Back BesplatanSport.com

Da li cemo igrati... Sutra?

(0 glasova)
Da li cemo igrati... Sutra?

Ako, zahvaljujući istraživanjima znamo da:

- rođenjem ljudskog bića, svi imamo preko 3000 pokreta, u trećoj godini imamo samo 300 različitih pokreta, dok u 30toj godini imamo samo 30 pokreta.

- ako znamo da ukoliko želimo da od ove naše planete napravimo bolje mesto za život/sretnije mesto za život, da treba samo još 1% od današnje ljudske populacije da sluša klasičnu muziku. Da, samo 1% ! (trenutno je oko 3% svetske populacije ljubitelja klasične muzike što znači za bolji život potrebno je samo 4%)

- i ako znamo da svakih 14 dana izumire po jedan svetski jezik ( danas ih je 6 000, a za 90 godina ce ih biti samo 600 ).

zapitam se šta se dešava sa plesom i/ili plesnim formama i/ili samim pokretom ovde i sada - u današnjici?
Ako pogledam na trenutnu sudbinu i naučno istraživanje vezano za jezike, pitam se šta će se desiti za pokretom/ plesom/ plesnim formama u budućnosti ?

Svi znamo da je balet alfabet plesa, akademski veoma jasan i precizan.

Balet je teatarski oblik igre koji je počeo da se razvija u zapadnoj Evropi tokom renesanse (1300-1600). Baletska tehnika se sastoji od stilizovanih pokreta i stavova koji su razvijeni tokom vekova u tačno određen, iako donekle promenljiv, sistem nazvan akademski balet (fr. danse d’école). Sama reč balet označava i muzičko delo u kojem se koristi igračka tehnika kao glavni način izražavanja radnje. Ovakva dela su često, ali ne i uvek, praćena scenografijom i kostimima. Ali pitam sebe da li je on i najprirodniji? Da li je on i najneophodniji? i Da li je on jedini?

Najbolje edukacije na svetskim univerzitetima se nalazi na univerzitetima u UK ili USA, i u većini slučaja svi žele da se tamo obrazuju. Logično, jer kako opet istraživanje pokazuje ljudi sa zapadnjačkom edukacijom dobijaju i najbolje poslove. Što se tiče edukacije na polju plesa to je slično -  najprestižniji univerziteti su baš u UK ili u USA. Njihova cena je od oko 20 000US $ do 30 000 US$ za godinu dana studija, da bi dobili zvanje profesionalnog plesača i diplomu i možda prestali da igrate za samo pet godina... svi znamo kakva je sudbina nas plesača, arhikteta prostora.
Evo dokaza - primer troškovnika sa jednog prestižnog USA fakulteta
USA performing arts conservatory
Tuition (one year) ,Room and Board (Double Room) Books, Supplies, Personal Expenses Totals ( with Double Room)
$33,630 +12,770 + 4,274 =$50,674 = 35 352 Evra
4 godine = 141 408 evra
I ovo je OK. Zašto da ne,....postoje školarine, fondacije.... sve je moguće u životu.

Za sam prijem budućih plesača na tim istim audicijama, balet je obavezan, plus traženje u slučaju USA, UK, odlično znanje engleskog jezika (položeni TOEFL test i/ili...) itd.  Sve ono što treba da se zadovolji neke ljude, kako bi vam oni dali zeleno svetlo, a Vi pak, kao budući plesač, bili u mogućnosti da budete primljeni na takozvane prestižne univerzitete u tim stranim zemljama. Ovo sve važi za strance koji žele da studiraju van svoje zemlje....

Da li to znači da ćemo odbiti igrača/ plesača na upis studija koji može da izvrti, uradi 12 pirueta u nekom stilu koji nije akademski ? Ili da li ćemo odbiti nekog studenta koji nije prošao TOEFL test, a da je taj isti student našao npr. lek za rak/ sidu?

Šta bi se desilo da je čak i Ajnštajn morao da polaži TOEFL test?
Da li bi i onda ostali bez teorije relativetita? (a dokazano je da je bio očajno loš student matematike u školi i da je jedva položio svoje ispite).
Da li bi odbacili igrača talenta kao Nurejev, jer njegov npr engelski nije na savršen?

Kao neko ko nije počeo edukaciju - plesnu edukaciju u baletskoj školi, već kroz sportski ples, nailazio sam uvek na prepreke i ne razumevanje ljudi koji su uvek bili akademski obrazovani i/ili mnogo bolji u baletu nego li ja. Čak sam dobijao loše rezultate od akademskih institucija zbog baleta tj. načina plesnog obrazovanja. Sve sam ovo doživeo kao osoba koja se leči alternativnom medicinom, a ne zvaničnom medicinom, a da meni ustvari nista ne fali - ni strasti, ni discipline ni zdravlja... već samo određena projekcija i upakovanost po baletskom sistemu?

Koliko je sada ovde balet fleksibilno nefleksibilan to je pitanje.

Svaku formu plesa sam doživljvao i dan danas doživljavam kao nasleđe neke starije generacije koja je znala da popriča i ispriča priču o sebi na svoj način - bio on akademski zapisan ili ne, ali uvek sam osećao da je bitno komunicirati između generacija. I da uvek možemo nešto novo naučiti. Svaki pokret je jedna nova priča za sebe... imao on naziv ili pak ne. Ja jesam uvek da se stvari menuju jer kao neko ko je obrazovan na polju psihoterpaije svestan sam činjenice da je imenovanje stvari bitno za svest.

Danas kada pogledate na plesnim akademijama širom sveta uglavnom se uči/ nudi u akademskom programu balet, jazz i moderan/ savremen ples (kao i u većini srednjih škola), a da današnji ljudi ili pak plesni profesionalci i nikada nisu čuli za plesnu formu koja se zove: almanj, gavot, voltu... ili da je paso doble porekom iz Francuske (kako istraživanja pokazuju) a ne iz Španije i da je tango bio dozvoljen samo kao ples za muškarce. Kako bi tek na ovo delovali tzv. homofobi kada bi videli ovu sliku? Da li možda i društvo bilo fleksibilnije na prava LGBT populacije ako bi videli te slike tanga ? Da li bi bilo više obrazovanih i više svesti?
Na slici - tango između muškaraca na ulicama Buenos Airesa (1921), nepoznati autor. Izvor: Archivo General de la Nación.

Današnji real jazz dance skoro da ne postoji, jer je sve sve pretvorilo u neke reality TV programe i tzv. komercijalne plesove koji se više zovu show dance i slično. U Francuskoj, za vreme moje edukacije, morao sam da prođem taj stari jazz i sećam se dobro da sam imao problema da nađem časove tzv. pravog jazz-a i u Parizu. Jednostavno nisam našao, pa sam moram da tražim video kasete, video zapise ili čak npr predavanja Matt Mattox-a na Youtube-u.

Da li sa plesom i plesnim formama dešava isto što se dešava i sa jezicima?

Da li će i neke plesne forme ostati zaboravljene i izumrele, a ostati samo balet... slično kao što istraživanje pokazuje da sa ljudima koji su u 30tim godinama imaju samo 30 različith pokreta. Ne znam ali sam veoma radoznao da saznam.

Jedan od razloga zašto sam čak svoju prvu plesnu knjigu ''Let's dance- nove metode plesne pedagogije'' napisao sam srpskom jeziku, nije samo zato što sam hteo da svoje znanje i iskustvo podelim samo u zemlji u kojoj sam rođen, već da objavim delo na jeziku na temu gde niko pre mene nije napisao. Na sprskom jeziku ne postoji nijedna knjiga koja se bavi plesnom pedagogijom u radu sa decom, odraslima, razvijanjem kretivnošču, novim metodima ili pak istorijom plesa - balet, jazz, savremni ples.  Zamislite -  na srpskom jeziku, u zemlji od 7 miliona ljudi gde ni dan danas ne postoji akademska institucija za ples,  a postoji plesni festival... neko piše knjigu o plesnoj pedagogiji.
Zvuči i skoro pa deluje kao da sam ludak ili veoma hrabar muškarac. Iako je u životu linija tanka između ludaka i hrabrog čoveka, ja ipak mislim da treba biti i lud i hrabar (ali samo na konstuktivnom nivou).

Šta će se desiti sa plesom u budućnosti?
Da li će samo balet opstati i preživeti jer se on u većini slučajeva potencira na akademijama ili će možda neka druga vrsta plesa se pojaviti kao opcija za novo istraživanje i davanje svesti mladim, budućim plesačima, koreografima, učiteljima, profesorima, roditeljima... to ćemo videti. Možda to i od nas samih zavisi.

Dok Marina Abramović, alfa i omega na polju perfromansa,  sprema i otvara centar za zaštitu perfroming art-a sledece 2012te godine u USA pitam se šta li mi, ljudi koji se bavimo plesom smo spremni i šta možemo da uradimo kako bi zaštitli forme plesa, ili forme koje se skoro više i ne koriste ili koje nisu zvanično "korisne" u nekoj vrsti edukacije?

Da bi jedan mišić u telu obavljao svoju sometsko-anatomsku funckiju treba mu pomoć još jednog mišića ili pak grupe mišića. Sinergija - zajednički rad.

Ja verujem da korišćenjem drugih formi plesa, novih pokreta možemo da porastemo i postanemo zdraviji i bolji, da se izrazimo bolje, jer imamo više alata/ veći rečnik neverbalne komunikacije... a i ljudi koji se bave samo baletom bi bili još bolji u svojim performansima.

Vreme uvek pokaže i vreme je jedini sudija.
Tako i u ovoj mojoj prezentaciji i unutrašnjem pitanju znam da će vreme reći. Ono što ne znam je da li ću doživeti da saznam šta će se desiti sa plesom /pokretom i plesnim formama.

Tell me and I will forget, show me and I may remember invole me and I will understand
Confusious

Josipović Aleksandar
Professeur Titulaire des diplômes d’Etat
član Međinarodnog saveta plesa UNESCO
www.aleksandarjosipovic.com

Pin It
2015-01-02
sreda, 03 mart 2010 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori