Back BesplatanSport.com

Uticaj alkohola na sportiste

(1 Glas)
Uticaj alkohola na sportiste
Uticaj alkohola na sportiste


Uticaj alkohola zavisi od količine koja se unese, od okoline, kao i od samog pojedinca. Na primer, jedna do četiri čašice dnevno imaju čak pozitivan uticaj na kardiovaskularni sistem. Uprkos tome, ljudi uglavnom piju zbog antistresnog efekta koji alkohol pruža. U suprotnom, postoji širok spektar negativnih efekata alkohola na ljudski organizam, od socioloških do psiholoških, uzrokujući u proseku 100.000 smrtnih slučajeva godišnje samo u SAD-u. Sa psihološke tačke gledišta, dva slučaja privlače posebnu pažnju kada je u pitanju konzumiranje alkohola u oblasti fitnesa. Alkohol u akutnim slučajevima može negativno uticati na motornu sposobnost i fizičko stanje. Kod hroničnih opet, zloupotreba alkohola može da ugrozi motoriku; kod dijagnostikovanih alkoholičara se pokazuje kao posledica oštećenje mišića i njihova slabost. Čak štaviše, zloupotreba alkohola je, u najmanju ruku, u tolikoj meri rasprostranjena u sportskim krugovima, koliko je i generalno među ostalim stanovništvom; većina sportista počinje sa konzumacijom alkohola pri kraju srednje škole.

KONZUMACIJA ALKOHOLA U SPORTU
Mladi sportisti kreću sa uzimanjem alkohola još u nižim razredima srednje škole a neki čak i ranije. Među srednjoškolcima sportistima, muškarci su češće skloni da, pored redovne upotrebe alkohola, vrše i njegovu zloupotrebu. Već na univerzitetu, ovih zloupotreba nema. Međutim, bez obzira na ovu činjenicu, alkohol se najviše zloupotrebljava, kako u univerzitetskim ligama tako i u profesionalnim sportovima i olimpijskim ligama NFL, NBA i USOC. 

HRANLJIVA VREDNOST ALKOHOLA
Svaki gram alkohola (etanola) sadrži 7 kilokalorija, dok mast ima 9 a ugljenihidrati kao i proteini 4 kilokalorije po gramu. U alkoholu mogu biti prisutne i neke druge hranljive materije, u zavisnosti od vrste. Na pivo se, na primer, gleda kao na dobar izvor mnogih hranljivih materija i ponekad se koristi u pripremi sportista za povećanje izdržljivosti  ili kao dopuna  u ishrani pred takmičenja. Zapravo, sok od pomorandže pruža 4 puta više kalijuma kao i skoro tri puta više ugljenih hidrata, dok bi trebalo čak 11 piva dnevno popiti da bi se podmirila potreba organizma za vitaminom B.

UČINAK PRI PRISUSTVU ALKOHOLA U KRVI  (AKUTNI EFEKAT)
Motorika – nizak nivo alkohola (0.02-0.05g/dl) može izazvati blaže drhtanje ruku, ravnoteža je dobra kao i tačnost pri bacanju i čistiji izbačaj u streljaštvu, ali s druge strane dolazi do sporijeg reagovanja i smanjene koordinacije na relaciji ruke - oči. Srednji nivo alkohola (0.06-0.10 g/dL) ima već negativan uticaj na pomenute sposobnosti.
Snaga i brzina reakcije - Uticaj alkohola u malim i srednjim količinama je nedefinisan. Može imati štetan efekat na snagu stiska, visinu skoka, trčanje od 200 do 400 metara, kao i brži premor organizma tokom intenzivnih treninga i vežbi. Suprotno ovome, pokazalo se da alkohol u ovim dozama nema uticaja na snagu više grupa mišića, na mišićnu izdržljivost i efekat trčanja na 100 metara.
Aerobne sposobnosti – Niske ili osrednje količine alkohola mogu oslabiti prolazno vreme trčanja na 800 i 1500 metara. Zbog svog diuretičkog efekta može dovesti i do dehidracije organizma i veoma negativno uticati kako na zdravlje tako i fizičku sposobnost pri dužim treninzima na visokim temperaturama.

FIZIČKA SPOSOBNOST U STANJU MAMURLUKA
Bilo koji produženi efekat alkohola će značajno ometati napredovanje fizičke kondicije. Prema novijim istraživanjima, nema dokazanih efekata alkohola u stanju mamurluka na bilo koje od varijabli bitnih za fizičku sposobnost, osim kod biciklista pri vožnji velikim brzinama gde dolazi do smanjenja ukupnog rezultata. Čak štaviše, izdržljivost mišića ruku i stiska se smanjuje tek drugog jutra nakon toksikacije.

FIZIČKA SPOSOBNOST PRI HRONIČNOJ UPOTREBI ALKOHOLA
Hronična zloupotreba alkohola može biti štetna po fizičku sposobnost sportista i sekundarno uticati na pojavu velikog broja nuspojava koje se mogu razviti. Alkohol ima uticaja na svaki sistem ljudskog tela, uzrokujući velik broj bolesti, uključujući cirozu jetre, čir, srčana oboljenja, dijabetes, miopatiju (oboljenje mišića i mišićnog tkiva), bolesti kostiju kao i mentalne poremećaje. Sledeći pokazatelji mogu biti od velikog uticaja za sportiste. Alkohol može izazvati manjak hranljivih materija u organizmu usled promene u njihovom unosu, varenje, absorpciju, metabolizam, psihološki efekat, kretanje i izbacivanje hranljivih materija iz organizma. Miopatija (oštećenje mišića, gubitak mase i slabljenje) se može pojaviti kod različitih grupa mišića, uključujući i srčani, često povezanim sa neuropatijama izazvanim alkoholom. Takođe, može doći do hormonskog disbalansa, koji smanjuje sposobnost povećanja mišićne mase i jačine.

PRIMENA U PRAKSI
U praksi se primenjuje nekoliko metoda za otkrivanje zloupotrebe alkohola. Dostupni su standardizovani upitnici, mada veći efekat pruža malo suptilniji način putem dodavanja i nekih pitanja u same formulare zdravstevnih kartona. Sportski lekari bi takođe trebalo da obrate veću pažnju na određene znake i promene u ponašanju sportista; mada ovo ima efekta samo u slučajevima ekstremne upotrebe alkohola. Sportisti bi trebali biti informisani i upoznati sa svim negativnim stranama upotrebe alkohola. Mogu se primenjivati pravila unutar tima kao i sledeće smernice:
* Prevencija: Izbegavati uzimanje alkohola iznad najnižeg nivoa najmanje 48 sati pre takmičenja.
* Nakon upotrebe: Prvo izvršiti rehidraciju organizma i uzeti hranu kako bi se usporila  apsorpcija alkohola.

Profesionalno savetovanje bi trebalo biti dostupno svim sportistima, bilo direktno, bilo njihovim upućivanjem na postojeće izvore u okviru zajednice.

Autor: dr  L. Perry Koziris

Sa engleskog prevela: Gordana Glišin
link>>

 

Pin It
Gordana Glišin

Gordana Glišin (rođena Vučićević) živi u Čoki, Severni Banat.Završila Gimnaziju opšteg smera u Senti i kasnije Višu poslovnu školu u Novom Sadu.Majka dvoje dece (Jovana i Aleksandar) Ekonomista, zaposlenaU slobodno vreme se bavi prevođenjem tekstova, dokumenata, pesama i sl.Trenirala stoni tenis, kasniije košarku, a od srednje se bavim aerobikom, rekreativno.

2012-07-31
subota, 23 jun 2012 02:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori