Back BesplatanSport.com

Borilačka veština Pentjak - silat

(4 glasova)
Borilačka veština Pentjak - silat

Veštinu borbe su na tle Indonezije doneli naseljenici u prehrišćanskoj eri, a o tom dobu ima malo podataka. Smatra se da je ta veština korišćena u borbi protiv neprijatelja i divljih životinja i da je u to doba predstavljala potpuno realan sukob sa protivnicima. Prvi pisani podaci o veštini kao borilačkom sistemu nalaze se u 8. veku. Od tog doba počinje da biva poznata tehnika i način vežbanja. U ovom milenijumu, veština je doživela svoj puni razvoj. Na indonežanskim ostrvima nastaje veliki broj pojedinačnih stilova i škola, a feudalna klasa prihvata neke elemente veštine, te ona ulazi u obuku boraca i vojnika. Već u periodu od 13. do 16. veka, veština poprima i takmičarski karakter, istaknuti pojedinci i poznavaoci veštine počinju da se međusobno bore, ne isključivo kao sa neprijateljima, već radi demonstracija tehnike veštine.

Do današnjih dana veština je vrlo malo promenjena. Kako je Indonezija zemlja koja se prostire na ostrvima i to između jugoistočne Azije (kopno), Filipina i Australije, na njenom tlu je nastalo preko 600 raznih verzija i varijanti veštine, što je rezultiralo time da danas postoji preko 150 stilova pentjak – silata, svaki sa vrlo ograničenim područjem praktikovanja što je i jasno na zemlji ostrva ispresecanih džunglom, bez većih saobraćajnica ili čvrstih veza (u srednjem veku). Ti, uslovno nazvani stilovi, obično su nastajali oko većih naseobina ili grupe naseobina i njih praktikuje ograničen broj ljudi, obično okupljenih oko jednog lidera. Veština se prenosi sa kolena na koleno. Načelno govoreći, većina stilova su međusobno slični, uz određene formalne razlike i metode borenja, koji se više razlikuju ukoliko potiču iz međusobno udaljenijih mesta. Danas su, među najvažnijim stilovima Tjidande, Perisai Diri, Mustika Kwitang, Baru, Hariman, Bhakti Negara, Patai. Za nekog ko želi da da se ozbiljnije bavi proučavanje veštine, pored velikog broja stilova, određeni problem je i to što je terminologija u svim stilovima više ili manje različita, pa ima slučajeva da ista ili slična tehnika nosi drugi naziv, iako su razlike u izvođenju minimalne i zavise od pojedinca koji ih prezentuje.

Pentjak - silat je možda najviše pučka ili narodna veština, jer se njome bave svi slojevi u većim i manjim naseobinama, svih uzrasta, ali čak i danas ne postoji jedinstveni pentjak - silat kao nacionalna veština ili sport, već veština živi parcijalno i proučava se na "neakademski" način. Sam naziv veštine sastavljen je iz dve reči, PENTJAK i SILAT. Opisno rečeno, Pentjak je odbrana, samoodbrana, tehnika, metod samoodbrane. Silat znači borba, kompeticija, suprotstavljanje neprijatelju, akcija u svom primarnom vidu.

Interesantna je činjenica da Pentjak - silat nikada nije bio predmet posebnih duhovnih spekulacija, niti privilegija svešteničkog staleža. To je javna veština odbrane, borba protiv neprijatelja. Nastala je u močvarama, džunglama, pustošima, i bila je način da se pojedinac odbrani od zveri, od neprijateljski nastrojenih suseda, od bilo kakve opasnosti. Veština je nastala iz težnje da se preživi i opstane u surovim i negostoljubivim uslovima, čak kao intuitivno, instiktivno, poslednje sredstvo odbrane fizičkog integriteta i imovine, često i života. Na pentjak – silata se najbolje može primeniti teza pojedinih teoretičara borilačkih veština, koji njihovo generalno poreklo vide u čovekovom primarnom nagonu za preživljavanjem, nagonu za samoodržanjem. Kao veština realne borbe, pentjak - silat ne poznaje pripremnu tehniku u vidu zagrevanja i slično, jer se smatra da pojedinac neće imati vremena niti prilike da se pripremi odnosno zagreje kad mu zapreti realna opasnost, već mora da joj se suprotstavi takav kakav je zatečen. Iz istog razloga, domaće stanovništvo veštinu vežba u svakodnevnoj odeći, bez ikakvih adaptacija. Doduše, u samom praktikovanju veštine može da se nosi nešto komotnija odeća za tu svrhu, ali se, po tradiciji, tehnika mora raditi u bilo kojoj odeći i u bilo kojoj prilici.

Postoji još jedna razlika između "klasičnih" borilačkih veština i pentjak - silata. Danas, i u tradiciji, ali i u istoriji (japanskih) borilačkih veština, rad na tehnici veštine je poseban rad, ima ritualni uvod i završetak, odvija se po strogim pravilima, studiozan je i unapred planiran. Pentjak - silat je mnogo bliži improvizaciji. On se vežba svuda, po stenama, planinama, na seoskim putevima, pri čemu se tehnika adaptira postojećim uslovima. Sigurno je da je ovoj pojavi doprinela i klima koja vlada na ostrvima Indonezije.

Ovakav pristup veštini najuočljiviji je u tehnici, koja je maksimalno adaptirana podneblju, standardnoj građi stanovnika (niži rast, vitkost), primeni u svim uslovima i, pre svega, svojoj osnovnoj nameni – odbrani od realne opasnosti. Stavovi su većinom vrlo niski, često ukrštenih nogu, promenljivog prenosa težine tela sa jedne noge na drugu, za neuvežbanog vrlo neudobni. Začuđujuće je to da poznavaoci veštine Pentjak - silata bez ikakve pripreme i bez štetnih posledica odmah zauzimaju niske stavove, koriste vrlo razvijeno asinhrono, ili ređe, sinhrono negeometrijsko kretanje čija je putanja kriva linija, obično nekanonizovano, već prilagođeno upotrebi, i pri tom izvode visoke udarce nogom, čija putanja često zavisi od realno date, borilačke situacije. Ručna tehnika je u potpunosti prilagođena telesnoj građi tamošnjeg življa: to su brze, često kratke tehnike, a koriste se gotovo sve moguće udarne površine otvorene i zatvorene ruke: sve površine pesnice, prsti, bridovi šake i dlanovi.

Neki poznavaoci ove veštine tvrde da svaki od elemenata tehnike ima neki ekvivalenat u prirodi, bilo da predstavlja neke od pokreta svojstvenih životinjama, neki od čovekovih pokreta pri svakodnevnom radu i sl., pri čemu se, doduše neeksplicitno, koristi princip maksimuma energije, a ti "prirodni pokreti" su obično vrlo pogodni za brza i snažna energetska pražnjenja. Imrovizacija, snalažljivost, adaptiranje na realnu situaciju – suština je tehnike veštine, tehnika kojoj je prvenstvena namena odbrana, i nju eksperti tako i prezentuju, uvek u akciji, u borbi, u realnoj situaciji. Stoga je jedan deo tehnike veštine orijentisan na odbranu od hladnog oružja koje poznaju domoroci, a to su dugački noževi, kratki zakrivljeni mačevi-bodeži i slično, a što se u ovako praktičnoj veštini može i očekivati.

Rezimirajući, valja uočiti da pentjak - silat, usled istorijske, geografske i socijalne stvarnosti okruženja u kome je nastao, predstavlja posebnu i svojevrsnu veštinu koja ima neke od zajedničkih elemenata sa borilačkim veštinama orijenta, onim dobro poznatim u zapadnoj civilizaciji. Dodirne tačke valja tražiti u samoodbrambenom momentu, oponašanju prirode, tokova pokreta životinja, drevnim verzijama veština, dok su razlike na drugim poljima više ili manje prisutne, što, naravno, ne znači njihovo potenciranje već uočavanje u ime potpunije informacije. Odsustvo filosofske osnove, izuzev neke rudimentarne povezanosti veštine sa pojedincima, vidarima, travarima, vračima, kao i isključiva odbrambena namena, čine veštinu vrlo specifičnom.

Autor: Bojan Jovanović 0691738165

Pin It
2012-03-31
sreda, 03 mart 2010 13:05

1 komentar

  • Link komentara Novica Golubovic utorak, 25 septembar 2012 16:24 napisao/la Novica Golubovic

    Pozdrav autoru teksta. Interesantan istorijski i pragmaticni opis vestine. Mala korekcija :
    Penjak (ili Pentjak ili Pencak itd kod nas se cita Pendzak) Silat jeste komponovan od dve reci ali se prva rec odnosi na trening, znaci samo ucenje vestine kroz drilove, forme (ili kako je kod nas popularno kate, na indonezijskom se naze Juru (Dzuru)) teoriju itd itd a Silat u prevodu i bukvalno znaci borba kako je to autor i napisao. Znaci Penjak u prevodu ne znaci odbranu, self defence itd, u P.Silatu je to Bela Diri ali to je samo jedan aspekt u treniranju.
    Tacan je opis stilova sa malom korekcijom , iako postoje mnostvo vestina kao sto je i navedeno, vecinom su nastale iz nekoliko glavnih pravaca kao sto su Cimande (ili Tjimande, verovatno je autor na to mislio) , Cikalong, Kari, Pamonyet, Pamacan( ili ti Kucing), Setia Hati, Sybandar,Serah Bandung (zapadna Java) , Harimau sa Sumatre itd itd.
    Veoma retko se u svetu dolazi do pravih ucitelja i cak i oni ne koriste izvorne termine vec su to imena koja sadrze po nekoliko stilova razvijenih na njima specifican nacin. Penjak Silat ima takav profil ucenja da dozvoljava mutaciju ili "evoluiranje" vestine kroz koncept koji se zove "razbijeno staklo" ili "Pecahan". Iako bi se kate (Jurus) morale prenositi sa kolena na koleno onako kako su ucene, vecina danasnjih tzv. Gurua su mixovali te pokrete u neke svoje vestine i dobili nove Juru-e (poznavalac Silata moze da prepozna i identifikuje odakle su pojedini pokreti).
    Inace dobar tekst, bravo Bojane imas pozdrav od sunarodnika koji trenira Pencak Silat dosta dugo.

    Novica Golubovic
    Edinburgh, Skotska

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori