Back BesplatanSport.com

Brži metabolizam = ubrzano starenje

(0 glasova)
Brži metabolizam = ubrzano starenje


Nedavno sam na trening DVD-ju renomiranog svetskog trenera čuo i napomenu o njegovom pristupu gubitku težine. Pokazujući sliku bodibildera u vrhunskoj formi rekao je nešto otprilike ovako: „On i dalje može da jede više od 5000 kalorija dnevno a da mršavi! Želite li i vi tako nešto?“ Pa, iskreno: ne baš. Prvo, ne želim da jedem tokom čitavog dana – samo bodibilderi žele da jedu i vežbaju po čitav dan održavajući nerealističan izgled. Drugo, takav način života (4000-5000, pa i više, kalorija dnevno, iz više obroka, uz sate i sate treninga) u najmanju ruku nije zdrav.

Većina ljudi veruje kako je ubrzavanje metabolizma i više nego poželjno jer („naravno“) uz brži promet materije i energije u organizmu sagoreće i više kalorija i posledično gubiti na težini. Imati nešto usporeniji metabolizam se, s druge strane, smatra preduslovom  za dobitak na težini i čitav niz drugih problema. Ipak, i uprkos (a naročito uprkos) gotovo opštem konsenzusu prave poplave „eksperata“, „poznavalaca“ i potpunih nestručnjaka i šarlatana (većinom svi oni potpadaju pod istu kategoriju), ja sam tu da vam kažem najjednostavniju stvar: podsticanje organizma da radi brže od njegovog normalnog tempa sobom nosi neželjene posledice, a ubrzanje metabolizma nipošto nije ključ za gubitak na težini.

Toksični nusproizvodi metabolizma i biološko starenje

Svakodnevne, uobičajene, normalne fiziološke hemijske reakcije stvaraju i nusproizvode. Na primer, proizvodnja energije u ćelijama kao nusproizvod stvara oksidativne slobodne radikale koji oštećuju DNK, kao i ćelijske proteine i lipide. I, mada posedujemo prirodnu antioksidativnu odbranu, ova oštećenja su i dalje moguća (štaviše izgledna), naročito ako nam je ishrana siromašna antioksidansima. Oksidativna oštećenja, naravno, neizbežno ubrzavaju starenje.

Pod starenjem podrazumevam biološko starenje – progresivno smanjenje efikasnosti fizioloških funkcija organizma tokom vremena, koje vodi oštećenju tkiva i organa i povećanom riziku od hroničnih oboljenja i smrti.

Zbog čega nam tela stare? U pitanju je, kao i uvek, kombinacija činilaca. Prvo, nagomilavanje oksidativnih oštećenja tokom vremena oštećuje tkiva i vodi ubrzanom starenju. Drugo, sama brzina življenja postepeno troši ćelijsku mašineriju pa tako, ako nam telo radi većom brzinom – bržim metabolizmom! – i trošiće se brže. Kod životinja, utrošak energije je zaista obrnuto srazmeran dužini života. Oba navedena mehanizma starenja su povezana: ubrzani metabolizam znači i brži promet („obrt“) energije a samim tim i veću produkciju slobodnih radikala, što neminovno vodi povećanom oksidativnom oštećenju.

Brzina metabolizma i životni vek

Nove studije (i opet napominjem: studije, a ne razmena „mišljenja“ priučenih „stručnjaka“ što u magazinima, što po teretanama) samo podržavaju vezu između sporijeg metabolizma i produženja životnog veka. U jednoj od njih je direktno određivana brzina bazalnog metabolizma: ispitanici su praćeni tokom 11-15 godina i beleženi su smrtni slučajevi izazvani prirodnim uzrocima. Zaključak? Za svako povećanje dnevnog bazalnog metabolizma od 100 kalorija, rizik od prirodne smrtnosti povećava se za 25-29%. Dovoljno ubedljivo ili ne?

Kako mehanizam obnavljanja organizma postaje opasan?

Oksidativna oštećenja mogu predstavljati opasnost po život u bilo kom uzrastu. Za organizam, popravka oštećenih komponenti ćelija i tkiva je trenutni, vrhunski prioritet, što znači preduzimanje svih koraka neophodnih za kratkoročnu kontrolu štete i prevenciju neposredne smrti – poput rane koju je potrebno zalečiti kako bi se spasao život jedinke, isto tako je neophodna popravka oštećenja na molekularnom nivou. Međutim, program (ćelijski „software“) za neposrednu popravku je na neki način kratkovid i ograničen i u određenim uslovima se može ponašati kao potencijalno faličan sistem pokretan od strane glavnog telesnog mehanizma za rast koga već znamo iz ranijih članaka – u pitanju je mTOR. Ovaj medijator, koristan za rast organizma i njegovo obnavljanje u ranoj životnoj dobi, ima ogroman kapacitet da postane štetan – pa i smrtonosan – kada se preterano stimuliše kasnije u životu.

Težnja za podsticanjem obnavljanja pokretanog mTOR-om može dovesti do razarajućih posledica. Naime, hronično stimulisani mehanizmi obnavljanja – kao kod hroničnih upalnih poremećaja, konstantnih oštećenja tkiva (pitanje za „eksperte“: upale mišića kao i prekomerne aerobne aktivnosti su pozitivne ili ne?) ili hroničnog prejedanja (već znate šta, kao osoba koja sledi restrikciju kalorija i ograničeni post, smatram prejedanjem) – mogu dovesti do rasta neželjenih tkiva, bržeg starenja i tumora čak i u mlađem dobu. Naizgled paradoksalan prirodni zakon, ali nema načina da zaobiđemo njegovu logiku.

Razmislite o sledećem: inhibicija mTOR-a putem restrikcije unosa kalorija povećava otpornost prema starenju i sprečava degradaciju tkiva. S druge strane, preterana aktivacija mTOR-a putem prejedanja dokazano ubrzava starenje i formaciju tumora. Šta birate?

Uprkos tome, ljudi generalno nemaju predstavu zbog čega prevremeno stare, nastavljajući da po navici prečesto jedu previše i neumitno postajući sve skloniji gojaznosti, dijabetesu, ubrzanom starenju i bolestima povezanim sa svima njima.

Ne treba ni da napominjem kako društvu u celini nedostaje kapacitet spoznaje životnih složenosti: prosečni ljudi ne mogu a ni ne žele da se suočavaju sa protivrečnim, paradoksalnim konceptima. Uprkos uznapredovalim istraživanjima u oblasti zdravlja i dugovečnosti, oni i dalje ne uspevaju da spoznaju razliku između činjenica i izmišljotina, skloni da uvažavaju samo „mišljenja“ koja se uklapaju u svetonazor koji čini da se u njemu osećaju udobno. Za takve osobe je nemoguće da pojme kako isti mehanizam koji podstiče zdrav razvoj i obnavljanje u mladosti kasnije može dovesti do preuranjenog starenja i razvoja kancera. Isto tako, nisu u stanju da shvate smrtonosni rizik supstanci koje podstiču i „ubrzavaju“ obnavljanje: steroida, faktora rasta, hormona rasta, kao i silesije „anti-ejdžing“ lekova.

Fatalno nastojanje za obnavljanjem

Većina savremenih „anti-ejdžing“ teorija podstiče obnavljanje snage i stamenosti u starom organizmu. To se navodno postiže unošenjem (pre)velikih doza sintetičnih antioksidanasa, lekova i/ili supstanci koje nadomeštaju smanjen nivo hormona. Naravno, to vodi ogromnim izdacima (i zaradama, ako posmatrate s druge strane) na čudotvorne pilule i lekove za obnavljanje izgubljene vitalnosti. Ali, ono što tipični anti-ejdžing pristup odbija da prihvati je nešto što je nauka odavno ustanovila:

Svi anti-ejdžing proizvodi koji stimulišu mTOR na ubrzano obnavljanje takođe ubrzavaju starenje i smrt.

Upravo tako – tipičan anti-ejdžing pristup je rizičan i potencijalno fatalan. Usmeren na to da, po svaku cenu, obnovi snagu (mišićnu masu, stamenost, robusnost organizma), on ne uzima u obzir da, sami po sebi, snaga i čvrstina tela nisu nužno i pokazatelji zdravlja. Upravo suprotno, oni se mogu manifestovati stanjem hronične upale pa i malignitetom: usled snažne aktivacije mTOR-a, tkiva postaju upaljena a ćelije stare i pokazuju izraženiju sklonost razvoju kancera. I upravo zbog velike brzine mutacije ćelije tumora pokretane od strane mTOR-a postaju smrtonosne – njihovi višestruki proliferativni ciklusi aktiviraju se i odigravaju izrazito rapidno.

Ne zaboravite: isti oni nutrijenti i preparati koji podstiču mTOR na rast i obnavljanje u stanju su da vode organizam ka preuranjenom starenju, malignitetu i smrti.

Imamo li kontrolu nad brzinom bazalnog metabolizma? Kako je usporiti?

Odgovori su, naravno, vrlo prosti. Prvi je – naravno da imamo kontrolu. Važnije pitanje je, međutim: želite li da uspostavite kontrolu? Jer, mada je brzina bazalnog metabolizma delom i genetski određena, na nju snažan uticaj ima unos kalorija. To, jasno je, znači da ograničavanje unosa kalorija i negativna energetska ravnoteža smanjuju brzinu bazalnog metabolizma dok je, suprotno tome, prejedanje povećava (famozno „Jedite više manjih obroka kako biste ubrzali metabolizam!“). Dalje, restrikcija kalorija kod životinja konstantno dovodi do produženja maksimalnog životnog veka i do 60%. Optimalan unos (naročito mikro-) nutrijenata smanjuje želju za kalorijama, smanjuje telesnu temperaturu kao i broj belih krvnih zrnaca. Cilj je svakako jesti zdravo na način koji smanjuje želju za prejedanjem i postepeno smanjuje brzinu metabolizma, kako bi čitav proces smanjenja želje za hranom tekao udobno. Ono što preporučujem (i primenjujem) čini vas zadovoljnijim (i zadovoljenijim) uz manje hrane i pruža vam mogućnost da više uživate u hrani bez opasnosti od prejedanja.

Dakle: imati brz metabolizam ne znači i biti zdraviji – u stvari, to verovatno znači brže starenje. Jer svaka akcija, naravno, podstiče reakciju. Uvek razmišljajte o mehanizmu obnavljanja organizma kao o mehaničkom sistemu koji pokreće vaš biološki časovnik – što brže radi, brže će i vaš časovnik otkucavati. Umesto da, kako biste izgubili na težini, nastojite da ubrzate metabolizam, pokušajte suprotno: da ga usporite niskokaloričnom, visokohranljivom ishranom kako biste živeli duže i zdravije.

Pin It
Iseni Momir

Svako od nas ima dva jasna izbora u pogledu svega što čini sa svojim životom.Prvi je da budemo manje od onoga što je naš istinski kapacitet. Da radimo manje. Vežbamo manje. Zalažemo se manje. Zarađujemo manje. Imamo manje. Čitamo manje i razmišljamo manje. Da pokušavamo manje i disciplinujemo se manje. To su izbori koji vode praznom životu – jednom doneti, grade život pun stalne zebnje umesto bogat radosnim iščekivanjem.Drugi izbor je – činiti sve. Postati sve ono što je moguće da postanemo. Ulagati sebe najviše što možemo. Nastojati, ostvarivati i postizati najviše što možemo. Pročitati svaku knjigu koju možemo. Zarađivati…

Adresa sajta xtnsity.com/
-0001-11-30
sreda, 08 oktobar 2014 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori