovnih fizičkih aktivnosti. One mogu ostvariti iste efekte pri treniranju kao i muškarci, kao što su smanjenje krvnog pritiska, niži puls i poboljšan kapacitet disanja, kao i smanjen procenenat telesnih masnoća. Ove promene pomažu pri borbi protiv ateroskleroze i bolesti srca. Osim toga, vežbe sa tegovima čine kosti jakim i zdravim. Raniji mitovi o štetnim posledicama prekomernog vežbanja na ženski reproduktivni sistem su u velikoj meri raspršeni. Međutim, sportisti, roditelji, treneri i lekari, trebali bi da budu svesni koje bi vežbe mogle potencijalno prouzrokovati disfunkciju menstrualnog ciklusa.
                                Početak menstrualnog ciklusa (menstruacije) se dešava sa oko 12.5 godina, uporedo sa razvijanjem grudi i stidnih dlačica (sekundarnih polnih karakteristika) što se obično dešava dve ili tri godine ranije .Normalan menstrualni ciklus se odvija u intervalu između 21 i 35 dana sa prosekom od 28 dana.
                                Menstrualni tok obično traje oko 3 do 5 dana. Prvi dan menstrualnog krvarenja označava početak folikularne faze. Početkom ove faze nivo ženskih hormona estrogena i progesterona u krvi je nizak.Prelaskom u drugu polovinu folikularne faze sekret estrogena raste do maksimuma, neposredno pre ovulacije. Ovulacija se obično dešava oko sredine ciklusa (između 13 do 15 dana), iako stres i niz drugih faktora može da dovede do toga da ovulacija bude odložena ili da izostane. Lutealna faza traje od ovulacije do početka sledeće menstruacije, obično oko 14 dana. Ova faza takođe može da bude pod uticajima spoljašnjih faktora. Nivo estrogena i dalje je visok, iako ne toliko visok kao neposredno pre ovulacije i progesteron se takođe povećava. Ovi reproduktivni hormoni mogu takođe prouzrokovati neke fiziološke i psihološke simptome, koje ćemo kasnije opisati. Ako ne dođe do implantacije oplođene jajne ćelije u matericu, nivo hormona opada i dovodi do prolivanja obloga materice (endometrijuma) u vidu menstrualnog toka i ciklus počinje ponovo.
                                Do redovnog ovulatornog  menstrualnog ciklusa dolazi samo ako regularne povratne informacije sistema koji uključuje hipotalamus, hipofizu i jajnike funkcionišu kako treba. Pored toga materica i reproduktivni organi moraju biti netaknuti.
                                Kod žene se smatra da ima primarnu amenoreju ako nije dobila menstruaciju do 16 godine ili nisu počele da joj se razvijaju grudi i stidne dlačice do 14 godine. Kod nekih žena može doći do kašnjenja menstracije zbog genetike, pogotovo ako se majka kasno razvila.
                                Sekundarna amenoreja je odsustvo tri ili više ciklusa. Oligomenoreja se definiše kao tri do šest ciklusa godišnje ili ciklus sa intervalima dužim od 35 dana. Sportistkinje mogu imati skraćenu lutealnu fazu (traje manje od deset dana) ili anovulatorne cikluse. Ove varijacije mogu biti teško detektovane, jer se može činiti da je menstrualno krvarenje redovno, jedini spoljašnji znak može biti teškoća pri ostvarivanju trudnoće.
                                Određeni simtpomi će i pored toga ukazivati na ovulaciju. To uključuje osetljivost u grudima, zadržavanje tečnosti, promene u apetitu i raspoloženju tokom druge polovine ciklusa. Umereno, ovi signali pokazuju da neuroendokrine ose rade kako treba. Povišeno, oni mogu postati problematični kao predmenstrualni sindrom (PMS). Bolni menstrualni grčevi i težak protok se nazivaju dismenoreja .Naučnici veruju da redovne fizičke vežbe mogu biti korisne kod smanjenja poslednja dva simptoma.
                                Amenoreja se javlja u dva do pet procenata opšte populacije, u poređenju sa 1-44 % kod žena koje redovno vežbaju.Takođe je više izražena kod sportistkinja.
                                Atletska amenoreja, odnosno amenoreja povezana sa vežbanjem, je dijagnoza eliminisanja, što znači da ostali medicinski uzroci koji sprečavanja začeće, kao što su problemi štitne žlezde i drugi endokrini poremećaji, višak muških hormona (androgena), tumor hipofize (prolactinom), policistični jajnici i druge genetske abnormalnosti, moraju biti isključeni. Na osnovu pregleda istorije bolesti i samog fizičkog pregleda, lekar može da zatraži odgovarajuće analize krvi i druga ispitivanja.

                                Ne postoji nijedan razlog za nastanak altetske amonoreje. Potencijalni faktori uključuju nisku telesnu težinu i nizak procenat masti u telu, nagli gubitak težine, iznenadni napad intenzivnog vežbanja, neuhranjenost, poremećaje u ishrani i energetski disbalans, kao i psihološki i fizički stres. Ukidanje reproduktivnog ciklusa je drugačije u svakom odvojenom slučaju.
                                Kod sportova koji ističe mršavost (kao što su naporni sportovi izdržljivosti ili atletski sportovi) postoji veća verovatnoća da imaju visok procenat sportistkinja sa menstrualnim poremećajima. Na primer, rasprostanjenost amenoreje kod trkačica (24-26%) je veća nego kod plivačica (12%).
                                Genetska predispozicija takođe može biti važna. Ranije je važilo mišljenje da početak bavljenja takmičarskim sportom u ranim godinama odlaže početak menstruacije. Verovatnije je, međutim, da su žene koje kasnije dostižu zrelost, posebno predodređene za određene sportske discipline.
                                Jači intenzitet vežbanja i povećana učestalost treninga su povezani sa većom učestalošću menstrualnih poremećaja, ali nema naučnog dokaza za direktan uzrok i efekte. Mataboličke izmene i promene u telesnom sastavu, kao što su gubitak težine i smanjen procenat masti u telu su više slučajene nego uzročne. Pozitivan energetski bilans (unošenje dovoljno kalorija za izvođenje vežbi) izgleda da je od ključnog značaja za održavanje ovulatornog ciklusa. Nutritivno lišavanje može da dovede do deficita kalcijuma, gvožđa i drugih važnih hranljivih sastojaka. Žene sa amenorejom bi trebalo da unose ekvivalentno 1500 mg elementarnog kalcijuma kako bi zaštitile gustinu svojih kostiju.
                                Psihološki i emocionalni faktori, kao i stres, igraju značajnu ulogu u razvoju poremećaja menstrualnog ciklusa. U nekim sportovima, težnja trenera, roditelja i sudija da se stavi fokus na telesni sastav i procenat masti u organizmu stvaraju nezdravu preokupiranost telesnim izgledom.

                                Zašto biste se trebali brinuti oko izostanaka nekoliko menstrualnih ciklusa? Amenoreja je nekada od strane pojedinih  sportistkinja smatrana "normalnom" i "poželjnom" a kao krajnji efekat treninga od 1984.-te je počela bivati povezivana sa preranim gubitkom u gustini kostiju.To je u osnovi simptom problema koji zahteva medicinsku evaluaciju u prva tri meseca od pojave. Kod nekih žena najveći  problem je neplodnost, ali nejveći nevidljivi rizik od produžene amenoreje je gubitak koštane gustine ili prerane osteoporoze. Zašto se to dešava? Amenoreja i drugi oblici menstrualnih disfunkcija, su povezani sa nedostatkom estrogena, stanjem sličnim menopauzi. Estrogen, a možda i progesteron takođe, povećavaju apsorpciju kalcijuma, unos i deponovanje u kostima. Gubitak estogena teoretski može povećati nivo lipida u krvi i dovesti do prevremene ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Takođe, može postojati veća učestalost raka reproduktivnih organa.
                                Nedostatak zaštitnog efekta estrogena na kosti izaziva demineralizaciju ili prevremenu osteoporozu, što dovodi do povećanog rizika od skolioze, stres frakture, i drugih ozbiljnih preloma. Čak i sa obnavljenjem normalne menstruacije, neke od tih promena mogu biti nepovratne. Posebno u adolescenciji kada je svega 60-80% skeleta razvijeno i konsolidovano. Hipoestrogenizam i loša ishrana tokom ovih godina može dovesti do niže količine koštane mase.
                                Tretman amenoreje zavisi od njenih uzroka. Sportistkinje bi se trebale konsultovati prvenstveno sa svojim lekarom opšte prakse ili lekarom sportske medicine kako bi isključile medicinske uzroke amenoreje.
                                Kada lekar radi dijagnozu atletskih amenoreja, on ili ona se može rukovoditi petodnevnim tokom sintetičkog progesterona zvanim Provera (10mg/dan). Bilo koje povlačenje krvarenja se može uzeti kao dokaz da je osa hipofize netaknuta. Varijante lečenja tad mogu uključiti skromno smanjenje vežbanja (5-10%), blago povećanje telesne težine (5% ili kako je navedeno), kao i odgovarajuću pažnju posvetiti ishrani, stresu, spavanju i praktičnom treningu. Amenoreična sportistkinja koja mora prestati sa treniranjem zbog povrede dobiće redovan ciklus nakon dva meseca. Ovulacija i ukidanje amenoreje su nepredvidivi i može se pojaviti i pre nego što se menstruacija nastavi tako da je kontracepcija neophodna.
                                Ako se ciklus ne nastavi spontano kod žena preko 16 godina, može biti neophodna hormonska terapija, kao što su estrogen i progesteron. Kod mladih žena koje su seksualno aktivne, konvencionalne metode oralne kontracepcije su sigurne. Sa novim malim dozama preparata, nema značajnog uticaja na atletske performanse. Žene sa sekundarnom amenorejom koje žele ostvariti trudnoću, a ne reaguju na intervencije u načinu ishrane, redukciju treninga i smanjenje stresa, mogu zahtevati i određene lekove za stimulaciju ovulacije.
                                U principu, mnoge zdravstvene dobrobiti povezane su sa redovnim fizičkim vežbanjem i daleko nadmašuju potencijalne rizike. Rano prepoznavanje problema i odgovarajuća reakcija su od suštinskog značaja.

                                Napisano za American College Of Sports Medicine  Konstanc M. Lebrun M.D. FACSM

                                • osteoporozu
                                • amenoreja
                                • osteoporoza
                                • menstrualni ciklus
                                • mesnstruacija
                                • progesteron
                                • pms
                                  ]]>
                                  portal@besplatansport.com (Zagorka Ćosić) Zdravlje Thu, 13 Nov 2014 00:00:00 +0100
                                  Vežbanje i obična prehlada http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/4055-vezbanje-i-obicna-prehlada.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/4055-vezbanje-i-obicna-prehlada.html Vežbanje i obična prehlada
                                  Prehlada je zapaljenje gornjih disajnih puteva, uzrokovana virusnom infekcijom. Obična prehlada je verovatno bolest koja se, kod ljudi širom sveta, najčešće pojavljuje. Više od 200 različitih virusa uzrokuje prehladu a rinovirusi (eng. rhinoviruses) i koronavirusi (eng. coronaviruses) su „krivci”u 25 do 60 odsto slučajeva. Rinovirusne infekcije se često javljaju tokom jesenjih i prolećnih sezona, dok je koronavirus uobičajen tokom zime.


                                  Prehlada je zapaljenje gornjih disajnih puteva, uzrokovana virusnom infekcijom. Obična prehlada je verovatno bolest koja se, kod ljudi širom sveta, najčešće pojavljuje. Više od 200 različitih virusa uzrokuje prehladu a rinovirusi (eng. rhinoviruses) i koronavirusi (eng. coronaviruses) su „krivci”u 25 do 60 odsto slučajeva. Rinovirusne infekcije se često javljaju tokom jesenjih i prolećnih sezona, dok je koronavirus uobičajen tokom zime.

                                  Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Sjedinjenih Država procenjuje da se preko 425 miliona prehlada i gripa javi godišnje u Sjedinjenim Državama, što za posledicu ima vrednost od 2,5 milijardi u izgubljenim školskim i danima na poslu, kao i medicinskih troškova.Prosečna osoba ima dve ili tri disajne infekcije u godini. Mala deca oboljevaju šest do sedam puta godišnje.

                                  Kako neko „uhvati” prehladu?
                                  Iako je još uvek stvar rasprava, rast dokaza nagoveštava da su, bar među odraslima, virusi prehlade preneseni sa osobe na osobu primarno putem udisanja nosem i disajnim putevima (drugim rečima - širenje vazduhom). Virusi mogu da budu preneseni direktnim kontaktom sa vlažnim nosnim sekretom ali se ovo retko dešava, osim možda u okruženju kao što su centri za dnevno zbrinjavanje. Ozbiljnije prehlade prenose viruse mnogo brže, nego one manje ozbiljne,zato što je veća količina virusa prenesena vazduhom putem kašlja i kijavice. Stoga, da bi se usporilo prenošenje virusa prehlade, kašalj, kijanje i „izduvavanje nosa”,treba da budu „pokriveni” čistim ili vlažnim maramicama. Isto tako je veoma dobra ideja „sprati” viruse sa ruku sapunom i vodom i dezinfikovati sopstveno okruženje.

                                  Vlažno, hladno ili loše vreme ne povećava rizik od  dobijanja prehlade. Po rečima većine istraživača prehlade, hladno i loše veme jednostavno stavlja ljude zajedno unutra, što dovodi do više kontakata od jedne osobe ka drugoj.

                                  Lečenje prehlade
                                  Lekari se često šale da prehlada traje sedam dana bez lečenja, a nedelju dana sa njim. Većina lekova koji se uzimaju bez recepta, uključujući antihistamine (eng. antihistamine – termin antihistaminik se odnosi na antagoniste H1 receptora, koji su uključeni u različite inflamotorne i alergijske mehanizme) i dekongenstante (eng. decongestants – sprečavaju upalu i oticanje sluznice nosa), lekove za kašalj i analgetike (eng. analgesic – bilo koji iz raznovrsne grupe lekova koji se koriste da otklone bol), pružaju samo privremeno oslobađanje od simptoma. Ti lekovi mogu da učine da neko oseća olakšanje, dok se imuni sistem tela priprema za borbu protiv infekcije. Da bi se oslobodili prehlade, imuni sistem mora da proizvede dovoljno  antitela da bi uklonio viruse, proces koji traje tri do četiri dana. Antibiotici (eng. antibiotic) koji se bore protiv bakterija, nemaju vrednost u lečenju lake, uobičajne prehlade, koja je uzrokovana virusom.  Čak ni stari način lečenja koji je u pripravnosti - inhalacija, ima male ili nikakve korisne efekte na simptome prehlade.
                                  Po mnogim istraživačima, vitamin C ne sprečava prehladu ali može neznatno da smanji ozbiljnost i dužinu trajanja simptoma. Odmaranje, uzimanje puno toplih napitaka i traženje olakšanja u „over-the-counter” lekovima (eng. - over-the-counter (OTC) drug -  lek za koji nije potreban lekarski recept) je i dalje jedino što može da se uradi u lečenju većine prehlada.

                                  Održavanja imunog sistema u dobrom stanju
                                  Da li će neko dobiti prehladu, posle ulaska dovoljnog broga virusa u telo, zavisi od puno faktora koji utiču na imuni system. Starenje, pušenje, mentalni stress, slaba ishrana i nedostatak sna, svi su oni povezani sa smanjenjem imunih funkcija i povećanog rizika od infekcije.

                                  Na osnovu trenutnih saznanja, dobra imunološka funkcija može da bude održana ishranom po osnovu dobro uravnotežene dijete, održavanjem životnog stresa na minimum, izbegavanjem hroničnog umora i obezbeđivanjem odgovarajućeg sna. Tokom perioda unošenja veoma niskog broja kalorija i brzog gubitka težine, imune funkcije su potisnute, tako da gubitak težine treba da bude postepen da bi se održao dobar imunitet.

                                  Mogu li da hodam svakog dana, da bi držao prehladu podalje?

                                  Ljudi koji vežbaju prijavljuju manje prehlada, nego oni koji su istovetni njima ali su neaktivni. Na primer, jedno nedavno istraživanje otkrilo je da je 61% od 700 rekreativnih trkača prijavilo manje prehlada od kada su počeli da trče, dok je samo 4% osetilo da ih ima više. U drugom istraživanju, od 170 iskusnih trkača, koji su trenirali po 12 godina, 90% je prijavilo da se oni definitivno ili uglavnom slažu sa izjavom da „retko budu bolesni”.

                                  Da bi naučno proverili ovo verovanje, dve dobro kontrolisane studije sa mlađim i starijim ženama su izvedene. U obe studije, prva - žene iz grupe za vežbanje hodale su brzo 35-45 minuta, pet dana u nedelji, 12 do 15 nedelja, druga - sa kontrolnom grupom koja je ostala fizički neaktivna. Rezultati su se kretali u istom pravcu, kao što su prijavljeni i od fitnes pristalica – oni koji su šetali imali su otprilike polovinu dana manje sa simptomima prehlade u odnosu na sedentarnu kontrolnu grupu.

                                  Ostala istraživanja su pokazala da se tokom umerenog vežbanja javlja nekoliko pozitivnih promena u imunom sistemu. Iako se imuni sistem vrlo brzo vraća u nivo od pre početka vežbanja, pošto je period vežbanja završen, gledano dugoročno,svaki period predstavlja podizanje vrednosti (eng. boost) koji izgleda da smanjuje rizik od infekcija.

                                  Može li previše vežbanja da smeta?
                                  Među elitnim atletičarima i njihovim trenerima, uobičajno je shvatanje da naporno vežbanje smanjuje otpornost na prehlade. Tokom zimskih i letnjih olimpijskih igara, lekari izveštavaju da „gornji disajni putevi vrve od infekcija“ i da su „infekcije najiritirajuće nevolje kod atletičara“.

                                  Kako bi se proverilo da li su te prijavljene anegdote tačne, 2.311 trkača maratona, koji su trčali maraton u Los Anđelosu 1987, bili su proučeni. Tokom nedelje koja je usledila posle trke, jedan od sedam trkača se razboleo, što je oko petina trkača koji su za to trenirali ali nisu trčali maraton. Tokom dvomesečnog perioda pre trke, trkači koji su prelazili više od 96,5 kilometara nedeljno, duplirali su svoje šanse za oboljevanjem u poređenju sa onima koji su prelazili manje od 32 kilometra nedeljno. Istraživači u Južnoj Africi su takođe potvrdili da je posle napora tipa maraton, rizikod oboljenja kod trkača povećan.

                                  Imuni sistem trkača maratona je proučavan u laboratorijskim uslovima, 2-3 sata pre i posle trčanja. Javlja se veliki pad imunoloških funkcija i traje najmanje 6 do 9 sati. Nekoliko imunologa vežbanja veruje da to dozvoljava virusima da se šire i dobiju uporište. 

                                  Odmor ili vežbanje kada smo bolesni?

                                  Većina kliničkih stručnjaka u oblasti imunologije preporučuje:
                                  •    Ako neko ima simptome obične prehlade (na primer, curenje nosa i bol u grlu bez groznice ili uobičajnih telesnih teskoba i bolova) intezivno treniranje može se bezbedno nastaviti nekoliko dana posle prestanka simptoma.
                                  •    Blago vežbanje,koje ide ka umerenom (na primer, hodanje) ne deluje štetno kada ste oboleli od obične prehlade. U dve studije, koriščenjem spreja za nos na rinovirusu, koji vodi ka uobičajnim simptomima prehlade, ispitanici su bili u mogućnosti da se bave vežbanjem tokom trajanja bolesti, bez bilo kakvih negativnih efekata na ozbiljnost simptoma ili odlike veština.
                                  •    Sa simptomima ozbiljne groznice, krajnjeg zamora, bolova u mišićima i oteklim limfnim žlezdama, trebalo bi da se dopusti da prođu 2 do 4 nedelje pre nastavka intenzivnih treninga.
                                  •    U globalu, ako simptomi idu u pravcu od vrata na gore, čak se i neki istraživači slažu, umereno vežbanje je verovatno prihvatljivo i korisno,dok su odmor u krevetu i postepen napredak ka normalnim treninzima preporučeni kada je bolest sistemska (eng. systemic illness -bolest bilo kog bitnog organa u telu ili stanje koje na kraju zahvata čitavo telo).Ako su u nedoumici u vezi tipa zarazne bolesti, pojedinci bi trebalo da konsultuju lekara.

                                  Praktične primene
                                  Premda je potrebno još istraživanja, Američki koledž sportske medicine (ACSM) podržava viđenje da umerena fizička aktivnost (30 minuta na dan u većini, ako ne i svim danima u nedelji), deluje manje stresno na imuni sistem, nego kada je u pitanju duže i naporno vežbanje. Redovno i umereno vežbanje smanjuje rizik respiratornih infekcija, nalaz koji je dosledan sa prethodnim izveštajima Američkog koledža sportske medicine (ACSM), podstiče ljude da umereno vežbaju u cilju poboljšanja zdravlja i sprečavanja pojave bolesti.

                                  Atletičari, koji moraji naporno da treniraju za takmičenja, mogu da smanje rizik od pojava disajnih infekcija, sledeći uputstva koja su nabrojana u ovom izveštaju, kako bi održali imuni sistem u dobrom stanju.

                                  Napisano od strane Dejvida C. Nejmana, lekara opšte medicine (eng. Dr. P.H – Doctor of Public Health), predsedavajući u članstvu Američkog koledža sportske medicine (eng. FACSM - Fellow of the American College of Sports Medicine); Toma Vejdnera, doktora filozofije i Eliota Dika, doktora filozofije.

                                  Sa engleskog preveo: Aritonović Ivan
                                  link>>

                                  • sportske povrede
                                  • prehlada
                                  • trening prehlada
                                  • vezbanje tokom prehlade
                                    ]]>
                                    portal@besplatansport.com (Ivan Aritonović) Zdravlje Fri, 26 Dec 2014 00:00:00 +0100
                                    Joga i menstrualni ciklus http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/5692-joga-i-menstrualni-ciklus.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/5692-joga-i-menstrualni-ciklus.html Joga i menstrualni ciklus
                                    Menstrualni ciklus nikada nije savršeno redovan, jer nema dve pojave u prirodi koje su identične. Male varijacije mesečnog ciklusa ne treba da predstavljaju problem, niti su dokaz bolesti; jedino trajna neredovnost može da znači poremećaj hormonske ravnoteže. U vezi sa tim, stalno se postavljaju neka pitanja, i diskusija koja sledi sastavljena je od najtipičnijih pitanja i nedoumica - pokušali smo da na njih odgovorimo tako da što više žena može da uživa u fizičkom zdravlju i slobodi duha koji se postižu jogom.

                                    Menstrualni ciklus nikada nije savršeno redovan, jer nema dve pojave u prirodi koje su identične. Male varijacije mesečnog ciklusa ne treba da predstavljaju problem, niti su dokaz bolesti; jedino trajna neredovnost može da znači poremećaj hormonske ravnoteže. U vezi sa tim, stalno se postavljaju neka pitanja, i diskusija koja sledi sastavljena je od najtipičnijih pitanja i nedoumica - pokušali smo da na njih odgovorimo tako da što više žena može da uživa u fizičkom zdravlju i slobodi duha koji se postižu jogom.

                                    Joga za vreme mesečnog perioda
                                    Žene koje imaju obilno krvavljenje, ne treba da rade asane, a siršasana i sarvangasana ne treba da se praktikuje čak i kada je period normalan. Međutim, pranajama, meditacija i druge vežbe mogu da se rade bez ograničenja. Joga ovo vreme smatra veoma pogodnim za sadhanu, jer su žene senzitivnije i sa više psihičke snage, što im daje mogućnost višeg duhovnog iskustva. Više pažnje treba da posvetimo đapi i dhijani, da bismo iskoristili prednost prirodnog širenja unutrašnje svesnosti.

                                    Problemi mesečnog ciklusa
                                    Kada se žena obrati učitelju zbog nepravilnosti ciklusa - koji je proređen, učestao ili obilan, najvažniji savet koji treba da joj se da je da se odmah javi lekaru. Detaljno medicinsko ispitivanje, razjasniće prirodu problema koji može da ima različite uzroke. Nepravilnosti perioda su često samo znak nekog drugog poremećaja koji mogu da imaju ozbiljne posledice ako se pogrešno leče. Kada lekar otkloni takve mogućnosti, učitelj joge može da odluči koje su najbolje vežbe za uspostavljanje ravnoteže, fizičke i duhovne.

                                    O dobu prve menstruacije
                                    Većina devojaka dobijaju menarhu (prvu menstruaciju) oko jedanaeste ili dvanaeste godina, ali ona može da se pojavi u svako vreme između devete i osamnaeste godine. Ako je devojka inače zdrava, a prva menstruacija zakasni, onda je možda u grupi onih koji kasno dobijaju ciklus. Međutim, amenoreja (odsustvo menstruacije) može da bude posledica defekta u strukturi reproduktivnog sistema, ciste ili tumora, hormonske neravnoteže ili emocionalnih faktora povezanih sa izrastanjem u ulogu žene. Ako lekari ne pronađu patološke razloge, treba ujutro raditi dvanaest ciklusa surjanamaskar.

                                    O menopauzi
                                    Prosečne godine u kojima dolazi do prestanka ciklusa su četrdeset osama ili četrdeset deveta, ali, žena može da dođe u ovu fazu životnog ciklusa izmedu 40. i 55. godine. Grub pokazatelj može da bude nalaz medicinara da žene koje počinju da menstruiraju rano, kasnije uđu u menopauzu. Međutim, nepravilno tačkasto krvavljenje ili krvavljenje između perioda može da bude posledica infekcije reproduktivnog sistema (zapaljensko oboljenje karlice) i mioma ili polipa (benignog tumora). Detaljnim medicinskim ispitivanjem treba pronaći uzrok takvog krvavljenja, i isključiti tumorozne tvorevine. Ako je medicinski izveštaj dobar, počnite sa
                                    vežbama joge da biste uravnotežili hormone i smanjili fizičku nelagodnost koja može da prati menopauzu. Obrnute asane su naročito korisne, među njima siršasana (stoj na glavi),  arvangasana (sveća) i halasana (plug).

                                     O prestanku ciklusa (amenoreji)
                                    Najčešći uzrok prestanka ciklusa je trudnoća, koja je često praćena i drugim znacima, jutarnjom mučninom, na primer. Neke žene mogu da imaju periode i posle začeća, iako se to ređe događa. Kontraceptivne pilule, takođe, mogu da uzrokuju prestanak perioda, ako kombinacija hormona ne odgovara vašem endokrinom sistemu. Menstruacija najčešće počinje posle šest nedelja, osim ako dojite bebu. Posle prestanka uzimanja pilula, takođe može da dođe do odlaganja menstruacionog ciklusa. Ako ste trudni, onda je vreme da počnete da se pripremate za prirodno i harmonično rođenje deteta pranajamom i joga nidrom.

                                    Poremećaji perioda zbog životnih događaja
                                    Retke su žene koje imaju apsolutno redovne periode, jer mnoge situacije u životu utiču na hormone koji upravljaju ciklusom. Napuštanje kuće, zahtevi studentskog ili poslovnog života, su izazovi koji dovode do emocionalne napetosti, što može da utiče na prekid ciklusa. Neke žene su osetljivije od drugih, ali moguće je da svaka velika promena rutinskog života privremeno utiče na ciklus. Takvi događaji mogu da budu dugačka putovanja, prelazak u veliki grad, ili u selo iz grada, značajna promena dijete ili klime, započinjanje novog posla, početak ili kraj romanse, žalost zbog gubitka bliske osobe, početak bračnog života, kao i svako intenzivno emocionalno iskustvo. Bolesti, groznice, poremećaj varenja, gojaznost, čak i ozbiljan zatvor mogu da prekinu menstruaciju za neko vreme. Posle medicinskog pregleda, započnite redovno praktikovanje joga nidre, koja će dovesti do fizičke i psihičke opuštenosti. Moguće je da vam je potrebno više fizičkog vežbanja, tako da je dobro da svom programu dodate dinamičke asane, kakve su nauka sančalana, čaki čalana, šašankasana, marđariasana,
                                    šašankbhuđangasana i halasana.

                                    Česti ciklusi (polumenoreja)
                                    Prosečan ciklus traje dvadeset osam dana, ali može da bude dug dvadeset ili trideset šest dana i da još uvek bude normalan. Redovno praktikovanje asana, panajame i meditacije, produžiće ciklus.

                                    Obilan period, sa dužim trajanjem
                                    Normalni period traje od dva do osam dana, u proseku četiri do šest dana. Uobičajen gubitak krvi je 4 do 6 kašika ili 60 do 90 g. Ako imate obilnu menstruaciju, sa osećajem preplavljivanja i ugrušcima, onda verovatno postoji neki poremećaj. Preterano krvavljenje može da bude simptom endometrioze, koja nastaje kada tkivo sluznice uterusa raste na drugom mestu, često u mokraćnoj bešici ili crevima. Ovaj poremećaj nije tako redak kod žena između tridesete i četrdesete godine, i zahteva lečenje. Ako medicinsko ispitivanje pokaže da je vaš problem posledica hormonske neravnoteže, naučite antar mounu ili joga nidru od učitelja joge, kao i sledeće asane: sarvangasanu, halasanu, kandharasanu, ardha atsiedrasanu, bhuđangasanu, šalabhasanu, dhanurasanu i pašimotanasanu.

                                    Vegetarijanstvo i menstrualni ciklus
                                    Dijeta utiče na svaki aspekt našeg fizičkog zdravlja, uključujući i menstruaciju. Dokazano je da proteinska dijeta sa mnogo mesa može da uzrokuje bolniju i obilniju menstruaciju. Često period privremeno prestaje posle prelaska na vegetarijansku dljetu, a kada se ponovo pojavi, obično je bez problema. Žene na veganskoj dijeti (zrnevlje i povrće, bez mleka i drugih životinjskih proizvoda), neretko sasvim gube ciklus. Međutim, ispitivanje njihovog vaginalnog sekreta pokazuje da im hormoni i dalje pravilno funkcionišu, i da se ženstvenost ne gubi. Takve žene mogu i dalje da vode aktivan seksualni život i rode zdrave, srećne bebe.

                                    Međutim, stroga dijeta redukuje menstruaciju, najlakše kada je udružena sa celibatom. Ciklus ponovo počinje sa započinjanjem seksualnog života.

                                    • joga
                                    • menstrualni ciklus
                                    • hormona
                                    • menstruacija
                                    • amenoreja
                                    • menopauza
                                      ]]>
                                      portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Zdravlje Wed, 10 Apr 2013 10:58:04 +0200
                                      Joga za bolji brak http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/5977-joga-za-bolji-brak.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/5977-joga-za-bolji-brak.html Joga za bolji brak
                                      U celom svetu je rasprostranjena pojava da su udate žene prijemčivije za mentalna oboljenja nego bilo koja druga podgrupa ljudi. Švedski izveštaji pokazuju da se mentalni poremećaji sa većom verovatnoćom javljaju kod udatih nego kod neudatih žena. Američki rezultati pokazuju internacionalni trend da, što više dece neka žena ima, veće su šanse da će imati psihičke probleme nego njen muž, žene sa manjim brojem dece i neudate devojke.

                                      U današnja vremena, bračno blaženstvo je više nada nego činjenica za muškarca i ženu, unutrašnja stagnacija više nego unutrašnji rast.

                                       Opsena
                                      U celom svetu je rasprostranjena pojava da su udate žene prijemčivije za mentalna oboljenja nego bilo koja druga podgrupa ljudi. Švedski izveštaji pokazuju da se mentalni poremećaji sa većom verovatnoćom javljaju kod udatih nego kod neudatih žena. Američki rezultati pokazuju internacionalni trend da, što više dece neka žena ima, veće su šanse da će imati psihičke probleme nego njen muž, žene sa manjim brojem dece i neudate devojke.

                                      Najviša incidencija zloupotrebe sedativnih lekova nije među mladima, nego među domaćicama, naročito u „razvijenim zemljama“. Da bi se izvukle iz stanja dosade i letargije, žene se sve više okreću raznim tonizirajućim supstancama koje im obećavaju polet i vitalnost. Depresivna domaćica sa nejasnim bolovima uzima veliku količinu lekova koji ni na koji način ne utiču na njeno bazično nezadovoljstvo. Alarmantan broj žena je zavisan od sedativa i antidepresiva, i ne može da započne dan bez njih. Sve ovo, kao i porast razvoda, čine da srećan brak predstavlja samo opsenu.

                                      Sredstvo a ne cilj
                                      Ove tužne činjenice pokazuju da smo izgubili uvid u značaj braka u kontekstu duhovnog razvitka. Muškarci, a naročito žene, doživljavaju da je blizak odnos cilj za sebe, a ne sredstvo za dalji rast. Žene su uslovljene da veruju kako udaja automatski donosi sigurnost, svrhu i trajnu ljubav. One ignorišu činjenicu da, bez obzira da li su udate ili ne, ovakva postignuća zahtevaju neprekidan rad na sebi u obliku nepokolebljive sankalpe i stalnog samodavanja. Odnos između muškarca i žene može da donese izuzetnu vitalnost, sjaj i inspiraciju, pod uslovom da razumemo da takav odnos nije postignut cilj, već stalna težnja ka savršenstvu.

                                       Sigurnost
                                      Mnogi odnosi bi bill uspešni da od njih nismo tražili ono šta je za taj odnos nemoguće. Brak nam ne može garantovati sigurnost. Unutrašnja sigurnost ne može da se obezbedi nikakvim spoljašnjim aranžmanom, niti zaslugom nekog drugog, ona je isključivo lično dostignuće. To je harmonija i uverenost u sopstvenu unutrašnju suštinu, koja je posledica samospoznaje sa darom pribranosti koja ne može da se poremeti životnim problemima.

                                      Materijalna sigurnost je efemerna. Kuće mogu da se zapale, posed ukrade, novac može da postane bezvredan; nema osiguranja protiv rata, bolesti, katastrofe. Isto tako, ne možemo da pronađemo potpunu emocionalnu sigurnost u odnosima sa drugima. Niko ne može da nas voli dovoljno da ispuni našu unutrašnju prazninu, a posesivna ljubav samo stvara strah koji ovu prazninu pojačava. Nesigurnost, a ne sigurnost je osnovna činjenica života koju treba da prepoznamo. Umesto da jurimo za nečim što ne postoji, treba da prihvatimo nesigurnu prirodu naše egzistencije. Joga nas uči da se ne identifikujemo sa spoljašnjim, i da se ne vezujemo za stvari koje posedujemo, kao ni za ljude. Unutrašnja usamljenost može da se prevaziđe samo iskustvom večnog i nepromenjljivog u nama samima, a joga nam obezbeđuje praktične načine da negujemo takvo iskustvo.

                                       Romansa i otuđenost
                                      Brak se univerzalno povezuje sa ljubavlju, ali većina muškaraca i žena ne uspeva da napravi razliku između ljubavi i romanse, što dovodi do toga da se mnogi brakovi zasnivaju na iluziji a završavaju razočarenjem. Ljubav vidi jasno - ona može da prihvati greške ali nije slepa za njih. Sa druge strane, romansa je zanos, u kojem se postaje slep za pravu prirodu druge osobe. Ljudi se privlače nekim doživljajem afiniteta, većim ili manjim slaganjem ideja i osećanja, što je sve uvećano i fizičkom privlačnošću. U početku vidimo samo pozitivne stvari u drugome, naglašavajući sve prijatno u drugoj ličnosti. Umesto da vidi potencijalnog muža kakav jeste, zaljubljena žena često vidi projektovani ideal svojih želja i potreba. A njena potreba je takva da ona postaje slepa za njegove mane, i ubeđuje sebe da on poseduje kvalitete koji ne postoje. Kasnije, njegova slika se menja pod teretom porodične svakodnevnice – a kada počne da vidi svog muža realističnije, žena postaje razočarana. Kako otkrivamo aspekte ličnosti koji nam se ne dopadaju, težimo da preuveličavamo greške muža, kao i da mu pripisujemo mane koje ne postoje. Romansa se lako pretvara u rezigniranost i otuđenost.

                                      U zemljama u kojima se brakovi sklapaju po dogovoru roditelja a ne budućih supružnika, nema čak ni početne privlačnosti. Žena počinje život sa muškarcem koji joj je pravi stranac, pod pritiskom prilagođavanja porodici koja očekuje od nje da je služi ljubavlju i odanošću.

                                      Možemo da volimo svakoga
                                      Nema nade niti duhovne dobiti ako se predamo nezadovoljstvu. Treba zapamtiti da možemo da naučimo da volimo svakoga, jer svako ima neke kvalitete zbog kojih možemo da ga poštujemo i volimo. Umesto da usmeravamo pažnju na neprijatne aspekte nečije ličnosti, moramo da naučimo da pronalazimo i volimo njegove vrline. U svim baštama nalazimo mnoge lepe cvetove - neki imaju divan oblik, neobičnu boju, ali su bez mirisa. Drugi imaju jednostavan i neugledan izgled, ali nas opijaju svojim mirisom. Neki cvetovi se otvaraju na suncu, drugima treba zaštita senke. Ipak, prihvatamo svaki cvet onakav kakav jeste, i ne tražimo da bude drukčiji. Iako našem ukusu neki cvet možda više odgovara, ako izbliza pogledamo bilo koji cvet, pronaćićemo neku njegovu odliku koja će nas šarmirati.

                                      Joga nas ohrabruje da razvijemo istu vrstu prihvatanja i poštovanja u svim odnosima, i daje nam praktične načine da od toga napravimo živu realnost a ne pobožnu frazu. Naravno, nije lako naučiti da se voli neko ko je prestao da nam se dopada, jer to zahteva stalnu budnost i odricanje od sitnih i neracionalnih stvari u svima nama. Ali, ovo možemo da prihvatimo kao duhovnu neophodnost ili ćemo da nastavimo da podnosimo frustracije i usamljenost naših života. Kako naša sadhana počinje da ostvaruje vezu sa božanskim u nama samima, postepeno se otvaramo za prave aspekte ličnosti i istinsku radost u jedinstvenom čudu svake osobe sa kojom imamo kontakt u toku života.

                                       

                                      • joga
                                        ]]>
                                        portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Zdravlje Mon, 15 Apr 2013 08:52:06 +0200
                                        Joga u trudnoći http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/6097-joga-u-trudno%C4%87i.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/6097-joga-u-trudno%C4%87i.html Joga u trudnoći
                                        Večita majka koja je trudna je arhetip plodnosti i obilja a stanje trudnoće je primarni simbol kreativne svesti i optimizma. Trudnoća je totalno iskustvo, posebno stanje, snažan primer bliske veze između tela i uma. To je period života za koji je neobično važno da su različite dimenzije bića žene u ravnoteži. Praksa joga omogućuje optimalno zdravlje tela i uma, ona sjedinjuje fizički, emocionalni i duhovni rast majke sa rastom deteta.

                                        Večita majka koja je trudna je arhetip plodnosti i obilja a stanje trudnoće je primarni simbol kreativne svesti i optimizma. Trudnoća je totalno iskustvo, posebno stanje, snažan primer bliske veze između tela i uma. To je period života za koji je neobično važno da su različite dimenzije bića žene u ravnoteži. Praksa joga omogućuje optimalno zdravlje tela i uma, ona sjedinjuje fizički, emocionalni i duhovni rast majke sa rastom deteta.

                                        Kontemplacija začeća
                                        Redovno praktikovanje joge pre začeća, je idealna priprema za trudnoću. Buduća majka postiže elastičnost i gipkost pomoću asana, kao i dobru koordinaciju tela. Pranajamom se postiže vitalnost za dvoje, a meditacijom mirnoća, tradicionalno povezana sa približavajućim materinstvom. Još važnije, kada oba roditelja rade jogu, oni će se razviti u sposobne roditelje detetu, sa duhovnim kapacitetima koji su viši od običnih. Moguće je da se dete rodi sa delimično ili totalno probuđenom kundalini energijom. Takve osobe su duhovno razvijene od rođenja i čine velike doprinose čovečanstvu. Deca koja se tako rađaju su retka, kao što su retki i roditelji koji su u stanju da ih donesu na svet, ipak, ne treba zaboraviti da takva mogućnost postoji. Duhovna spremnost roditelja preplavljuje svako dete a svesnost deteta se oblikuje i hrani duhovnošću roditelja.

                                        Pripremne vežbe
                                        Joga je veoma korisna u trudnoći, čak i za početnice. Za uspešnu trudnoću i porođaj, naglasak treba da se stavi na razvijanje sledećih oblasti:
                                        Trbušni mišići: Jaki trbušni mišići omogućiće da se beba lepo nosi, što pomaže njen pravilan razvoj. Za vreme porođaja ovi mišići su najvažniji u fazi izbacivanja deteta iz materice. Asane korisne za ovu oblast su šuptavađrasana, šašankasana, uštrasana, hamsasana, matsiasana i šakti bandha serija.
                                        Kičmeni stub: Zdrava kičma je neophodna za ispravno funkcionisanje nervnog sistema i opštu fleksibilnost, i ne dozvoljava poremećaje kojima su sklone trudnice zbog dodatne težine koju nose, a koja opterećuje leđni deo i skelet. Vežbe koje se najviše preporučuju su suptavađrasana, marđariasana, viagrasana, ardha matsiendrasana, pašimotanasana, bhuđangasana, i surijanamaskar.
                                        Mišići leđa: Težina deteta će opteretiti i leđne mišiće koji zato treba da budu snažni. Bhuđangasana, pašimotanasana, halasana, sarvangasana, šašankasana i suptavađrasana su veoma korisne asane za ovaj predeo.
                                        Karlica: Opuštena, fleksibilna karlična oblast olakšava porođaj. Marđariasana, šašankasana, viagrasana, matsiasana, svi polozaji čučenja, sidha joni asana i drugi položaji sa ukrštenim nogama su najkorisniji.
                                        Uravnotežen program jogičkih asana je idealan za sistematski razvoj ovih vitalnih oblasti buduće majke.

                                        Asane u trudnoći
                                        U prva tri meseca, pripremne asane mogu da se nastave na uobičajeni način - posle ovog perioda potrebno je izvesno prilagođavanje. Početak četvrtog meseca predstavlja vreme kada treba prekinuti izvođenje asana koji uključuju istezanje i trbušne kontrakcije. Siršana i sarvangasana se prekidaju, ali mogu da se zamene pranamasanom i đalandhara bandhom.
                                        Od šestog meseca, asane sa savijanjem tela napred (kao papšimotanasana) i
                                        ekstremnim savijanjem unazad (čakrasana, uštrasana) postaju teške. Suptavađrasana i
                                        položaji čučenja treba da se izbegavaju ako postoji bilo kakva tendencija preranom
                                        porođaju ili prolapsu.

                                        Za ovaj period veliku vrednost ima pavanmuktasana serija. Mišići i zglobovi postaju maksimalno fleksibini i stimuliše se cirkulacija sa minimalnom potrošnjom energije. Položaji čučanja treba još da se izvode, za opuštanje kukova i tonizovanje poda karlice. Kali asana je jedan od takvih položja, koji se koristi za prirodni porođaj. Da bi ovu asanu žena mogla da izvede, ona mora da bude u stanju da čuči sa obema petama na podu, deset do pet petnaest minuta, kao i da može lako da se podigne iz ovog položaja, kada se pojavi glava deteta. Kali asana pri porođaju ima mnoge fizičke i emocionalne prednosti, a različiti položaji čučanja predstavljaju idealnu pripremu za nju. Među ovakvim asanama su „hod vrane“, namaskarasana i utarasana. Sve one mogu da se rade u toku trudnoće zajedno sa marđariasanom, kandharasanom i pranamasanom.

                                         

                                        • asane
                                        • trudnoce
                                        • trudnoca i vezbanje
                                        • joga vezbe
                                          ]]>
                                          portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Zdravlje Thu, 18 Apr 2013 08:28:09 +0200