Back BesplatanSport.com

Kolektivni sport kao vid razvijanja društvene odgovornosti

(2 glasova)
Kolektivni sport kao vid razvijanja društvene odgovornosti
Kolektivni sport kao vid razvijanja društvene odgovornosti


Ljudske zajednice su šarene slagalice, svako od nas je jedan delić. Tako gradimo celovitu sliku zajednice u kojoj se pojedinac ponekad oseća kao da je samo jedan od mnogih, da je beznačajan, bez ikakvog uticaja na celinu. To, naravno, nije istina. Bez tog jednog dela, slika nije potpuna. Delićima celine je ponekad tesno i neudobno, ponekad je teško prihvatiti da odnosi među ljudima „ne klize“ glatko, kao podmazani. Očekuje se ravnoteža dobrih i loših stvari, a na održanju te ravnoteže treba da rade svi članovi zajednice, da se ona prenosi sa ličnog na zajednički plan. Svest o zajednici ponekad nije prisutna u meri u kojoj bi trebala da bude i često je srž problema slaba motivacija da ona to postane. Sami i bez mešanja drugih, pojedinci pokušavaju da ostvare određene ciljeve koji ipak zahtevaju podršku drugih i zato se takav pokušaj često završi ćorsokakom. Često je pojedinac sebičan, možda uplašen, ali i nezainteresovan za razvoj i procese unutar jedne zajednice. Najčešća reakcija se zasniva na stavu: da li to što se dešava u zajednici direktno utiče na mene? Ukoliko je odgovor na ovo pitanje odričan, pojedinac problem stavlja u sektor: šta me briga, to se mene ne tiče. Većina ne razmišlja o posrednom uticaju i retki su oni koji shvate da su događanja u zajednici isprepletana i da postoje posledice za svakog od nas, u ovoj ili onoj meri.

Kolektivni sportovi podrazumevaju rad i igru u timu. Sportski tim je mikrosistem zajednice, podrazumeva organizam, jedinstvenu strukturu, a svaki od igrača ima svoj zadatak i stara se o tome da sistem funkcioniše. Pored toga što kolektivni sportovi kao oblik fizičke aktivnosti ostvaruju pozitivne efekte na psihički i fizički aspekt čoveka, zabavni su i uče igrače da sarađuju, da razmišljaju kao jedinstveno telo. Igrač razvija svest o tome da njegovi postupci imaju posledice po ceo tim. Briga o igri, taktici i pobedi prenosi se iz lične, individualne sfere, na opštu, zajedničku, timsku. To obično motiviše igrače da igraju još bolje i kvalitetnije, jer loša procena ne utiče samo na njih, već i na saigrače. Dinamika igre zahteva od igrača koncentraciju, svest o sprovođenju plana igre, brigu o drugima. Svaki igrač se nalazi na određenoj poziciji u kojoj najbolje igra, tj. najkvalitetnije doprinosi timu. Na primer, u košarci je reč o pet pozicija: bek, krilni centar, krilo, plejmejker i centar. Tako će pozicija beka pripasti igračima koji imaju sposobnost razvijanja velike brzine i dobar šut; krlini centar je rezervisan za igrače velike snage i dobre pokretljivosti; krilo je pozicija za više igrače dobrog šuta; plejmejker je pozicija za igrače velike brzine kod kojih se ističu dobre tehnike vođenja lopte; centar je pozicija za igrače velike snage i visine. Svako od igrača, dakle, ima nešto dobro u svojoj igri čime se ističe od ostalih. Na osnovu toga dobija (zapravo mora da zasluži) poziciju u timu kojom će najviše doprineti. 

Pripadnost grupi i rad na napretku grupe čini svakog pojedinca jačim i dovodi do lakšeg ostvarivanja ciljeva. Ideja o udruživanju ljudi radi opstanka prisutna je od početka ljudskog vremena. Čovek jednostavno ne može sve sam, od njega se očekuje da odigra svoju ulogu u društvu. Kolektivni sportovi u velikoj meri doprinose podizanju svesti o zajednici i podstiču razvijanje društvene odgovornosti.

Tekst napisala: Mia Čomić


Pin It
2012-06-26
utorak, 26 jun 2012 02:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori