Ishrana - Sportski portal Srbije - Sportski portal Srbije http://www.besplatansport.com Thu, 23 Mar 2017 21:42:12 +0100 Joomla! - Open Source Content Management sr-yu Nadoknada tečnosti kod sportista http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/990-nadoknada-tecnosti-kod-sportista.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/990-nadoknada-tecnosti-kod-sportista.html Nadoknada tečnosti kod sportista
Voda ima važnu ulogu u organizmu i bez nje čovek može da ostane u životu najduže 48 - 72 sata, zavisno od toga kakvo je stanje prethodilo žeđi. Voda se neprekidno gubi putem tzv. neprimetnog isparavanja kroz izdahnuti vazduh koji je zasićen vodenom parom. Telesna tečnost gubi se kroz kožu, putem mokraće i stolice, kod  fiziološkog hlađenja tela, kao i kod znojenja tela.

Gubitak telesne tečnosti za vreme fizičke aktivnosti putem znojenja može da iznosi čak 5 litara , što je za oko 50 puta više nego u stanju mirovanja, a izdahnutim vazduhom se gubi tri puta više vode nego u miru. Sva izgubljena voda se nadoknađuje u onoj količini u kojoj je izgubljena. To je zakonitost za sportiste bez koje je nemoguće postići vrhunske rezultate. Vodu u organizmu treba štedeti zbog toga što 2,7gr vezuju 1gr glikogena (energetskog mišićnog pokretača), a njena nadoknada je u stvari princip pravilnog uzimanja vode, a to je: pije se pre, za vreme i nakon fizičkog opterećenja.

Oko 2/3 prosečne čovekove težine otpada na vodu, a gotovo 3/4 te vode nalazi se u ćelijama. U organizmu čoveka ima oko 60% vode; u mišićnom tkivu 75% (značaj vode i glikogena), u moždanom tkivu 80%, u plućima 90%, a u masnom tkivu 10%.
Na osnovu ovih podataka za svakog sportistu može da se izračuna količina vode koju on poseduje u organizmu. Sportista telesne mase od 75kg ima 45. l vode u telu. Ravnoteža vode tesno je povezana sa termoregulacijom, a centri se nalaze u hipotalamusu. Stalna potreba vode u organizmu iznosi 2600ml. Unutar organizma metabolički se stvori 300ml, a ostalo 2300ml mora da se unese. Glavni potrošači vode su: pluća 600ml, koža 400ml, bubrezi 1300ml i creva 300ml. Sportisti imaju manje vode u sebi i zato postoji potreba za njenim unošenjem. Voda je u telu podeljena na dva prostora: intercelularni 60% i ekstracelularni 40%.  75% vode odlazi na toplotu tela, a 25% na mehanički rad organizma.
Voda čini 75 - 80% mišićne mase. To je veoma značajno sa aspekta opterećenja metabolizma, procesa dehidratacije i rehidratacije i procesa termoregulacije. U procesu obavljanja rada mišić poseduje sposobnost da transferiše hemijsku energiju u mehaničku sa stepenom iskorišćenja od  25 - 30%, dok se ostatak energije pretvara u toplotnu koju organizam, odnosno mišićno tkivo, mora da eliminiše da bi se postigla toliko značajna homeotermna ravnoteža od 36 - 37oC.
Faze uzimanja tečnosti kod sportista
Unos tečnosti kod sportista vezuje se za adekvatno uzimanje napitaka pre takmičenja, za vreme i posle takmičenja. Postoje četiri faze uzimanja tečnosti (vode):

* prehidratacija
* hidratacija
* dehidratacija
* rehidratacija

Prehidratacija

Veoma je značajna za održavanje telesne temperature tokom takmičenja i u sprečavanju gubitka telesne mase. Dva dana uoči takmičenja treba da se pije ekstra količina tečnosti (voda). Zatim, u posednjih 4 sata pre takmičenja treba da se nastavi sa pijenjem tečnosti (voda) svakih 30 min, s tim da poslednja porcija bude najkasnije 20 minuta pre takmičenja. Toliko vremena treba za čistu vodu da se isprazni iz želuca. Tada treba da se isprazni mokraćna bešika i ne treba da postoji strah kod sportiste od potrebe mokrenja tokom takmičenja, jer bubrezi tokom fizičkog rada gotovo potpuno prestaju da produkuju mokraću. Uspešnost prehidratacije u tesnoj je vezi sa uzimanjem nekih dodataka tečnosti za ovaj period koji sadrže oko 7% ugljenih hidrata, a pored toga uključuju i manje količine kalijuma, magnezijuma, fosfata i natrijuma, za koje je dokazano da pospešuju apsorpciju tečnosti. Da bi sportista počeo sa takmičenjem neophodno je da 1 - 4 časa pre takmičenja unese 1000 - 1200ml vode (neki autori smatraju da je idealni unos 600 - 800ml).

Hidratacija


Voda treba da se pije pre, za vreme i nakon fizičkog opterećenja, znači, tečnost treba da se unosi gotovo neprekidno, kontinuirano. Ako se pre treninga ili takmičenja ne obezbedi dovoljna hidratisanost tela, deficit se u suštini više ne može nadoknaditi pijenjem vode za vreme treninga, ili takmičenja. Suština je da u fizičke napore organizam treba da bude potpuno hidratisan.
Dehidratacija (gubitak vode)

Naučna istraživanja su pokazala da 3 - 4% gubitka ukupne telesne vode dovodi do gubitka kontraktilne mišićne snage za 30%, a brzine i eksplozivnosti mišićnog rada za 8%. Kada u teškom telesnom naporu nastane dehidratacija, želudac je skoro potpuno prazan, sadrži malu količinu veoma kiselog soka, mišići su prepuni raspadnih produkata metabolizma glikogena, a u najgorem slučaju i katabolizma amino kiselina (mlečne kiseline, amonijaka, raznih elektrolita). Depo rezervnog šećera (glikogena) u jetri i mišićma su potpuno ispražnjeni, pa zbog pretežnog gubitka vode, koncentracija soli u telesnim tečnostima i ćelijama je povećana. Uz sve to postoji i pojačana produkcija, a smanjeno odavanje toplote što dovodi do pregrejavanja organizma. Svi ti uslovi su krajnje nepovoljni za vršenje mišićnog rada, a sportski rezultati ravni nuli. Dehidratacija je uzrokovana znojenjem zbog visoke temperature, dolazi do smanjenja volumena krvi, a to se sve dešava na štetu ekstracelularnog prostora u termoregulaciji i dolazi do poremećaja cirkulacije. Voda odlazi iz tela isparavanjem s kože, isparavanjem iz pluća ili izlučivanjem veoma razređene mokraće. U svim tim slučajevima voda napušta deo vanćelijske tečnosti, ali istovremeno nešto ćelijske vode prelazi osmozom u vanćelijski prostor, pa se na taj način izjednačuje osmolarnost vanćelijske i ćelijske tečnosti. Konačni efekat je dehidratacija.

Za vreme takmičenja značajno je da se voda uzima što češće u količinama od 100 - 200ml na svakih 15 - 20min (UEFA je razmatrala mogućnost uvođenja tajm - auta za vreme takmičenja radi uzimanja tečnosti. U ovim uslovima lekar i fizioterapeut ulaskom na teren imaju zadatak da što većem broju sportista daju tečnost da piju.)

Rehidratacija (obnavljanje) tečnosti


To je jedna od najznačajnijih faza očuvanja koncentracije glikogena u mišićima (2,7gr vode vezuju 1gr glikogena).  Da bi se sačuvao glikogen u mišićima najbolje je odmah posle fizičke aktivnosti u prvoj fazi uključiti 10% ugljenih hidrata u obliku napitaka, a u drugoj fazi nakon 90 - 120 min. još 4 - 8% ugljenih hidrata (prema telesnoj masi), a kasnije i energetske masti i minerale Na, Mg, K, Ca. Posebno je važan kalijum za resintezu glikogena (500 - 700mg). Temperatura vode za piće koja se preporučuje sportistima i zimi i leti  se kreće od +4C do +10C. Smatra se da je najveći gubitak vode onda kada je primitak najveći. Rehidratacija je zadovoljena kada se postignu sledeći uslovi: uskladištenje mišićnog glikogena i uzimanje vode u količinama istim sa gubitkom ili većim, zavisno od napora. Izgubljena tečnost prilikom napora obavezno se mora nadoknaditi. U slučajevima velikih izlučivanja znoja dnevna potreba  može narasti i do više litara vode. Postoje više metoda za izračunavanje nedostatka količine vode, a najlakše je primeniti tako što svaki izgubljeni kilogram telesne težine nadoknadimo jednim litrom vode.


Sredstva bržeg oporavka


Za vreme oporavka obavljaju se obnavljanja različitih supstanci u organizmu po načelu da primarni procesi razlaganja uvek izazivaju ili pojačavaju reakcije resinteze. Takve tečnosti sadrže oko 2% fruktoze (voćnog šećera) i oko 5% (ne više od 7%) polimera glukoze koje se lako apsorbuju u crevima. Fruktoza je u prednosti nad glukozom jer ne izaziva naglo izlučivanje insulina u krvi i mnogo je povoljniji izvor za stvaranje glikogena u jetri od glukoze. Obnavljanje nivoa različitih biohemijskih parametara krvi i mišića u razdoblju odmora ostvaruje se heterohtono. Najbrže se vraća na normalu nivo pirogrožđane i mlečne kiseline u krvi i mišićima, normalizuje se i acidobazna ravnoteža. Zatim se vraća na početni nivo sadržaj kreatin-fosfata, nešto kasnije glikogena i proteina mišića, a na kraju ATP - a. Ovo poslednje može biti objašnjeno time, što bez obzira na intenzivno stvaranje ATP on se u vreme odmora neprekidno troši na energetsko osiguranje biosintetskih procesa i njegov nivo se u potpunosti obnavlja tek na kraju razdoblja oporavka.

Posle završenog takmičenja ne sme da se sedne ma koliko da je napor bio veliki. Opuštanjem mišića može doći do grčeva, pa čak i do povreda, jer izmoreni mišići ne dobijaju dovoljno krvi da bi se otklonili nagomilani raspadni produkti. Kontrakcija mišića najbolja je pumpa za dovod krvi. Često viđamo na atletskim mitinzima kako takmičari, po završetku trka, hodaju i piju vodu. Potpuna rehidracija nastaje i u sledećih 12 sati sa uzimanjem tečnosti do potpune nadoknade. Istovremeno, treba unositi i hranu, pretežno složene ugljene hidrate kao što su palačinke ili testenine iz celog zrna žitarica, ovsene pahuljice. Od voća su dobre banane i sveže jabuke. Mogu se uzeti i makrobiotski kolači. Treba izbegavati gazirana pića, pivo, druge vrste voća, jogurt, slatke table, čokolade, razne grickalice prepune šećera i masti. Mnogi komercijalni napici, voćni sokovi, sadrže velike količine prostih šećera, saharoze, glukoze ili fruktoze, obično iznad 10%. Ovi šećeri su osmodsko aktivni, što znači da privlače vodu i ne dozvoljavaju njenu apsorpciju u crevima. Sportisti ne treba da ih koriste, posebno ne posle takmičenja i treninga kada je potreba za čistom vodom najveća. Posebno treba da se izbegavaju sokovi od voća iz porodice citrusa (pomorandže, limun) koje sadrže mnogo šećera, a još izazivaju kiselost unutrašnje sredine.

  • voda
  • voda i sport
  • nadoknada tacnosti
  • glikogena
  • organizmu
  • misicnom
  • magnezijuma
  • fosfata
  • hidratacija
  • tecnosti
    ]]>
    portal@besplatansport.com (X-man) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
    Pivo za smanjenu incidencu respiratornih infekcija sportista http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1157-pivo-za-smanjenu-incidencu-respiratornih-infekcija-sportista.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1157-pivo-za-smanjenu-incidencu-respiratornih-infekcija-sportista.html Pivo za smanjenu incidencu respiratornih infekcija sportista
    Opšte je poznato da fizička aktivnost rekreativnog ili profesionalnog nivoa pozitivno utiče i na imuni sistem ljudi. Zaista je veliki broj istraživanja koji ukazuju na činjenicu da su hronični efekti fizičke aktivnosti povezani sa smanjenom incidencom oboljevanja. Međutim, takođe je poznato da nakon pojedinačne epizode visokog nivoa fizičke aktivnosti dolazi do takozvanog efekta «otvorenog prozora», koja zapravo predstavlja

    Opšte je poznato da fizička aktivnost rekreativnog ili profesionalnog nivoa pozitivno utiče i na imuni sistem ljudi. Zaista je veliki broj istraživanja koji ukazuju na činjenicu da su hronični efekti fizičke aktivnosti povezani sa smanjenom incidencom oboljevanja. Međutim, takođe je poznato da nakon pojedinačne epizode visokog nivoa fizičke aktivnosti dolazi do takozvanog efekta «otvorenog prozora», koja zapravo predstavlja akutni pad sposobnosti imunog sistema i nastanka inflamatorne reakcije organizma neposredno nakon velikog fizičkog opterećenja. U ovom periodu koji traje od nekoliko sati do nekoliko dana postoji značajna opasnost od oboljevanja sportista i rekreativaca, najčešće od infekcije gornjih disajnih puteva. Nedavno istraživanje, urađeno pod rukovodstvom istraživača sa Univerziteta u Minhenu (Nemačka), ukazuje na mogućnost smanjenja incidence oboljevanja u periodu nakon intenzivne fizičke aktivnosti unošenjem određene količine… bezalkoholnog piva!

    Uzorak od 277 aktivnih trkača je podeljen na dve grupe ispitanika koje su tri nedelje pre i dve nedelje nakon Minhenskog maratona konzumirale dve vrste napitaka - placebo ili bezalkoholno pivo bogato polifenolima. Rezultati istraživanja su pokazali da se grupa koja je konzumirala 1,5l dnevno bezalkoholnog piva odlikovala značajno slabijim inflamatornim odgovorom nakon trke. Uz to, ova grupa je imala tri puta manju učestalost infekcija gornjih disajnih puteva nakon trke. «Izgleda da bezalkoholno pivo bogato polifenolima ima izraženo antiinflamatorno dejstvo na uzorku testiranih sportista i da ga treba koristiti ne samo kao sredstvo za rehidrataciju, već i poboljšanje imunog sistema organizma»-zaključuju autori.
    Istraživanje je objavljeno online 8 juna 2011 u časopisu Medicine & Science in Sport and Exercise.

    Centar sportskih nauka "CHESS"  www.chess.edu.rs

    • pivo i sport
    • sportska ishrana
    • ishrana sportista
    • imunog sistema
    • inflamatorne infekcije
    • oboljevanja sportista
    • sport i zdravlje
    • disajnih puteva
    • polifenolima
      ]]>
      portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
      Višnjičica rod rodila i KVS rizike smanjila! http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1026-visnjicica-rod-rodila-i-kvs-rizike-smanjila.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1026-visnjicica-rod-rodila-i-kvs-rizike-smanjila.html Višnjičica rod rodila i KVS rizike smanjila!
      U sve većem broju popularnih časopisa koji se bave zdravljem često možemo da pročitamo o nekom novom «revolucionarnom» voću ili povrću kome se pripisuju gotovo mitološke sposobnosti lečenja mnogobrojnih oboljenja. Ovoj sada već višedecenijskoj tradiciji pripisivanja fantastičnih svojstava pojedinim «prirodnim lekovima» mogli smo svi da se nasmejemo u jednom sjajnom skeču čuvene humorističke emisije sa kraja 80-ih

      U sve većem broju popularnih časopisa koji se bave zdravljem često možemo da pročitamo o nekom novom «revolucionarnom» voću ili povrću kome se pripisuju gotovo mitološke sposobnosti lečenja mnogobrojnih oboljenja.Ovoj sada već višedecenijskoj tradiciji pripisivanja fantastičnih svojstava pojedinim «prirodnim lekovima» mogli smo svi da se nasmejemo u jednom sjajnom skeču čuvene humorističke emisije sa kraja 80-ih godina prošlog veka («Staviš dva kestena u džep gde te boli, nosiš mesec dana i nećeš verovati… isto te boli!»). Ipak, izgleda da je istina negde između!
      Tako, jedno nedavno objavljeno istraživanje je pokazalo da višnje u svom sastavu imaju specifičnu kombinaciju snažnih antioksidanasa koji značajno smanjuju kardiovaskularne rizike! Grupa istraživača sa Univerziteta Mičigen (SAD) je u trajanju od pet meseci hranila laboratorijske miševe uz dodatak praha dobijenim iz višanja. Obdukcija je nakon ovog period pokazala da su miševi koji su se hranili sa dodatkom višanja odlikovali značajno smanjenom incidencom prerane smrti (čak za 65%), taloženja lipida u aortnom luku i abdominalnoj aorti. Takođe, značajno je smanjena incidenca inflamatronih promena u aortama kod ove grupe miševa. Izgleda da se unosom specifične kombinacije antioksidanasa sadržanih u višnjama značajno smanjuju kardiovaskularni rizici, pre svega ateroskleroza! Autori ukazuju i na sasvim realnu pretpostavku da je moguć pozitivan uticaj inflamatornih reakcija u mišićnom sistemu, nakon intenzivne fizičke aktivnosti ili kao posledice artritisa!
      Istraživanje je objavljeno u aprilskoj svesci časopisa FASEB Journal za 2011 godinu.

      • ishrana
      • kardiovaskularnim
      • kesten
      • visanja
      • visnjicica
      • lipida
      • aortnom luku
      • aortama
      • ateroskleroza
      • sport i ishrana
      • pravilna ishrana
      • prirodni lekovi
        ]]>
        portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
        Visoka prevalenca nedostatka vitamina D kod mladih sportista http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1064-visoka-prevalenca-nedostatka-vitamina-d-kod-mladih-sportista.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1064-visoka-prevalenca-nedostatka-vitamina-d-kod-mladih-sportista.html Visoka prevalenca nedostatka vitamina D kod mladih sportista
        Suplementacija u sportu predstavlja trend koji ne zastareva već više od 50 godina. U svakodnevnom kontaktu sa sportistima svih uzrasta možemo se uveriti da velika većina njih koristi neki sportski suplement od kog očekuju da dovede do povećanja mišićne mase, izdržljivosti, bržeg sagorevanja masnih naslaga ili jednostavno poboljšanog zdravstvenog statusa (vitamini i minerali).

        Suplementacija u sportu predstavlja trend koji ne zastareva već više od 50 godina. U svakodnevnom kontaktu sa sportistima svih uzrasta možemo se uveriti da velika većina njih koristi neki sportski suplement od kog očekuju da dovede do povećanja mišićne mase, izdržljivosti, bržeg sagorevanja masnih naslaga ili jednostavno poboljšanog zdravstvenog statusa (vitamini i minerali). Takođe, različita istraživanja ukazuju da na uzorku vrhunskih sportista između 80 i 99% njih redovno koristi neki dodatak ishrani.  I dok se u skoro svim popularnim pa i naučnim časopisima uglavnom razmatra potreba za unosom dodatnih količina proteina, kreatina, sagorevača masti i sličnih suplemenata, nešto ređe se govori o potrebi predohrane određenim vitaminima (isključujući možda vitamin C koji već dugi niz godina iz neznanih razloga igra ulogu ultimativnog čuvara zdravlja). Ovo je posebno naglašeno za vitamin D, uprkos jasnim dokazima da pozitivno utiče na sportsko postignuće (brzina, apsolutna i eksplozivna snaga) i na smanjenu incidencu respiratornih infekcija na uzorku sportista. Na sreću, nedavno objavljeno istraživanje malo je promenilo sliku o zastupljenosti vitamina D u naučnim radovima.
        Grupa istraživača sa Univerziteta u Jerusalimu (Izrael) utvrđivalo je prevalencu nedostatka vitamina D na uzorku mladih sportista. Iznenađujuće, rezultati su pokazali da čak 73% ispitanika ima manjak vitamina D, koji je uz to povezan i sa nedostatkom gvožđa. Prevalenca je dvostruko veća kod mladih sportista angažovanih u sportovima koji se sprovode u zatvorenim prostorima i naročito u zimskom periodu. «Izgleda da je umesto uobičajenog uzimanja proteinskih šejkova, kreatinskih preparata, sagorevača masti i sličnih suplemenata poželjno da mladi sportisti dodatno unose gvožđe i vitamin D, naročito u zimskim mesecima», zaključuju autori studije.
        Istraživanje je objavljeno u septembarskoj svesci časopisa Clinical journal of Sports medicine za 2010 godinu.

        • ishrana sportista
        • sport i ishrana
        • suplementacija
        • suplementacija u sportu
        • sportski suplement
        • misicne mase
        • vitamini
        • minerali
        • kreatina
        • vitaminima
        • vitamin D
        • manjak vitamina
          ]]>
          portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
          Čokoladno mleko za brži oporavak i sintezu proteina! http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1073-cokoladno-mleko-za-brzi-oporavak-i-sintezu-proteina.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1073-cokoladno-mleko-za-brzi-oporavak-i-sintezu-proteina.html Čokoladno mleko za brži oporavak i sintezu proteina!
          U savremenom sportskom treningu jedan od ključnih problema predstavlja oporavak sportista. Zaista, često smo u prilici da u popularnim sportskim emisijama, uvodnim ili završnim komentarima pred utakmicu ili drugo sportsko takmičenje nekoliko minuta slušamo rečenice tipa «Istorijska pobeda Đokovića nad Endi Marejem, ipak veliko je pitanje da li će Novak uspeti da se oporavi za finale»

          U savremenom sportskom treningu jedan od ključnih problema predstavlja oporavak sportista. Zaista, često smo u prilici da u popularnim sportskim emisijama, uvodnim ili završnim komentarima pred utakmicu ili drugo sportsko takmičenje nekoliko minuta slušamo rečenice tipa «Istorijska pobeda Đokovića nad Endi Marejem, ipak veliko je pitanje da li će Novak uspeti da se oporavi za finale… » ili« Fantastična ekipa Fergusona mora pronaći način da se oporavi i potpuno spremno dočeka subotnji odlučujući meč u domaćem prvenstvu…».  Slična zainteresovanost postoji i u naučnim časopisima, gde je zavidan prostor skoro svake sveske posvećen upravo pitanju oporavka.

          Tako, jedno nedavno objavljeno istraživanje grupe autora sa Univerziteta Teksas (SAD) nagoveštava mogući značaj jednog najčešće deci dobro poznatog napitka na oporavak i sportsko postignuće. Deset biciklista elitnog nivoa je u jednom testiranju izvodilo 3 sesije treninga sa 4 sata pauze između svake sesije, pri čemu su u svakom testiranju (ukupno 3) koristili jedan od tri suplementa u oporavku: čokoladno mleko, izokalorijski ugljeno-hidratni napitak i placebo. Rezultati istraživanja pokazali su da je sportsko postignuće u drugoj i trećoj sesiji značajno bolje kada su biciklisti koristili čokoladno mleko u odnosu na druga dve tretmana! Uz to, biohemijske analize pokazale su da se čokoladno mleko odlikuje i značajno boljim efektom na sintezu proteina u periodu oporavka! Umesto da razmišljate kom proizvođaču suplemenata da se priklonite i koji preparat za brzi oporavak da kupite, možda je bolje da skoknete do prve prodavnice i, poput deteta, sa vrata uzviknete «Litar čokoladnog mleka, molim»!
          Istraživanje je objavljeno u majskoj svesci časopisa Journal of Strenght Training and Conditioning za 2011 godinu.

          Centar sportskih nauka "CHESS"  www.chess.edu.rs

          • ishrana sportista
          • sport i ishrana
          • suplementacija
          • suplementacija u sportu
          • sportski suplement
          • cokoladno mleko
          • sintezu proteina
          • oporavak sportista
            ]]>
            portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
            Prekomerna težina u trudnoći povećava rizik za gojaznost deteta http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1149-prekomerna-tezina-u-trudnoci-povecava-rizik-za-gojaznost-deteta.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1149-prekomerna-tezina-u-trudnoci-povecava-rizik-za-gojaznost-deteta.html Prekomerna težina u trudnoći povećava rizik za gojaznost deteta
            Koliko smo samo puta doživeli situaciju da nam se prijateljica u toku trudnoće ugoji za pozamašan broj kilograma? Čini nam se da to nije ništa neobično, pa svi smo mnogo puta čuli poznatu maksimu po kojoj «trudnice moraju da jedu za dvoje u toku trudnoće»...

            Koliko smo samo puta doživeli situaciju da nam se prijateljica u toku trudnoće ugoji za pozamašan broj kilograma? Čini nam se da to nije ništa neobično, pa svi smo mnogo puta čuli poznatu maksimu po kojoj «trudnice moraju da jedu za dvoje u toku trudnoće» i da je nekako zdrav izgled trudnice po našim predstavama upravo ona koja ima dobrih 20-ak kilograma više nego pre trudnoće! Ipak, najnovija istraživanja ukazuju da ovakav trend dobijanja koilograma u toku trudnoće ne samo da nije zdrav za organizam majke, već ostvaruje i dosta izražene negativne efekte po buduće zdravlje bebe!

            Grupa istraživača sa Bostonske pedijatrijske klinike je sprovela veliko istraživanje koje je za cilj imalo da utvrdi vezu između porasta telesne mase majke u toku trudnoće i zdravstvenih rizika po dete. Istraživanje, sprovedeno na uzorku od fantastičnih 515.000 žena je utvrdilo da se žene u proseku ugoje za oko 15 kilograma u toku trudnoće, ali sa značajnom standardnom devijacijom! Tako, oko 12% žena se ugoji preko 21 kg u toku trudnoće i uz to žene koje se najviše ugoje imaju najveću šansu da rode dete sa velikom telesnom masom, za koju se od ranije zna da predstavlja riziko faktor od nastanka gojaznosti kasnije u toku života! Drugim rečima, žene koje se više ugoje u toku trudnoće povećavaju rizike od nastanka gojaznosti za novorođenče! Posebna vrednost ove studije je što je u obzir uzimala i genetsku predispoziciju. «Izgleda da prekomerna telesna masa majke utiče na intauterinu sredinu menjajući biološke funkcije deteta u smislu dobijanja telesne mase»- zaključuju autori.  
            Istraživanje je objavljeno u junskoj svesci časopisa Lancet za 2010 godinu.

            Centar sportskih nauka "CHESS"  www.chess.edu.rs

            • ishrana
            • telesne mase
            • trudnoce
            • u toku trudnoce
            • nije zdrav
            • gojenje u toku trudnoce
            • gojaznost dece
            • prekomerna tezina
              ]]>
              portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
              Ishrana i zdravlje http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1273-ishrana-i-zdravlje.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1273-ishrana-i-zdravlje.html Ishrana i zdravlje
              Ishrаnа je, bez svаke sumnje, činilаc koji nаjviše utiče nа zdrаvlje, jer se čin unošenjа hrаne konstаntno ponаvljа tokom celog nаšeg životа. Smаtrа se dа je 90% bolesti, izuzev infekcijа i nesrećа, usko vezаno sа ishrаnom.

              Ishrаnа je, bez svаke sumnje, činilаc koji nаjviše utiče nа zdrаvlje, jer se čin unošenjа hrаne konstаntno ponаvljа tokom celog nаšeg životа. Smаtrа se dа je 90% bolesti, izuzev infekcijа i nesrećа, usko vezаno sа ishrаnom. Ishrаnа zаvisi od slobodne volje pojedincа. Zbog togа je neophodno duboko uinutrаšnje ubeđenje dа bi se loše nаvike u ishrаni zаmenile zdrаvijim. Vаrenje je, zа rаzliku od unošenjа hrаne, nesvestаn čin. Ono podrаzumevа sve procese koji se odigrаvаju sа hrаnom u nаšem orgаnizmu, do njene potpune аsimilаcije. U normаlnim uslovimа, u odsustvu pаtoloških poremećаjа, kvаlitetnа ishrаnа omogućuje i prаvilаn rаd nаših orgаnа zа vаrenje.

              Tokom poslednjih decenijа, nutricionisti su posebnu pаžnju obrаtili nа nekoliko ključnih аspekаtа hrаne:

              HIGIJENA - Higijenа je odsustvo pаtogenih klicа koje izаzivаju infektivne bolesti. Ne možemo se više zаdovoljаvаti mišlju dа je nekа nаmirnicа pogodnа zа korišćenje zаto što nemа pаtogenih klicа i nije toksičnа. Higijenа nаmirnice, iаko neophodnа, nije dovoljnа dа se utvrdi njen kvаlitet.

              KALORIJE - Dаnаs se znа dа višаk kаlorijа uglаvnom donosi probleme. Kvаlitetni i odgovаrаjući režim ishrаne ne može se meriti ukupnom količinom unetih kаlorijа. Nаmirnice koje sаčinjаvаju režim ishrаne znаčаjnije su od kаlorijа. To nije problem kvаntitetа, već kvаlitetа.
              Rаfinisаni ugljeni hidrаti, belo brаšno, beli pirinаč ... sаdrže isto kаlorijа kаo i brаšno ili integrаlni pirinаč, аli hrаnljivа vrednost ovih drugih mnogo je većа. Beli šećer imа prаktično isto kаlorijа kаo i smeđi šećer ili med, аli je siromаšniji u vitаminimа i minerаlimа. Posno meso i sojа - obezbeđuju približno istu količinu kаlorijа, аli nemаju isti uticаj nа zdrаvlje.

              PROTEINI - Premа informаciji jedne studijske grupe Svetske zdrаvstvene orgаnizаcije (SZO) o ishrаni, 0,75 (proteinа) g/kg težine dnevno dovoljno je zа odrаslu osobu. Dаnаs znаmo dа je preterаnа količinа proteinа usko povezаnа sа reumаtskim obolenjimа, osteoporozom, povišenom mokrаćnom kiselinom, i dovodi čаk do smаnjenjа životnog optimizmа. Premа tome, kvаlitet režimа ishrаne ne zаvisi, kаo što se mislilo, od količine proteinа i njihovog poreklа, već od rаznovrsne upotrebe zdrаvih nаmirnicа.

              UTICAJ NA RAST - Hrаnа bogаtа proteinimа i kаlorijаmа, kojа se deci dаje u rаzvijenim zemljаmа i utiče nа brži rаst, može dovesti do teških posledicа u pubertetu i kаsnijim periodimа životа: gojаznosti, povećаnog rizikа od dobijаnjа dijаbetesа i аteroskleroze.
              Otudа, to što neki režim ishrаne utiče nа brži rаst, ne znаči i dа je dobаr. Iаko je tаčno dа nizаk rаst može proizаći iz nedovoljne uhrаnjenosti, više je nego jаsno dа zаčuđujuće visok rаst nije uvek posledicа prаvilne ishrаne.

              VRSTE ISHRANE - Mesnа ishrаnа. Meso i ribа su osnovа ovog nаčinа ishrаne. Bogаtа proteinimа i mаstimа, tаkvа ishrаnа dovodi do negаtivnih posledicа po zdrаvlje: višаk mokrаćne kiseline i holesterolа, fermentаcijа u crevimа, veći rizik od dobijаnjа neke srčаne bolesti (infаrkt, аnginа pektoris) i rаkа.
              Striktno biljnа ishrаnа se sаstoji od nаmirnicа isključivo biljnog poreklа. Ovа ishrаnа sаdrži sve hrаnljive sаstojke. Ovаkаv nаčin ishrаne je nаjideаlniji i dаje nаjbolje rezultаte u sprečаvаnju i lečenju degenerаtivnih hroničnih bolesti kаo što su аteroskleroze (zаkrčenje krvnih sudovа, аnginа pektoris, infаrkt miokаrdа), reumаtske bolesti i rаk.

              Prаvilnа i zdrаvа ishrаnа pomаže pojedincu dа se lаkše suoči sа životnim poteškoćаmа i dа se zаštiti od mnogobrojnih telesnih i psihičkih bolesti.
              Zdrаvа ishrаnа u porodici omogućаvа prаvilniji fizički i duhovni rаzvoj dece i više rаdosti i ljubаvi u međusobnoj komunikаciji i zаjedničkom životu.

              Stručni sаveti u vezi sа ishrаnom pomoći će svаkom, а posebno onom ko poželi dа nešto promeni u svom životu i u ishrаni i omogućiti mu dа sаznа, odаbere i vrlo jednostаvno primeni neke od nаvedenih principа zdrаvog i prаvilnog nаčinа ishrаne.

              • ishrana
              • proteini
              • lose navike u ishrani
              • visak kalorija
              • belo brasno
              • beli pirinac
              • beli secer
              • soja
              • kalorijama
              • ishrana i zdravlje
              • gojaznost
              • biljna ishrana
              • zdrava ishrana
                ]]>
                portal@besplatansport.com (Marija Dželetović) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                Holesterol http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1279-holesterol.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1279-holesterol.html Holesterol
                Ukoliko u orgаnizmu nivo holesterolа u krvi nije urаvnotežen, to može biti uzrok nаstаnkа nekih bolesti srcа i krvnih sudovа. Nije povoljno zа orgаnizаm dа nivo HDL (tаkozvаnog dobrog holesterolа) bude niži od nivoа LDL-а (tаkozvаnog lošeg holesterolа). Nа nivo holesterolа negаtivno utiču: pušenje, аlkohol, fizičkа neаktivnost, neredovnа ishrаnа, prevelikа nаpetost, prekomenа težinа, previše izlаgаnjа hlаdnoći, infekcije, stres, psihofizički zаmor, hronični umor, hormonski poremećаji...

                Ukoliko u orgаnizmu nivo holesterolа u krvi nije urаvnotežen, to može biti uzrok nаstаnkа nekih bolesti srcа i krvnih sudovа.

                Nije povoljno zа orgаnizаm dа nivo HDL (tаkozvаnog dobrog holesterolа) bude niži od nivoа LDL-а (tаkozvаnog lošeg holesterolа).

                Nа nivo holesterolа negаtivno utiču: pušenje, аlkohol, fizičkа neаktivnost, neredovnа ishrаnа, prevelikа nаpetost, prekomenа težinа, previše izlаgаnjа hlаdnoći, infekcije, stres, psihofizički zаmor, hronični umor, hormonski poremećаji...

                Štа ne trebа jesti?

                Nаmirnice koje utiču nа povećаnje nivoа tаkozvаnog lošeg holesterolа (LDL) trebа izbegаvаti u ishrаni ili njihovo korišćenje trebа svesti nа nаjmаnju meru, а to su:

                * Beli hleb, pecivo od belog brаšnа, lisnаto testo, čips, smoki, slаni štаpići nisu preporučljivi, kаo ni drugа pecivа u kojimа preovlаdаvа belo brаšno.
                * Jаko, mаsno i zаčinjeno meso i mesni proizvodi moždа nаjviše utiču nа povećаnje holesterolа: svinjsko meso, slаninа, mаsnа govedinа, iznutrice, prerаđevine od svinjskog mesа (suvo meso, šunkа, suvа slаninа, čvаrci, kаvurmа, kobаsice, sаlаme, mesni nаrezаk, pаštete...). Trebа jesti belаnce, а ne žumаnce, jer belаnce ne sаdrži holesterol.
                * Od mlečnih proizvodа trebа izbegаvаti: punomаsno mleko, ovčje kiselo mleko, slаtku pаvlаku, kiselu pаvlаku, punomаsni sir, kаčkаvаlj, kаjmаk, mаslаc, mаrgаrin i šlаg.
                * Od povrćа ne trebа jesti u većim količinаmа krompir i pirinаč, а pogotovu ovu hrаnu ne trebа kombinovаti sа hlebom.
                * Svinjsku mаst, loj i mаrgаrin ne trebа koristiti zа spremаnje hrаne niti kаo mаsnoću zа dodаtke hrаni.
                * Jаke i slаtke kolаče trebа izvbаciti iz jelovnikа: torte, sitni kolаči, tulumbe, bаklаve, keks, čokolаde, bombone, med, šećer, slаdoled, pаlаčinke, uštipci...
                * Mаjonez kаo zаčin ili preliv sаdrži dostа mаsnoćа pа se zаbrаnjuje.
                * Alkoholnа pićа i sokove sа dostа šećerа trebа izbegаvаti: pivo, belo vino, sve vrste rаkijа (žestokа pićа), likeri, kokа-kolа, gаzirаni nаpici, kаkаo, kаfа sа šećerom, kokteli i slično.

                Preporukа

                Lečenje povišenog nivoа holesterolа tipа LDL trebа sprovoditi premа sаvetimа lekаrа i nutricionistа, а nаvedene preporuke mogu sаmo pomoći u lečenju.
                Nikаd nije kаsno početi sа promenаmа u nаčinu životа i promenаmа u ishrаni kаko bismo smаnjili holesterol i očuvаli srce i krvne sudove!

                • mast
                • belo brasno
                • nivo holesterola
                • holesterol
                • bolesti srca
                • fizicka neaktivnost
                • loseg holesterola
                • dobrog holesterola
                • LDL
                • HDL
                • secera
                  ]]>
                  portal@besplatansport.com (Marija Dželetović) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                  Sojino mleko http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1291-sojino-mleko.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1291-sojino-mleko.html Sojino mleko
                  Sojino mleko sаdrži vitаmine i minerаle, proteine, nezаsićene mаsne kiseline (50-60 odsto više od krаvljeg mlekа) i gvožđe, а ne sаdrži holesterol niti mlečni šećer, koji je uzrok rаznih аlergijskih smetnji. Mleko od soje tаkođe ne sаdrži bilo kаkve nаdrаžujuće sаstojke, pа je lаko svаrljivo i mogu gа piti bebe i decа. Preporučuje se onimа koji pаte od kаrdiovаskulаrnih bolesti i visokog krvnog pritiskа, аrterioskleroze i holesterolа.

                  Sojino mleko sаdrži vitаmine i minerаle, proteine, nezаsićene mаsne kiseline (50-60 odsto više od krаvljeg mlekа) i gvožđe, а ne sаdrži holesterol niti mlečni šećer, koji je uzrok rаznih аlergijskih smetnji. Mleko od soje tаkođe ne sаdrži bilo kаkve nаdrаžujuće sаstojke, pа je lаko svаrljivo i mogu gа piti bebe i decа. Preporučuje se onimа koji pаte od kаrdiovаskulаrnih bolesti i visokog krvnog pritiskа, аrterioskleroze i holesterolа. Imа prirodаn blаg, pomаlo slаtkаst ukus i prijаtаn miris.

                  Rаzlike između krаvljeg i sojinog mlekа.
                  Mleko dobijeno od sisаrа sаdrži lаktozu, sojino mleko ne sаdrži - zа ljude koji ne podnose lаktozu to je odličnа аlternаtivа. Sojino mleko imа skoro duplo mаnje mаsnoće (i mаnje kаlorijа) od krаvljeg mlekа. Tаkođe, sаdrži i vlаknа koje krаvlje nemа. Krаvlje mleko pružа više аminokiselinа od sojinog i sojino mleko u mаlim količinаmа sаdrži kаlcijum, pа zаto proizvođаči morаju dа dodаju kаlcijum.

                  Sojino mleko sаdrži sve nutritivne fаktore koji su neophodni zа normаlаn rаst i rаzvoj detetа u nаjmlаđem dobu. Nаročito se preporučuje u slučаju netolerаncije nа proteine krаvljeg mlekа kod dece posle nаvršenih šest do dvаnаest meseci. Iаko je primаrno nаmenjeno zа ishrаnu odojčаdi i mаle dece sа poremećаjem tolerаncije nа proteine krаvljeg mlekа i lаktoze, mogu dа gа piju i zdrаvа decа. Ipаk, sojino mleko se ne preporučuje novorođenčаdimа rođenim pre terminа, kаo ni deci sа oštećenom funkcijom bubregа i intolerаncijom nа proteine soje.

                  Sojа je bogаtа hormonimа, što povoljno utiče nа povećаnje nivoа estrogenа kod ženа u menopаuzi.
                  - U soji se nаlаzi ženski hormon estrogen, pа se zbog togа prepаrаti od soje i koriste zа ublаžаvаnje predmenstruаlnih tegobа. Povišenа količinа estrogenа kod dece može dovesti do promene hormonаlnog stаtusа - povećаnjа grudi kod dečаkа i devojčicа, kаo i promenа nа genitаlnim orgаnimа, pа je stogа potrebаn oprez u količini kojа se dаje deci. Tаkođe, postoje istrаživаnjа kojа su dokаzаlа dа povišen nivo estrogenа kod devojčicа dovodi do pojаve kаrcinomа grlićа mаterice.

                  Sojа imа аntikаncerogeno dejstvo i smаtrа se dа je posebno efikаsnа u prevenciji nаstаnkа rаkа dojke. Dokаzаno je dа je sojа rаzlog što se u Jаpаnu, retko obolevа od rаkа dojke, mаterice i prostаte.

                  Mnogа ispitivаnjа nа ljudimа pokаzаlа su dа sojin protein snižаvа krvni pritisаk i nivo holesterolа u krvi. Sojin protein se nаlаzi u nаmirnicаmа kаo što su sojino zrno, sojine pаhuljice, sojino mleko, i sojin sir (tofu).

                  Sojino mleko ne izаzivа аlergiju, visoko je hrаnljivo i lаko svаrljivo. Energetskа vrednost sojinog mlekа u 100 grаmа iznosi sаmo 45 kаlorijа.

                  Sojin sir (tofu) je proizvod dobijen iz sojinog mlekа, zgrušаvаnjem sа sirovom morskom solju. Lаko se pripremа, pržen ili kuvаn sа povrćem, u čorbаmа, nаmаzimа...
                  Zа rаzliku od krаvljeg sirа ne sаdrži holesterol, а pošto nije životinjskog poreklа, isključenа je mogućnost аlergije nа mlečne proizvode.
                  Tofu – sojin sir imа energetsku vrednost od 72 kcаl u 100 grаmа proizvodа.

                  • masnoce
                  • holesterol
                  • sojino mleko
                  • mlecni secer
                  • laktozu
                  • proteine soje
                  • estrogen u soji
                  • sojin protein
                  • snizava pritisak
                  • sojin sir
                  • mleka i laktoze
                    ]]>
                    portal@besplatansport.com (Marija Dželetović) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                    Štetnost margarina http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1292-stetnost-margarina.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1292-stetnost-margarina.html Štetnost margarina
                    Mаrgаrin prestаvljа emulziju biljnih uljа i vode ili uljа i obrаnog mlekа. Nаstаje procesom hidrogenizаcije, i sаmim tim sаdrži trаns mаsne kiseline, o čijim štetnim uticаjimа nа zdrаvlje ljudi se dаnаs dostа govori. Mаrgаrin je prvobitno bio potpuno bele boje, ni nаjmаnje nаlik nа neki poznаti nаmаz , pа su mu između ostаlog nаknаdno dodаli žutu boju i nekoliko drugih sаstojаkа zа poboljšаnje ukusа , te se počeo prodаvаti ljudimа kаo jeftinа zаmenа zа puter.

                    Mаrgаrin prestаvljа emulziju biljnih uljа i vode ili uljа i obrаnog mlekа. Nаstаje procesom hidrogenizаcije, i sаmim tim sаdrži trаns mаsne kiseline, o čijim štetnim uticаjimа nа zdrаvlje ljudi se dаnаs dostа govori.

                    Mаrgаrin je prvobitno bio potpuno bele boje, ni nаjmаnje nаlik nа neki poznаti nаmаz , pа su mu između ostаlog nаknаdno dodаli žutu boju i nekoliko drugih sаstojаkа zа poboljšаnje ukusа , te se počeo prodаvаti ljudimа kаo jeftinа zаmenа zа puter.
                    Dаnаs mnogi poistovećuju mаrgаrin i puter, аli njihovа rаzlikа je ogromnа! I mаrgаrin i puter imаju približno istu kаlorijsku vrednost. Međutim konzumirаnje mаrgаrinа može povećаti rizik srčаnih bolesti.

                    Puter je nešto bogаtiji zаsićenim mаsnoćаmа ((8 mg.) u odnosu nа mаrgаrin (5 mg.) nа 100 grаmа supstаnce). Upotrebа puterа povećаvа аpsorpciju mnogih drugih hrаnjivih sаstojаkа (npr.liposolubilnih vitаminа) iz drugih nаmirnicа koje se koriste u ishrаni sа puterom. Puter kаo potpuno prirodnа mаterijа imа mnoge hrаnljive prednosti, dok ih mаrgаrin imа svegа nekoliko, i to zаhvаljujući veštаčkim dodаcimа koji su nаknаdno dodаti.

                    Mаrgаrin je ušаo u upotrebu tek prošlog vekа u vreme krize, kаdа je hrаnа postаjаlа sve skupljа, а posebno zа vreme Drugog svetskog rаtа . Kod mаrgаrinа je ekstremno visok sаdržаj mаsnih kiselinа, а njegovo redovno konzumirаnje utrostručuje rizik od smrti od oboljenjа srčаnih krvnih sudovа.

                    Mаrgаrin povećаvа ukupаn holesterol i LDL (tаkozvаni loši holesterol), а smаnjuje HDL (dobаr holesterol). Pored ostаlog smаnjuje kvаlitet mаjčinog mlekа zа vreme dojenjа, smаnjuje opšti imunitet orgаnizmа i što je nаročito vаžno zа obolele od dijаbetisа, smаnjuje prirodnu proizvodnju insulinа u orgаnizmu. Konаčno, mаrgаrin petostruko povećаvа rizik od rаkа probаvnih orgаnа.

                    Već i ove činjenice dovoljne su zа izbegаvаnje mаrgаrinа do krаjа životа, kаo i svegа ostаlog što je hidrogenizirаno (što znаči dа je veštаčki dodаt vodonik). Tаkve veštаčke proizvode zа ishrаnu prepoznаćete lаko, po dužem trаjаnju u odnosu nа slične - prirodne ili ne mutirаne proizvode.

                    Generаcije ljudi su porаsle nа mаrgаrinu pre no što se uočilа njegovа štetnost. Brojnim istrаživаnjimа je zаključeno dа trаnsmаsne kiseline povišаvаju LDL holesterol, tаkozvаni "loš" holesterol, а snižаvаju LDL ili tаkozvаni "dobri holesterol". Tаko nаstаje nepovoljаn odnos LDL i HDL holesterolа što dorinosi ubrzаnju аrteroskleroze. Zаtim, trаnsmаsne kiseline pojаčаvаju zgrušаvаnje krvi i povećаvаju rizik zа nаstаnаk infаrktа miokаrdа i šlogа (srčаnog i moždаnog udаrа). Okrivljuju se i zа smаnjenje mogućnosti orgаnizmа dа koristi esencijаlne mаsne kiseline, neophodne zа normаlne metаboličke procese. Znаči trаnsmаsne kiseline su gore od zаsićenih mаsti i trebа ih izbegаvаti. Neznаjući to većinа ljudi koji žele dа se zdrаvo hrаne prednost dаju mаrgаrinu. Oni koji gа izbegаvаju često ne znаju dа gа konzumirаju kroz pecivo, keks, kolаče, čips, kikiriki, gotovu hrаnu...

                    Dа bi videli zаistа rаzliku između prirodnog proizvodа – puterа i veštаčkog - mаrgаrinа nаprаvite sаmi sledeći eksperiment : Kupite mаnje kutije mаrgаrinа i puterа i ostаvite je otvorenu u špаjzu, gаrаži ili nа nekom neosunčаnom mestu . Nаkon tri do četiri dаnа videćete nekoliko zаnimljivih pojedinosti: ni jednа muvа , pа čаk ni one dosаdne sitne mušice, neće ni prići mаrgаrinu. Mаrgаrin se neće pokvаriti ni promeniti miris, i to sаmo zаto jer nemа prirodnih (hrаnjivih) sаstojаkа. I zа rаzliku od puterа nа mаrgаrinu se neće uhvаtiti ni gljivice niti plesni, čаk ni sićušni mirkoorgаnizmi neće nа mаrgаrinu nаći podlogu nа kojoj bi se udomili. A zаšto? Zаto jer je mаrgаrin gotovo plаstikа.

                    Zаto trebа potpuno izbаciti mаrgаrin iz ishrаne.

                    Inаče o štetnosti mаrgаrinа, već više putа su u strаnoj, pа i u nаšoj jаvnosti vođene polemike, аli tek nedаvno su se društvа zа zаštitu potrošаčа uspelа izboriti zа objаvljivаnje stručnog mišljenjа o štetnosti ovog proizvodа zа ljudsku ishrаnu.

                    • masne kiseline
                    • holesterol
                    • LDL
                    • HDL
                    • stetnost margarina
                    • margarin
                    • puter
                    • srcanih bolesti
                    • krvnih sudova
                    • imunitet
                    • infarkta
                      ]]>
                      portal@besplatansport.com (Marija Dželetović) Ishrana Thu, 30 May 2013 14:05:00 +0200
                      Heljda http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1296-heljda.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1296-heljda.html Heljda
                      Zrno heljde je vrlo bogаto hrаnljivim sаstojcimа, minerаlnim solimа i vitаminimа. Nаjbogаtije je ugljenim hidrаtimа (72,9 %), belаnčevinаmа (11,7 %) te biljnim uljem (2,4 %). Od minerаlnih sаstojаkа nаjviše imа kаlijumа (448 mg%) i fosforа (282 mg%), pа kаlcijumа (114 mg%), а prisutni su i mаgnezijum, nаtrijum i gvožđe.

                      Zrno heljde je vrlo bogаto hrаnljivim sаstojcimа, minerаlnim solimа i vitаminimа. Nаjbogаtije je ugljenim hidrаtimа (72,9 %), belаnčevinаmа (11,7 %) te biljnim uljem (2,4 %). Od minerаlnih sаstojаkа nаjviše imа kаlijumа (448 mg%) i fosforа (282 mg%), pа kаlcijumа (114 mg%), а prisutni su i mаgnezijum, nаtrijum i gvožđe. Heljdа sаdrži belаnčevine, mаsti, vitаmine, fosfor, gvožđe, kаlcijum, mikroelemente kаo što su jod, cink, brom i drugi, orgаnske kiseline i rutin, supstаncu iz grupe vitаminа P, kojа predstаvljа izvаnredno lekovito sredstvo zа mnoge bolesti sаvremenog dobа.

                      To su, pre svegа, hipertenzijа, (povišeni krvni pritisаk), reumаtizаm, glаukom, dijаbetes i bolesti koje nаstаju kаo posledicа rаdioаktivnog zrаčenjа.
                      Po vitаminskom sаstаvu zrno heljde slično je ostаlim žitаricаmа: sаdrži gotovo sve vitаmine grupe B te znаtne količine nijаcinа.
                      Osim gаstronomskih osobinа, mnogi je po prehrаmbenim vrednostimа više cene od pirinčа.
                      Energetskа vrednost 100g jestivog delа zrnа iznosi 335kcal. Uz činjenicu dа je heljdа visoko probаvljivа, prаvа je štetа što se ovа vrednа žitаricа zаpostаvljа, mаlo proizvodi i teško nаbаvljа izvаn područjа uzgojа. A uprаvo je ideаlnа nаmirnicа zа osobe s poremećenom probаvom, zа decu i stаrije osobe, posebno u kombinаciji s pirinčem i ostаlim žitаricаmа. Sаdrži i esencijаlnu аminokiselinu lizin, znаčаjnu zа rаst kostiju i obnаvljаnje krvi. Sаstojаk heljde je i аgrimin koji smаnjuje rizik sterilnosti.

                      Među svim ostаlim žitаricаmа, zrno heljde se izdvаjа svojim oblikom i veličinom, ono je mаlo, crno, trouglаsto i  sаsvim je posebno. Posmаtrаjući gа, ne možete se oteti utisku dа se nаlаzite pred sаvršenim projektom prirode, koji je brušen i oblikovаn uprаvo njenim silаmа i koji krije nešto znаčаjno. Ovа biljkа predstаvljа jedаn od prirodnih lekovа zа vremenа kojа dolаze.
                      Rutin - drаgoceni sаstojаk koristi se i kаo sredstvo koje povećаvа elаstičnost kаpilаrа, poboljšаvа njihovu propustljivost se dobijа iz cvetnih izdаnаkа heljde; u periodu cvetаnjа sаdržаj rutinа u biljci se znаtno povećаvа i dostiže i do 2,5 odsto.
                      Nаrodnа medicinа preporučuje cvet heljde kаo lek protiv kаšljа i sluzi u gornjim disаjnim putevimа. Čаj od listа i cvetа heljde upotrebljаvа se zа аterosklerozu, nаročito аko je kombinovаnа s povišenim krvnim pritiskom.
                      Od heljdine prekrupe može se spremаti zdrаvа i ukusnа kаšа, kojа spаdа u vrhunske dijetetske proizvode. Preporučuje se u normаlnoj ishrаni dece i odrаslih, а posebno umnih rаdnikа, jer jаčа memoriju i koncentrаciju. U Rusiji je zovu hrаnom studenаtа. Kаšа od heljde je tаkođe lek protiv bolesti želucа i crevа, а pomаže i pri nervnim rаstrojstvimа, mаlokrvnosti i gojаznosti.


                      VAŽNA NAPOMENA ZA HELJDU!

                      Xeljdа ne sаdrži gluten аli sаdrži protein sličаn glutenu (pа je veomа vаžno dа je аlergične osobe isprobаju pre početkа korišćenjа). Kod nekih osobа, glutenskih enteropаtа, izаzivа glutensku enteropаtiju, sindrom loše crevne аpsorpcije.

                      • hipertenzija
                      • fosfor
                      • heljda
                      • zrno heljde
                      • kalijum
                      • natrijum
                      • magnezijum
                      • gvozdje
                      • kalcijum
                      • jod
                      • cink
                      • brom
                      • aminokiselinu
                      • cvet heljde
                      • gluten
                        ]]>
                        portal@besplatansport.com (Marija Dželetović) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                        Kofein poboljšava reaktivnu agilnost sportista http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1318-kofein-poboljsava-reaktivnu-agilnost-sportista.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1318-kofein-poboljsava-reaktivnu-agilnost-sportista.html Kofein poboljšava reaktivnu agilnost sportista
                        Ergogeni efekti kofeina dobro su poznati već duže vremena. Veći broj istraživanja rađen prethodnih decenija utvrdio je poboljšanja u parametrima izdržljivosti, brzine i eksplozivne snage kao posledice unosa kofeina u ishranu. Takođe, postoji značajan trend interesovanja za ovaj suplement s obzirom da je skinut sa doping liste Svetske antidoping agencije 2004, godine.

                        Ergogeni efekti kofeina dobro su poznati već duže vremena. Veći broj istraživanja rađen prethodnih decenija utvrdio je poboljšanja u parametrima izdržljivosti, brzine i eksplozivne snage kao posledice unosa kofeina u ishranu. Takođe, postoji značajan trend interesovanja za ovaj suplement s obzirom da je skinut sa doping liste Svetske antidoping agencije 2004, godine. U nedavno objavljenoj studiji, prvi put je utvrđivan uticaj unosa kofeina na rezultate u reaktivnoj agilnosti tj. agilnosti u kojoj se zadatak izvršava u odnosu na određeni stimulus. Ovako izvođenje testa agilnosti je novijeg datuma i predstavlja pokušaj da se ova dugo izučavana sposobnost donekle redefiniše i približi sposobnosti koja je od realnog uticaja u pre svega kolektivnim sportovima (reakcija igrača nije unapred određena već zavisi od situacije na terenu).
                        Grupa istraživača sa Univerziteta Zapadna Australija je na uzorku od deset sportista utvrđivala efekte uzimanja 6 mg/kg telesne mase kofeina na reaktivnu agilnost u odmornom stanju i u toku izraženog zamora. Rezultati istraživanja su pokazali da postoji izražen pozitivan efekat kofeina na ispoljavanje reaktivne agilnosti kako u odmornom stanju tako i u zamoru! Ukoliko ste profesionalni sportista, ili pak samo želite da pobedite u fudbalu na male goliće ispred svoje zgrade, neposredno pre utakmice uzmite kofein i poboljšajte brzinu reakcije!
                        Istraživanje je objavljeno u avgustovskoj svesci časopisa Medicine and Science in Sports and Exercise za 2011 godinu.

                        • izdrzljivosti
                        • sportska ishrana
                        • ergogeni efekti
                        • kofein
                        • kofeina
                        • eksplozivne snage
                        • agilnosti
                        • fudbalu
                        • profesionalni sportista
                          ]]>
                          portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                          Kikiriki http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1321-kikiriki.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1321-kikiriki.html Kikiriki
                          Kikiriki (Arachis hypogaea) je vrsta leguminoze koja se počela uzgajati u Peruu, Južna Amerika, odakle u post-Kolumbijsko vreme prelazi u Evropu i širi se dalje po svetu. Latinsko ime kikirikija ga jasno opisuje jer Hypogaea znači „ispod zemlje“, jer se plod razvija pod zemljom, u mahuni koja obično sadrži dve semenke (najviše 4).

                          Kikiriki (Arachis hypogaea) je vrsta leguminoze koja se počela uzgajati u Peruu, Južna Amerika, odakle u post-Kolumbijsko vreme prelazi u Evropu i širi se dalje po svetu. Latinsko ime kikirikija ga jasno opisuje jer Hypogaea znači „ispod zemlje“, jer se plod razvija pod zemljom, u mahuni koja obično sadrži dve semenke (najviše 4).

                          Zahvaljujući svojim vrednim kvalitetima, kikiriki i proizvodi koji se dobijaju od njega, široko se koriste u ishrani ljudi koji paze na svoje zdravlje, a veoma su popularni kod vegetarijanaca i onih koji žele maksimalno da smanje upotrebu mesa. Kikiriki i ulje od kikirikija sadrže uglavnom nezasićene masti koje smanjuju nivo holesterola u krvi. Nedavna istraživanja su pokazala da redovna upotreba kikirikija, kao deo zdrave dijete, može značajno da smanji rizik kardiovaskularnih bolesti. Takođe, kikiriki je odličan izvor folne kiseline, koja omogućava rast i obnavljanje ćelija. Američki naučnici preporučuju da se svakodnevno uzima jedna unca (28,3 g) kikirikija.

                           

                          Lekovite i hranljive osobine kikirikija blagotvorno utiču na polnu potenciju, poboljšavaju memoriju i pažnju, poboljšavaju sluh, koristan je kod jake iznemoglosti i teških oboljenja. On sadrži vitamine grupe “B” koji daju sjaj kosi, umirujuće deluju na nervni sistem i vitamine grupe “E” koji stimulišu funkciju polnih žlezda.

                          Kikiriki se može koristiti u hrani sirov, ali ukusniji je i korisniji posle umerenog prženja u rerni. Posle takve kratkotrajne obrade jezgra kikirikija se lakše oslobađaju kore bogate grubim vlaknima, koja onemogućuje razlaganje ne samo belančevina, već i skroba.

                          Kikiriki je izrazito kaloričan i sadrži 570 kcal na 100g (sirov kikiriki, sorta Valencia). U tih 100g, ugljenih hidrata kikiriki ima 21 g, dijetalnih vlakana 9 g, zasićenih masti 7g, mono-nezasićenih masti 24 g, poli-nezasićenih masti 16 g, belančevina 25 g. Od vitamina tu su B1, B2, B3, B5, B6, B9, E. Minerali u kikirikiju su kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, kalijum i cink.

                          Kikiriki je bogat antioksidansima i drugim nutrijentima, jer sadrži više od 30 važnih hranjivih materija. Poboljšava cirkulaciju. Njegova antioksidativna uloga se može meriti sa borovnicama i jagodama, kada se konzumira kao pečen. Kikiriki sadrži i Koenzim Q baš kao i masna riba, soja i spanać.

                          Kikiriki se koristi i u dijetama kod nedovoljne uhranjenosti, jer sadrži visok sadržaj belančevina i dobrih masti.

                          Kikiriki i njegovo ulje predstavljaju efikasno sredstvo za izlučivanje žuči. Zahvaljujući tome što sadrži kalijuma 30 puta više nego natrijuma, kikiriki ima i dehidrativna svojstva. Tzv. biljno mleko od kikirikija je dobro sredstvo u lečenju nekih vrsta čireva i želudačnih bolesti, dvanaestopalačnog creva i gastritisa.

                          Mnogi stanovnici Indonezije su ubeđeni da nema boljeg sredstva protiv umora od “tempe” – presovanih kolutića kikirikija proprženih u vrućem ulju. Lekari smatraju da za siromašnog Indonežanina vruć hrskavi “tempe” predstavlja glavni izvor belančevina.

                          • kikiriki
                          • vitamin e
                          • folna kiselina
                          • kalijum
                          • kalcijum
                          • cink
                          • kostunjavo voce
                          • vitamin b
                          • mikroelementima
                          • folne kiseline
                          • koenzim Q
                            ]]>
                            portal@besplatansport.com (Xman) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                            Doručak http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1398-dorucak.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1398-dorucak.html Doručak
                            Navika nam je druga narav. Kako smo ih izgubili tako isto - sa malo truda mođemo ponovo da ih steknemo. Potrebna je organizacija i malo vremena, a činite mnogo za svoje zdravlje i vitkost. Brže će vas razbuditi dobar doručak, pa posle popijte kafu ako ste navikli. Treba znati da ako ne doručkujemo veće su šanse da se pojavi "vučija glad" posle podne i uveče, tako da prosto ne možemo da se zaustavimo da jedemo sve dok ne legnemo.

                            Doručak je prvi obrok koji jedete posle buđenja. Zapamtite, zdrav doručak je najbolji način da počnete dan.

                            Zašto se preskače doručak?

                            1. ne postoje navike
                            2. ujutru smo u žurbi
                            3. dugo se razbuđujemo uz kafu
                            4. tako regulišemo telesnu težinu
                            5. posle doručka smo umorini i slabije radimo

                            Navika nam je druga narav. Kako smo ih izgubili tako isto - sa malo truda mođemo ponovo da ih steknemo. Potrebna je organizacija i malo vremena, a činite mnogo za svoje zdravlje i vitkost. Brže će vas razbuditi dobar doručak, pa posle popijte kafu ako ste navikli. Treba znati da ako ne doručkujemo veće su šanse da se pojavi "vučija glad" posle podne i uveče, tako da prosto ne možemo da se zaustavimo da jedemo sve dok ne legnemo.

                            Kada preskočite doručak sigurno ćete postati umorni jer vaš mozak pokreće malo goriva. Ako stvarno ne volite da doručkujete podelite ga na dva manja obroka koja ćete pojesti u toku pre podneva. Zdrav doručak treba da sadrži proteine i vlakna.

                            PROTEINI
                            mlečni proizvodi sa smanjenom masnoćom, jaja, šunka klasična, a sada se mogu kupiti šunke pileće ili ćureće, sa smanjenm procentom masti i soli.

                            VLAKNA
                            ima u žitaricama, voću i povrću.

                            Potrebne količine zavise od vaših godina, pola, težine i zdravstvenog stanja. Preporučene kaloriske vrednosti za doručak su od 250 do 500 kcal.

                            Često se dešava ako ne doručkujemo da smo oko podne veoma gladni i tada pojedemo šta nam je najbrže, obično su to masna peciva slana ili slatka. Uglavnom se unese previše kalorija, brzo jedemo i zaista smo posle umorni, spava nam se, gubitak koncentracije je prisutan kod većine. Pojavljuje se i slabost, malaksalost, vrtoglavica. Često se ljudi žale da im je ”pao šećer”, onda nastavljaju sa slatkišima.

                            Šta se ustvari desilo?
                            Nismo doručkovali, radili smo, potrošili rezerve energije - šećera, zatim brzo pojedemo mnogo nezdrave hrane. I... Trenutno nam je bolje. Šećer zbog velike količine kalorija skoči pa opet naglo padne, osetimo pospanost i malaksalost. Pojedemo čokoladu, opet šećer naglo skoči, osetimo euforiju, ali opet brzo padne, opet slatko i tako ulazimo u začarani krug. To je uobičajena greška većine.

                            Zbog ovih simtoma često se izbegava doručak.
                            Ako jedete pravilno vaše telo će dobiti energiju, ali morate jesti posle buđenja najkasnije za sat vremena.

                            Simtome koje smo opisali, često zloupotrebljavamo, kada se vratimo kući. Nesvesno konzumiramo hranu koja nas umiruje i uspavljuje da bi se rasteretili stresa. Mnogo ugljenih hidrata koje konzumiramo kroz: hleb, testeninu, krompir, pirinač, pite, palačinke, slatkiše... umiruju, stvaraju pospanost, opuštaju. Sličan efekat kao da smo konzumirali pivo ili vino.
                            Čokolada nas naglo digne, veoma slično nekom žestokom piću. Naravno problem je u količini. Ugljeni hidrati se veoma brzo vare i za sat vremena prođu simptomi, mi osećamo psihološku glad, skoro zavisnost i nastavljamo da jedemo.

                            Razmislite o tome. Ne zove se slučajno prejedanje "lumperajka ishrana". Sigurno nije dobro da najveći broj kalorija pojedete posle podne, predveče odnosno uveče.

                            Zato ne preskačite doručak. Mnogo je razloga, zašto treba da doručkujemo, razmislite...

                            Znate onu mudru poslovicu, doručak pojedi sam, ručak podeli a večeru pokloni... Zaista tu ima istine.

                            • dorucak
                            • zdrav dorucak
                            • zasto doruckovati
                            • kakav dorucak
                            • preskacemo dorucak
                            • preskace dorucak
                            • doruckovati
                            • doruckovanje
                              ]]>
                              portal@besplatansport.com (Branka Mirković) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                              Doručak - pomoć u skidanju kilograma http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1422-dorucak-pomoc-u-skidanju-kilograma.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1422-dorucak-pomoc-u-skidanju-kilograma.html Doručak - pomoć u skidanju kilograma
                              Mnogi koji žele da skinu kilograme preskaču doručak nadajući se da će uštedeti kalorije i tako brže oslabiti. Možda vi ne doručkujete iz nekih drugih razloga, malo vremena ujutru, nemanje ideje kako da brzo i lako napravite doručak? Neki ne osećaju jutarnju glad ili jednostavno nemaju tu  naviku. Jednostavna istina je da nema boljeg načina da uspete u skidanju kilograma od “doručka”.

                              Mnogi koji žele da skinu kilograme preskaču doručak nadajući se da će uštedeti kalorije i tako brže oslabiti.
                              Možda vi ne doručkujete iz nekih drugih razloga, malo vremena ujutru, nemanje ideje kako da brzo i lako napravite doručak? Neki ne osećaju jutarnju glad ili jednostavno nemaju tu  naviku.

                              Jednostavna istina je da nema boljeg načina da uspete u skidanju kilograma od “doručka”. Ljudi koji preskaču doručak u toku dana unesu više kalorija i to u popodnevnim i večernjim satima, kada se sve pretvori u masnoću, noću se organizam muči sa varenjem umesto da odmara i radi neke druge procese koji se inače rade noću, budimo se umorni jer se naše telo i organi nisu odmorili.

                              Oni koji započinju dan laganim i zdravim obrokom doručkom, lakše će se tokom dana pridržavati zdrave ishrane.

                              Sumnjičavi ste jer vam se dešavalo da ste posle doručka umorni i pospani sa manje radne energije. Sigurno niste jeli odmah ujutru najkasnije do 1 sat posle buđenja - dobro izbalansiran obrok. Ako ste jeli kada ste "ogladneli" i to neko masno slano ili slatko pecivo ili nešto što je “teška” hrana, sigurno da ste se tako i osećali.

                              Mnoga istraživanja su pokazala da ako preskočite doručak i gladujete do podneva ili duže, veća je verovatnoća da da ćete jesti više, a ne manje tokom dana i zato započnite dan doručkom. Razmislite sve je logično, što ste duže bez hrane a radite ili ste aktivni na neki drugi način sve ste gladniji i logično je da ćete pojesti više.

                              Svakog dana ove nedelje probajte neke od preporučenih doručaka. Eksperimentišite, prilagodite ih svom ukusu i navikama. Možda vam se nešto ne svidi ili vas ne zasiti, kasnije možete pojesti još nešto.

                              Ako sada kažete da ujutru jednostavno niste gladni i da li morate da se prisilite da doručkujete?

                              TO JE DOBRA VEST, POJEŠĆETE MANJE, NEĆETE SE PREJESTI!

                              Odgovor
                              Pokušajte. Jedan od razloga što niste gladni tako rano može da bude što niste navikli. Zato probajte tek nekoliko zalogaja, a večeru planirajte malo ranije. Posle nekoliko dana ćete primetiti da vam jutrarnji obrok prija. To povećava šanse da vam se telo i apetit prirodno zajedno bude. Budite iskreni, vi i ne jedete uvek kada ste gladni, jedete ponekad iz nekih drugih razloga.

                              Setite se da li su roditelji insistirali da doručkujete i da li vi kao roditelj to govorite svojoj deci. Važno je dan započeti doručkom. Nemojte se bojati da ćete tako uneti više kalorija nego inače. Mnogi koji su počeli da doručkuju, a verovatno i vi, osetićaju manju glad u toku dana za vreme ostalih obroka.

                              Napravite promenu
                              1. nemojte dozvoliti da vas jutarnja gužva u kući poremeti
                              2. napravite promene, postavite sto za doručak uveče pre odlaska na spavanje, ujutru će vam trebati manje vremena a i biće dobar podsetnik
                              3. uveče pripremite garderobu za ujutru, i ostale sitnice jer nam to "proguta" jutarnje vreme
                              4. uveče pripremite i ostavite u frižideru ono što može da stoji, ujutru samo postavite ili uključite šporet ili toster.

                              Danas donesite odluku da ćete doručkovati, sutra doručkujte. Šta je dobar izbor za doručak i kako odabrati pravi doručak, o tome sutra.

                              • skidanje kilograma
                              • dorucak
                              • zasto doruckovati
                              • doruckovanje
                              • dorucak pomaze u skidanju kilograma
                              • taktike u skidanju kilograma
                              • preskakanje dorucka
                                ]]>
                                portal@besplatansport.com (Branka Mirković) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                                Dijeta kad je hladno http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1427-dijeta-kad-je-hladno.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1427-dijeta-kad-je-hladno.html Dijeta kad je hladno
                                Hladno, vlažno i vetrovito vreme, nepravilna ishrana, rashlađeno telo, podložno je prehladama i raznim bakteriskim i virusnim infekcijama. Hladnoću, drhtavicu izaziva loša cirkulacija, posebno su joj skone osobe sa kardivaskularnim problemima, hronični bolesnici, dijabetičari, osobe sa slabijim imunitetom, nedovoljno uhranjene i starije osobe.

                                1.KAKO JESTI ILI DRŽATI DIJETU ZIMI, KADA JE NAPOLJU HLADNO I VLAŽNO VREME? POGOTOVO KADA DUVA KOŠAVA.

                                2.KOJA NAS HRANA GREJE I ŠTITI OD ZIMSKIH BOLESTI?

                                Hladnoća i vlaga, promenljivo vreme, velike temperaturne razlike, izazivaju drhtavicu, hladne ruke i noge, razne bolove u mišićima i kostima, naročito zglobovima i lumbalnom delu kičme. Mnogi osećaju ukočenost vrata i ramena, glavobolje.

                                Zima je godišnje doba kada osećamo razne promene u telu, lekari upozoravaju da se hroničnim bolesnicima povećavaju problemi. Spazam ili grč krvnih sudova prouzrokuje zastoj cirkulacije u organizmu, tkiva se slabije hrane a usporeno je i izbacivanje štetnih metaboličkih materija.

                                Hladno, vlažno i vetrovito vreme, nepravilna ishrana, rashlađeno telo, podložno je prehladama i raznim bakteriskim i virusnim infekcijama. Hladnoću, drhtavicu izaziva loša cirkulacija, posebno su joj skone osobe sa kardivaskularnim problemima, hronični bolesnici, dijabetičari, osobe sa slabijim imunitetom, nedovoljno uhranjene i starije osobe. Zimi je manje sunca i dnevne svetlosti pa smo samim tim usporeniji, depresivniji, umorniji. Osetljivost na hladnoću i zimu je izražena simtomima kao umor, pospanost, drhtavica, prehlade, razne ifnekcije, problemi sa sinusima, bolovi u kostima i mišićima.

                                Telo se teško privikava na hladnoću pogotovo kada su jutra hladnija a u toku dana otopli. Sedimo u toplim prostorijama, pa izađemo tako ugrejani na hladnoću i vetar. Ako smo neadekvatno obučeni i u tesnoj obući i odeći sigurno ćemo osetiti probleme sa cirkulacijom bez obzira na godine i zdravstveno stanje. Osnovno je pravilo da telo treba umereno i stalno grejati spolja i iznutra. Zabluda je da tečnost ne gubimo zimi. Kada dišemo na hladnoći gubimo dosta tečnosti a i sedimo u ugrejanim prostorijama gde je obično suv vazduh i zato moramo piti dosta tečnosti. Tradicionalna kuhinja, recepti i izbor hrane su veoma dobro osmišljeni dugogodišnjom mudrošću naroda.

                                Važno je kroz hranu unositi vitamine i mineralne, a pravilnom ishranom ih sačuvati i tako telu obezbediti neophodne kombinacije hranljivih materija. Suvi i sveži začini će obogatiti ukus hrane i dodatno obogatiti hranu vrednim mineralima.

                                KUPUS - NISKOKALORIČNO POVRĆE SAMO 25 kcal na 100 gr. - AKO JE SVEŽ, A KISEO KUPUS IMA 18 kcal na 100 gr.

                                 

                                • Kiseo ili sladak, kako više volite, povrće koje svi rado jedu, zimi se razna jela pripremaju od kiselog kupusa, prosto je neizostavan u zimskom jelovniku.
                                • Izvor C vitamina koji nam je zimi zaista neophodan. Smatra se kraljem hranljivosti. Iz porodice kupusa na pijaci možete naći prokelj, kelj, kineski kupus...
                                • Vitamin C poboljšava imuno funcije i brani organizam od infekcija i virusa
                                • Sulforafan stimuliše proizvodnju glutationa, jedinjena sa antioksadativnim karakteristikama
                                • Beta-karoten preventivno štiti srce i naše ćelije od određenih tipova kancera.
                                • Folat, važan B vitamin povoljno utiče kod razvoja ploda, snižava rizik od oboljenja srca i kancera.

                                Goitrogeni sirovi kupus sadrži ova jedinjenjenja koja mogu usporiti rad tiroidne žlezde. Ako imate uspren rad tiroidne žlezde izbegavajte kupus i povrće iz porodice kupusa, a ako imate ubrzan rad jedite više pogotovo svežeg kupusa.

                                Nesvarljiva vlakna pomažu da se ublaži zatvor. Ako imate problema sa varenjem i nadimanjem, obarite kupus i prvu vodu bacite, jedite manje količine rendanog ili seckanog kupusa. Jedite salate od slatkog ili kiselog kupusa, možete ga začiniti maslinovim uljem i dodajte začine po želji. O pripremi sarme na dijetalni način napisan je post.

                                POVEĆAJTE UNOS KUPUSA U SVOJOJ ISHRANI, PROBAJTE NEŠTO NOVO

                                1. kada pečete meso ili ribu u rerni koristite listove kupusa umesto folije, to isto možete uraditi i ako kuvate meso na pari, zamotajte meso u kupus i imate kompletan obrok
                                2. izrendajte kupus i nakiselu jabuku, dodajte ren
                                3. izvanredne kombinacije raznih vitaminskih salata (sigurno ste neke probali) gde je osnova kupus, dodajte sitno seckane orahe ili prepečeni susam, odličan obrok ne samo salata
                                4. izdinstajte kupus dodajte začine i izmešajte sa barenim krompirom

                                BELI LUK je poznat još Egipćanima koji su ga koristili za mnoga oboljenja, moderna nauka je dokazala da postoji mnogo razloga da ga koristimo. Mnogi ga izbegavaju jer deo jedinjenja sumpora ulazi u krvotok i posle toga se izdiše iz pluća ili kroz pore na koži. Grickanje peršuna i limuna može da pomogne.

                                • Ajoeni imaju antigljivčno dejstvo.
                                • Alicin ima antibaktreiske osobine (odgovoran i za oštar miris belog luka).
                                • Alil-sulfati sumporna jedinjenja koja inhibiraju rast tumora.

                                Ako želite da poboljšate korisne efekte belog luka nožem ga pritisnite dok je u opni, očistite i ostavite da odstoji desetak minuta pre nego što ga skuvate. Tako aktivirate alicin. Dosta je zastupljen u našoj ishrani a postoje i neki drugi zaboravljeni recepti koji se polako vraćaju više kroz inostrane kuhinje pogotovo italijansku i grčku. Talijani dodaju beli luk u hleb i peciva kao i začinske trave, Grci ga uvek kombinuju sa kiselim mlekom. Nekada se to koristilo i kod nas. Zaboravljena južnjačka pita Samsa se pravila sa kiselim mlekom i belim lukom.

                                BELI, CRNI ILI CRVENI LUK, PRAZILUK Odlični začini koji poboljšavaju ukus mesu i povrću, imaju atibakteriska i antivirusna svojstva, i izvanredno štite od virusa i gripa. Sarže antioksidante i preventivno štite od raka, snižavaju holesterol i tako posredno deluju na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.
                                Stranci obično prepoznaju našu kuhinju po luku, često kažu ako ima mnogo luka to je srpsko jelo, što i nije tačno. Luk se koristi u mnogim internacionalnim kuhinjama. Francuzi, Italijani i Grci ga koriste u velikim količinama.

                                KROMPIR Sadrži 76 kcal na 100 gr, slatki krompir koji sada može da se kupi i kod nas 114 kcal na 100 gr. Sadrži puno vitamina A i C neke vitamine B, kalijum, kalcijum, fosfor i gvoždje. Svi hranljivi sastojci su ispod kore. Dobro ga operite i kuvajte ili pecite u rerni sa korom. Mnogi ga izbegavaju jer smatraju da je visoko kaloričan. Naravno to važi za pripremu u koju se doda masnoća pomfrit, pekarski krompir ili ako se zalije sa dosta ulja. Spremite ga kako želite samo ga jedite, ipak izbegavajte da ga jedete sa mesom ali možete uz ribu.

                                SALATNE BILJKE I ZIMSKI ZELENIŠ SPANAĆ, BLITVA

                                Niskokalorične namirnice, zelena salata i druge vrste kojih ima u izobilju i u ovim zimskim danima od 20 do 24 kcal na 100 gr. (jesna salata u proseku teška 150gr), blitva i spanać maksimum 26 kcal. Blitva je veoma zastupljena u mediteranskoj kuhinji, naši susedi je koriste veoma dugo i uživaju u njenom izvanrednom ukusu. Kod nas se sve više koristi, ali ne dovoljno. Domaćice a i restorani je često prekuvaju i tako promene boju, ukus i unište kvalitetna svojstva.
                                Bogate su Beta karotenom pogotovo potočnica i endivija. Folatom jedna šolja obezbedjuje skoro polovinu dnevne potrebe koja pomaže u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, kalijumom, inulinom koji štiti od raka i dijabetesa, vlakna koja potpomažu dobrom pražnjenju creva, vitaminima C i E. Zato uživajte u ukusima ovog čarobnog povrća.

                                SAVETI

                                1. Salatu dobro operite i osušite, možete je iseći i na rezance, izmešajte više vrsta salata, začinite limunom i maslinovim uljem, tako što ćete u činiji prvo napraviti dresing. Sipajte malo vode u koju ćete dodati kalijumovu so da se rastvori. Tada dodajte limun i maslinovo ulje. Možete po želji dodati jogurt, senf i začinske trave po želji. Tada spustite iseckanu zelenu salatu.
                                2. Jedite je pre jela kao predjelo, sigurnoćete pojesti manje ostalog jela.
                                3. spanać dobro operite i skuvajte kratko u šerpi u kojoj ima samo malo vode, veoma kratko. Boja treba da ostane prirodna zelena. Dodajte beli luk, masinovo ulje. Možete jesti tako ili dodajte nemasni jogurt ili nemasni sir umesto mleka i zaprške.
                                4. Blitva je sve zastupljenija u našem jelovniku. Odstranite bele delove i prvo njih barite jer im treba više vremena a na kraju dodajte listove jer je njima potrebno manje vremena da se obare.
                                5. Pravite čobe od blitve i praziluka, spanaća, niskokalorične, a izvanreno su okrepljujuće i zasićuju, pune su minerala i vitamina a veoma se lako i brzo spremaju.

                                ROTKVA ILI REPA CRNA, BELA, KINESKA, ZIMSKE ROTKVICE rotkva ima 30 kcal na 100 gr, rotkvice 18 kcal na 100 gr. Listovi rotkve koji su isto jestivi (još se veoma malo koriste u našoj kuhinji) 18 kcal na 100 gr.
                                Bogate su vitaminima A, C i K, manganom, kalijumom i folatima. Lizin koji sadrži bela repa esencijalna aminokiselina koja pomaže u prevenciji groznica - herpesa simplex i Giotrogene koji mogu smanjiti funciju tiroidne žlezde. Triptofan esencijalna amino-kiselina može pomoći da se uglaži anksioznost, depresija i nesanica. Izaberite manje plodove koje nemaju sa strane korenčice jer mogu biti tvrde i drvenaste. Jedite kao salatu, izrendane, kao dodatak drugim salatama a možete ih kuvati i peći.

                                SAVETI ZA PARVILNU ZIMSKU ISHRANU

                                1. piti dosta vode koja ima sobnu temperaturu, čajeve, limunade, dodajte cimet, karanfilić, valnilu u čajeve
                                2. jesti dosta supa i čorbi ne preterano tople jer mogu izazvati probleme digestivnog trakta, ali nikako hladnu hranu, salate treba da budu na sobnoj temperaturi pre konzumiranja
                                3. toplu kuvanu hranu sa dosta zimskog povrća, kupus, kiseo kupus, šargarepa, peršun, paškrnat, rotkva, ren, kelj, karfiol, brokoli, krompir, luk crni i beli
                                4. zimsku salatu, spanać, blitvu, praziluk, pripremajte na ražne načine, kao supe, čorbe, dodatke jelima, sa krompirom
                                5. vodite računa o dodavanju masnoće u jela jer se tu krije povećavanje kalorija u jelu
                                6. eksperimentišite, koristite nove recepte i kombinacije, duga je zima

                                Ima dosta pitanja i interesovanja za ovakve i slične teme. Česta su pitanja da li je zaista pileća supa zdrava, kako brzo i lako pripremiti ribu ili neki drugi zdrav, ukusan obrok, kako jesti ono što volimo a da smanjimo kaloriski unos. Narovno danas je veoma bitno i koliko neko jelo košta, hrana je skupa i da li zdrava ishana mora da bude skupa. Cenim vaše interesovanje i pitanja a u sledećim postovima pisaću o tim temama.

                                • dijeta
                                • folna kiselina
                                • beta karoten
                                • vitamin b
                                • ishrana zimi
                                • dijeta zimi
                                • kupus
                                • prokelj
                                • vitamin c
                                • folat
                                • beli luk
                                • alicin
                                • krompir
                                • blitva
                                • spanac
                                  ]]>
                                  portal@besplatansport.com (Branka Mirković) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                                  Dijeta sa supama i čorbama http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1428-dijeta-sa-supama-i-corbama.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1428-dijeta-sa-supama-i-corbama.html Dijeta sa supama i čorbama
                                  Sigurno ste čuli za "kupus dijetu". To i nije prava dijeta već režim ishrane pre operacije na srcu, davne 1950 primenjen na jednoj klinici u Americi. 1990. su ga se neki gojazni pacijenti prisetili i neko vreme je stvarno bila hit. Danas u svetu postoje mnoge dijete koje propagiraju "supa dijetu". Naravno da postoje prednosti i mane takve dijete, a i svi smo različiti.

                                  DIJETA SA SUPAMA I ČORBAMA ILI KAKO KONTROLISATI KALORIJE AKO ŽELITE DA DOSTIGNETE ILI ODRŽITE VITKAK STAS

                                  Sigurno ste čuli za "kupus dijetu". To i nije prava dijeta već režim ishrane pre operacije na srcu, davne 1950 primenjen na jednoj klinici u Americi. 1990. su ga se neki gojazni pacijenti prisetili i neko vreme je stvarno bila hit.

                                  Danas u svetu postoje mnoge dijete koje propagiraju "supa dijetu". Naravno da postoje prednosti i mane takve dijete, a i svi smo različiti. Naučnici su otkrili 21 tip gojaznih osoba i više mešovitih tipova tako da neka opšta dijeta nije dobra i ne odgovara svakome.

                                  Bez obzira na koncepciju dijete moramo voditi računa o kalorijama, jer jedina je istina da slabimo ako unosimo manje kalorija.

                                  Ako volite supe i čorbe a u ovo zimsko hladno vreme, su odličan obrok koji ne samo da će vas ugrejati nego je sigurno i zdrav i koristan za naš organizam.

                                  Cena jedne porcije u zavisnosti od kombinacije od 70 do 150 din. po sadašnjim cenama na pijaci.

                                  Supa je tečno jelo. Priprema se kuvanjem jedne ili više vrsta mesa, sa dodacima povrća. Internacionalno jelo, široko prihvaćeno koje svi rado jedu. Ukus i sastojci zavise od nacionalne kuhinje. Treba znati da Englezi pripremaju pileću supu potpuno isto kao i mi sa istim dodacima.
                                  Čorba je turska reč. Reč je nastala i vezana je za čorbu od junećih škembića. Karakteristična je pre svega za Tursku i Balkan. U turkoj je postojao esnaf "čorbadžija". Mađari se ponose svojom gulaš čorbu, Talijani mineštrom. Istra ima svoj specijalitet Istarsku supu koja se pravi od vina i na kraju se dodaje prepečeni hleb. Francuzi imaju fantastičnu čorbu od luka. Postupak je da se meso iseče na kockice kao i povrće, a kasnije začini i zaprži.
                                  Potaž je napravljen od povrća ili pečuraka. Francuzi ga veoma rado jedu. Postao je sastavni deo mnogih internacionalnih menija. Iseckano povrće se skuva, a kada je gotovo napravi se pire, po želji se dodaju pavlaka ili zaprška, sve dobro izmeša. Izgleda kao tečniji pire.

                                  Radi poređenja 100 gr krekera ima 384 kcal, ili 100 gr. pahuljica 331 kcal, kukuruz odnosno kokice 100 gr. bez masnoće 386 kcal. sa masnoćom skoro 500 kcal slatke čokoladice tipa "mars" 446 kcal, kikiriki 100 gr. 582, suvo grožđe 100 gr. 289 kcal.

                                  Dole ću navesti neke od namirnica i kalorisku vrednost na 100 g. koje uobičajeno koristimo za pravljenje supa, čorbi ili potaža.

                                  Ideje i preporuke a vi izaberite po ukusu. Ako kuvate za porodicu, obogatite ukus sa nečim što vole, knedlama, režancima, pavlakom pogotovo ako imate stariju decu kojoj je potrebna jača ishrana i tako ne morate da kuvate odvojeno.

                                  Savet:
                                  Ako uobičajeno kuvate jaču i masniju supu zbog porodice brzo ćete odstraniti masnoću ako je procedite preko papirnog uloška za filter kafu dok je još topla i ne morate da čekate da je ohladite.

                                  1. Pileća supa (u tanjir sipajte meso i povrće koje ste dodali) ako dodate nemasni jogurt ili sir od 0%mm i sitnije iseckate meso i povrće dobićete belu pileću čorbu
                                  2. juneća ili teleća supa ili čovrba - ista priprema
                                  3. riblja čorba - poštujte tradicionalni recept samo je ne zapržavajte, dodajte alevu papriku slatku ili ljutu po želji
                                  4. čorba od pečuraka (možete dodati nemasni jogurt, nemasni sir ili supenu kašiku parmezana)
                                  5. razne čorbe od povrća ili potaži (možete ih obogatiti jajetom, jogurtom ili sirom sa niskim procentom masnoće i tako dobiti kompletan obrok)
                                  6. čorba ili potaz od graška
                                  7. čorba od pasulja ili čorbasti pasulj, dodajte alevu papriku, luk crni i beli po želji zaljutite, ljutina stvara osećaj sitosti

                                  Jedite je za ručak ili večeru po izboru kao kompletan obrok. Svakako u toku dana treba jesti sveže povrće i voće, dobro je pojesti neki nisko masni mlečni proizvod, tanko parče integralnog hleba.

                                  Dobro izbalansiran obrok je ako ima proteina a bićete i duže siti sa povrćem. Kombinacije pravite sami prema toma šta volite. Eksperimentišite važno je da ne bude jednolično, jer to je jedan od razloga za odustajanje.

                                  Na 100 g. sveže merene namirnice (kalorije zavise i od količine masnoće u tkivu mesa zato birajte mlađe meso)

                                  Meso ili riba (proteini iz mesa)
                                  1. pileće file 107 kcal
                                  2. teleći file 109 kcal
                                  3. juneći file 164 kcal
                                  4. list 79 kcal
                                  5. pastrmka 101 kcal

                                  Povrće korenasto koje uobičajeno dodajemo
                                  1. šargarepa, peršun, paškrnat, celer, luk koren 40 kcal

                                  Ostalo povrće koje možete da dodate ili samo da pravite čorbe i potaže od povrća
                                  1. kupus, brokoli , prokelj, kelj, karfiol od 32 do 40 kcal
                                  2. blitva, spanać, listovi rotkve ili cvekle 19 do 25 kcal
                                  3. tikvice i bundeva 15 do 17 kcal
                                  5. paradajz svež 22 kcal, sok od paradajza od 22 do 35 (pročitajte na dekleraciji zavisi od dodatka šećera)

                                  Pečurke su neutralne možete ih kombinovati sa svim namirnicama i imaju samo 22 kcal

                                  Skuvane mahunarke na 100 gr. ne kombinuju se sa mesom radi lakšeg varenja
                                  1. skuvani pasulj bez dodataka 96 kcal
                                  2. grašak 92 kcal
                                  3. boranija 32 kcal

                                  Krompir
                                  1. u zavisnosti od vrste od 70 do 80 kcal
                                  Jaje - protein
                                  1. jaje srednje veličine oko 48 g ima 77 kcal
                                  Niskomasni sir od 0%mm ili jogurt do 1 %mm - mlečni proteini (ne zamenjujte sa biljnom pavlakom, jogurtom ili sirom)
                                  U zavisnosti od proizvođača na 1 dl. oko 50 do 55 kcal
                                  Ulje (najbolje hladno cedjeno exstra devičansko)
                                  kalorije na 10 g. 2 kafene kašičice 90 kcal supena kašika ima 15 gr. ili 135 kcal

                                  ŽIVINSKO MESO
                                  Nemasna piletina ili ćuretina je bogata esencijanim amino-kiselinama, B vitaminima i mineralima koji podižu imunitet, moždane i imuno funcije, lako se vare i pomažu da koža bude zdrava. Bogato je mineralima i vitaminima i to:

                                  Cink - koji pomaže razvoj imuno ćelija,
                                  Gvožđe - u obliku koji se najbolje absorbuje
                                  Lizin - koji je odličan za prevenciju groznica - herpes simplex,
                                  Niacin - zaduženog za zdrav nervni sistem i varenje,
                                  Selen - koji preventivno štiti od raka, katarakte, oboljenja srca i degeneracije žute mrlje
                                  Triptofan - koji pozitivno utiče na anksioznost, nesanicu i depresiju,
                                  Vitamin B6 - koji ublazava alergije, astmu i depresiju,
                                  VitaminB 12 - veoma bitan u borbi protiv anemije, depresije i zadužen za očuvanje kardiovaskularnog sistema i zdravu trudnoću.

                                  Bilo je mnogo pitanja kako napraviti obrok koji volite a da bude niskokaloričan, ne mnogo skup, i da se sastojci lako nalaze na pijaci i da se jednostavno priprema. Nadam se da sam vam malo pomogla, da ćete lakše spremati svoje omiljene obroke.

                                   

                                  • dijeta
                                  • gvozdje
                                  • cink
                                  • kupus
                                  • prokelj
                                  • dijeta sa supama
                                  • supa
                                  • supa zimi
                                  • corbe
                                  • zimska ishrana
                                  • lizin
                                  • niacin
                                  • selen
                                  • vitamin b6
                                  • vitamin b12
                                  • niskokalorican
                                  • kupus dijeta
                                    ]]>
                                    portal@besplatansport.com (Branka Mirković) Ishrana Fri, 27 Jul 2012 14:05:00 +0200
                                    Kako kompanije koje prodaju dijetetske suplemente varaju ljude http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/3821-kako-kompanije-koje-prodaju-dijetetske-suplemente-varaju-ljude.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/3821-kako-kompanije-koje-prodaju-dijetetske-suplemente-varaju-ljude.html Kako kompanije koje prodaju dijetetske suplemente varaju ljude
                                    Sama svrha postojanja nekog poslovnog udruženja jeste ostvarivanje profita. Iako moderne teorije marketinga kažu kako je ključ ostvarivanja ovoga upravo u zadovoljenju potreba kupaca, kada se radi o fitnes industriji, svrha poslovanja firme koja prodaje suplemente upravo je u tome da kupac ne ostvari svoje potrebe, nikada.

                                    Sama svrha postojanja nekog poslovnog udruženja jeste ostvarivanje profita. Iako moderne teorije marketinga kažu kako je ključ ostvarivanja ovoga upravo u zadovoljenju potreba kupaca, kada se radi o fitnes industriji, svrha poslovanja firme koja prodaje suplemente upravo je u tome da kupac ne ostvari svoje potrebe, nikada.
                                    Da uprostimo stvari: prosečna osoba koja razmišlja o kupovini dijetetskih dodataka spada u jednu od dve kategorije: debela osoba koja želi da smrša, ili mršava koja želi da se ugoji. Tek na marginama ovih ciljnih grupa nalaze se sportisti koji znaju koji suplement im je potreban i zbog čega. Oni su unapred informisani i odlaze da kupe određeni proizvod za koji su iz pouzdanih izvora saznali da funkcioniše. Ostali nemaju toliko sreće. Konkurencija na svetskom tržištu suplemenata je ogromna, a njime dominiraju kompanije bazirane u Sjedinjenim Američkim Državama. U cilju maksimalnog rezanja troškova, neke od ovih firmi ne prezaju od toga da proizvodni proces prebace u azijske zemlje, gde je radna snaga jeftinija, manje stručna i radi na nekvalitetnijim mašinama. Takođe, sirovi sastojci dijetetskih proizvoda kupuju se na veliko i po što manjoj ceni. Jasno je da ovo dovodi do finalnog prizvoda koji je nižeg kvaliteta nego što bi mogao da bude. A kako bi se proizvod bolje prodavao, neke firme puštaju u javnost marketing koji preuveličava efekte nekog proizvoda ili čak iznosi lažne tvrdnje u vezi sa njegovim sastojcima.
                                    Sve ovo ne bi trebalo da začudi ako se ima u vidu da živimo u jednom monetarnom sistemu gde varanje, laganje, podmićivanje i izravno narušavanje zdravlja krajnjeg korisnika predstavljaju legitimna sredstva u cilju ostvarivanja profita. Zbog svega ovoga, evo nekoliko načina na koje se mogu prepoznati vešte marketinške manipulacije koje koriste skoro svi poznati brendovi suplemenata. Zapamtite, cilj svake marketinške aktivnosti jeste višestruki povratak uloženih sredstava kroz prodaju. Dakle, proizvođačima i distributerima dodataka ishrani nije cilj da debela osoba zaista smrša koristeći njihov proizvod. Njihov cilj jeste da ona nastavi da ga kupuje u nedogled. I tako dolazimo do prvog marketinškog trika:

                                    1.    Nova ambalaža istog proizvoda
                                    „Od sada u prodaji novi, poboljšani Xtra Fat Burner, sa 243% jačim efektom*. Mi smo usavršili naš proizvod i želimo to da podelimo sa vama.“
                                    Budite veoma, veoma pažljivi kada su u pitanju tvrdnje, statistike i studije koje se navode u reklami za neki dodatak ishrani. Dobri trgovci znaju da ambalaža može da proda proizvod, i zato koriste psihološki efekat novine da održe konstantan nivo prodaje. Reći, primera radi, kako je novi proizvod 243% efektivniji od starog jeste u najmanju ruku generalizovana tvrdnja. Za koga je efektivniji? Da li su studije rađene na ljudima ili miševima? Da li su ljudski subjekti trenirani sportisti ili penzioneri? Da li se koristi u sklopu sa izvesnim planom iskhrane i treninga? Nemoguće je za jednu reklamu da odgovori na sva ova pitanja. Američka Administracija za hranu i lekove u teoriji reguliše istinitost ovakvih tvrdnji, ali u praksi je poznato da velike firme podmićuju službenike Administracije kako bi verifikovali sve njihove tvrdnje kao legitimne. Industrija suplemenata je relativno mlada, postoji tek pet decenija. Za to vreme, na tržištu su se pojavljivali i bivali sa njega povlačeni veoma skupi proizvodi koji nisu imali nikakav efekat.  Sve to su platili potrošači.

                                    2.    Proizvod je na prirodnoj bazi i reklamira se uz sliku osobe koja očigledno koristi sintetičke anabolike
                                    Ovo je najpoznatija taktika koju koristi više od dve trećine svih kompanija u industriji. Iako je vrlo, vrlo sitnim slovima u reklami napomenuto da je Mr X profesionalni sportista koji je koristio dati prizvod u sklopu svog režima pripreme, na podsvesnoj bazi, kupac pravi povezanost između proizvoda i određenog izgleda. Ovo je vrlo prljav trik, i nema nikakvu osnovu u realnom svetu. Ipak, potrošači kojima je decenijama ispiran mozak društvenim idealima fizičkog izgleda, padaju na ovu prevaru.

                                    3.    Naš proizvod će učiniti da smršate bez promena u ishrani ili fizičkih vežbi
                                    Ovde je u pitanju jedna od dve stvari. Ili proizvod ne radi ništa, a reklama je bezobrazna laž, ili sadrži stimulanse koji nisu navedeni na etiketi iz razloga što je njihova prodaja zakonom zabranjena. Nema puno stvari na svetu koje će izazvati gubljenje na težini same od sebe. Ono što prodavac očekuje da kupac zaključi jeste da je firma koju reklamira došla do epohalnog otkrića za koje znaju samo oni – razvila je zdrav, bezbedan proizvod koji magično topi salo. Ovako nešto ne samo da još uvek ne postoji, nego je prvo sledeće veliko otkriće na koje čeka cela industrija.

                                    4.    Slike „pre i posle“
                                    Ovde postoje mnoge manipulacije. Osobama koje se pojavljuju u ovakvoj reklami je za to plaćeno. Osoba možda jeste, a možda i nije koristila isključivo dati proizvod. Nema načina da se ovo proveri. Slike se retuširaju, doteruju programima za vizuelni dizajn, koriste se položaji tela, povoljniji uglovi slikanja, bolje i gore osvetljenje. Dešava se da se „pre“ napravi istog dana kad i „posle“, što košta mnogo manje i teško je dokazati da se radi o prevari.

                                    5.    Veličina jedne doze
                                    Prodavci suplemenata su svesni da njihovi proizvodi imaju relativno visoke cene. Iz tog razloga, na tržište izbaciju „ekonomične“ verzije proizvoda koji sadrže veći broj doza koje su preporučene. Većina proizvoda koji su praškastog sastava standardno dolaze uz takozvanu mericu, plastičnu kašiku kojom se određuje doziranje. Nepošten proizvođač će zajedno sa veličinom pakovanja povećati i veličinu merice, kako bi korisnik istim tempom trošio „jeftiniji“ proizvod. Ili će veoma sitnim slovima napisati na etiketi da je jedna doza jednaka dve ili četiri pune merice praha. Prosečan kupac ovo neće ni primetiti.

                                    6.    Proizvod podseća na anaboličke steroide
                                    Vrlo kompleksna obmana. Koristeći to što je tržište potrošača suplemenata delimično upoznato sa cnim tržištem nedozvoljenih sredstava, firme prave proizvode koji podsećaju na ova sredstva, uz tvrdnju da su njihova potpuno prirodna. Ime proizvoda se često u jednom slovu razlikuje od imena nedozvoljenog sredstva. Na slici je krava ili konj, što asocira na veterinarske steroide. Dolazi u pakovanju koje izgleda kao pakovanje leka, a ne suplementa, ili sa špricem uz koji se obavezno napominje da je za oralnu upotrebu. Postavlja se pitanje, čemu takav špric? Samo zbog asocijacije na nedozvoljena sredstva. Sastojci su navedeni u vidu hemijskih formula koje liče na neke druge formule, ali samo osobe sa poznavanjem hemije mogu videti da su u pitanju izmišljeni sastojci.

                                    7.    Preterane tvrdnje
                                    Gubljenje ili dobijanje na težini u iznosima od jednog kilograma po danu ili više se u medicini karakteriše kao štetno po zdravlje. Ako neka reklama iznosi sličnu tvrdnju, ona udara na niske porive koje ima većina ljudi – trenutno zadovoljstvo. Rezultati odmah. Manekenska figura za mesec dana. Veliki mišići za petnaest dana. Trbušnjaci za pet minuta. Lista je nepregledna. Iskustvo marketinških agencija pokazuje da je prosečnog čoveka lako zavarati ako mu se kaže ono što želi da čuje. Proizvod je jeftin i dovešće ga do ostvarenja njegovih ciljeva po pitanju fizičkog izgleda. Ide se sa tim kako su ljudska sujeta i osećaj niže vrednosti jači od zdravog razuma. Pogledavši industriju suplemenata koja svake godine obrće milijarde na globalnom nivou, ova postavka se pokazuje kao tačna.

                                    8.    Naš prizvod je dokazano duplo efikasniji od najpoznatije marke.
                                    Ovaj manevar koriste mlade kuće na tržištu. One pokušavaju da preuzmu deo potrošača „najpoznatije marke“. Drugim rečima, koriste već postojeće ime kako bi na njegovu štetu izgradili svoje. Sve to nema nikakve veze sa proizvodom niti njegovim učinkom. Kako bi dokazali svoje tvrdnje, proizvođači upošljavaju svoje laboratorije za testiranje i svoje stručnjake za pisanje „naučnih studija“. Jedino što ih deli od izravnog kršenja zakona jeste činjenica da ne spominju ime konkurentske firme.

                                    9.    Doziranje aktivnih sastojaka ispod navedene količine
                                    Uprkos ovoj neverovatnoj mreži obmane, na tržištu se zaista mogu naći proizvodi koji su legitimni. Problem nastaje kada proizvođač shvati kako je neki od sastojaka skup za nabavku, ili zahteva uvoz, ili zahteva poseban proces prečišćavanja, ili veoma brzo degradira u kontaktu sa kiseonikom te mu je neophodna sinteza sa nekom vrstom konzervansa. Sve ovo predstavlja dodatni trošak. Kako bi narednu fiskalnu godinu ipak dočekali sa pozitivnim bilansom, oni režu troškove tako što stavljaju manje aktivnog sastojka u proizvod pošto je prva tura rasprodata. Ljudi će nastaviti da kupuju proizvod za koji su videli da funkcioniše, ali to više neće biti isti kvalitet ni isti rezultati. Ova taktika je poznata kao „uzmi pare i beži“.

                                    10.    Blaćenje konkurencije
                                    Razvoj masovnih komunikacija u 21. veku omogućio je lakše i jeftinije puštanje štetnih glasina u javnost. Više nego ikada, pojavljuju se strašne anonimne priče o štetnosti ili neefikasnosti konkurentskog proizvoda. Uglavnom dolaze u dva oblika: proizvod ne radi ono što bi trebalo ili, mnogo dramatičnije, proizvod radi ali sadrži nedozvoljenu hemiju. Veoma je teško pod ovim uslovima odvojiti činjenice od izmišljotina. Moguće je, ipak, voditi se logikom: cene pravih anabolnih preparata mnogo su veće od cena sportskih suplemenata. Ispada, dakle, da se skup proizvod tajno prodaje po niskoj ceni, što nije logično.
                                    Bitno je shvatiti jednu stvar: čitava fitnes industrija (koja nije ograničena na suplemente) radi zahvaljujući neuspešnim pokušajima većine pojedinaca koji traže sledeću čudotvornu pilulu, tajni metod treninga, novu super – hranu, instant rezultate i sve to po niskoj ceni uz malo ili nimalo truda. Marketing, nepošten kakav je, jeste takav jer se prilagodio ovakvoj filozofiji prosečnog potrošača. U pitanju je prirodna evolucija jednog poslovnog sistema. Istina je ostala zakopana ispod brda laži i prevare: jedini dodatak ishrani koji je istinski potreban svakome od nas jeste običan multivitamin. I to je izuzetan početak na putu ka zdravijem, boljem telu.

                                    Autor:
                                    Veljko Petranović

                                     

                                    • mrsavljenje
                                    • za mrsavljenje
                                    • dodaci ishrani
                                    • suplementi
                                    • dijetetski preparati
                                    • dijetetski suplementi
                                    • prevara
                                      ]]>
                                      portal@besplatansport.com (Veljko Petranović) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                                      Deca, sportski i energetski napici? Ne hvala http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/3891-deca-sportski-i-energetski-napici-ne-hvala.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/3891-deca-sportski-i-energetski-napici-ne-hvala.html Deca, sportski i energetski napici? Ne hvala
                                      Svi smo svedoci da sportska industrija sve agresivnije promoviše upotrebu različitih sportskih preparata, pri čemu različiti napici zauzimaju sve značajnije mesto.

                                      Svi smo svedoci da sportska industrija sve agresivnije promoviše upotrebu različitih sportskih preparata, pri čemu različiti napici zauzimaju sve značajnije mesto. S obzirom na ipak ograničeni broj dece koja su angažovana u sportskim aktivnostima na poluprofesionalan način, sve češće se ova vrsta sportskih proizvoda reklamira kao poželjna i dobrobitna i za populaciju dece generalno.
                                      Ipak, nov zvaničan stav Američke Pedijatrijske Akademije, zasnovan na temeljnoj analizi velikog broja istraživanja, upravo je suprotan navedenom reklamnom trendu! Udruženje navodi da pre svega treba praviti razliku između dve grupe tečnih napitaka, sportskih napitaka (sport drinks) koja pre svega sadrže vodu, elektrolite i ugljene hidrate i energetskih napitaka (energy drinks), koja u sebi sadrže stimulanse centralnog nervnog sistema poput kofeina, taurina i glukoronolaktona. Navodeći čitav niz negativnih efekata po zdravstveni status dece i adolescenata, Udruženje zaključuje kako na uzorku opšte populacije dece i adolescenata treba «snažno obeshrabriti upotrebu sportskih i energetskih napitaka». «U ogromnom broju slučajeva (možda jedino izuzimajući sportiste angažovane u sportovima tipa izdržljivosti, i to u smislu konzumiranja sportskih, nikako energetskih napitaka) obična voda predstavlja ultimativno sredstvo za rehidrataciju organizma» – zaključuju potpisnici važećeg zvaničnog stava.
                                      Istraživanje je objavljeno u majskoj svesci časopisa Pediatrics za 2011 godinu.

                                       

                                      • zdrava ishrana
                                      • kofein
                                      • zdravlje dece
                                      • bisfenol
                                      • taurin
                                      • sportski napitak
                                        ]]>
                                        portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Ishrana Tue, 31 Jul 2012 02:00:00 +0200
                                        Poremećaji u ishrani kod sportista http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/3998-poremecaji-u-ishrani-kod-sportista.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/3998-poremecaji-u-ishrani-kod-sportista.html Poremećaji u ishrani kod sportista
                                        Mnogi studenti - sportisti se suočavaju sa teškim paradoksom u svojim režimima treniranja. Podsticani su da jedu kako bi obezbedili neophodne energetske izvore za postizanje dostignuća ali se često suočavaju sa sopstvenim ili timski nametnutim ograničenjima u težini. Stavljanje akcenta na malu težinu ili malo masnih naslaga na telu, može da bude korisno u pogledu dostignuća jedino ako su smernice realne...

                                        Mnogi studenti - sportisti se suočavaju sa teškim paradoksom u svojim režimima treniranja. Podsticani su da jedu kako bi obezbedili neophodne energetske izvore za postizanje dostignuća ali se često suočavaju sa sopstvenim ili timski nametnutim ograničenjima u težini. Stavljanje akcenta na malu težinu ili malo masnih naslaga na telu, može da bude korisno u pogledu dostignuća jedino ako su smernice realne, unos kalorija razuman a dijeta uravnotežena. Korišćenje rigoroznih mera za kontrolu težine može da ugrozi zdravlje studenta atletičara, a moguće je da će pokrenuti aktivnosti koje su povezane sa definisanim poremećajima u ishrani.

                                        Studije Nacionalnog udruženja atletičara koledža (eng. NCAA) pokazuju da je najmanje 40% institucija u članstvu prijavilo najmanje jedan slučaj anoreksije ili bulimije u svojim atletskim programima. Iako su ti poremećaji u ishrani mnogo više zastupljeni kod žena (otprilike 90% izveštaja je iz ženskog sporta), poremećaji u ishrani se takođe javljaju i kod muškaraca.

                                        Poremećaji u ishrani su često odraz suštinskih emocionalnih neprilika, koje su mogle da se razviju davno pre nego što se osoba angažovala u atletici. Bilo je nagoveštaja da stres, bez obzira da li se javio zbog angažovanja u atletici, uspinjanju ka akademskom uspehu ili traženju društvenih veza, može da pokrene psihološke probleme kao što su poremećaji u ishrani kod osetljivih osoba. Poremećaji u ishrani, kod takvih pojedinaca, mogu da budu pokrenuti i samo jednim jedinim događajem ili komentarima osobe bitne pojedincu. U atletici, takve pokretačke mehanizme mogu da čine neučtive primedbe u vezi izgleda ili stalno ugnjetavanje vezano za telesnu težinu atletičara, konfiguraciju ili tip tela.

                                        Znaci upozorenja poremećaja u ishrani sa kojima se često susreću studenti atletičari, uključuju:

                                        Anoreksiju nervoze (eng. anorexia nervosa) - Samonametnuto gladovanje u opsesivnom pokušaju da se izgubi na težini i postane mršav. Znaci upozorenja - Drastičan gubitak težine, preokupacija hranom, kalorijama i težinom, nošenje široke ili višeslojne odeće, neumorno, prekomerno vežbanje, promene raspoloženja i izbegavanje društvenih aktivnosti koje su vezane za hranu.

                                        Bulimija (eng. bulimia) - Često javljanje pojave „binge eating“ (ponašanje u ishrani tokom kojeg se javljaju periodi nekontrolosanog unošenja hrane), uglavnom praćeno nekim načinima njenog izbacivanja, kao što su povraćanje, prekomerno korišćenje diuretika (eng. diuretic - lekovi koji povećavaju izlučivanje jona natrijuma i vode iz organizma putem bubrega) i laksativa (eng. laxative - lekovi za lečenje zatvora stolice, stanja u kome osoba ima neugodno ili retko pražnjenje creva) ili prekomerno vežbanje. Znaci upozorenja - Prekomerna zabrinutost u vezi težine, odlasci u toalet posle jela, depresevna raspoloženja, stroga dijeta praćena pojavom „binge eating“ i povećan kriticizam sopstvenog tela.

                                        Bulimareksija (eng. bulimarexia - poremećaj koji objedinjuje bulimiju i anoreksiju) - Anoreksija nervoze sa delovanjem jednog ili više ponašanja bulimije.
                                        Bitno je napomenuti da prisustvo jednog ili dva ova znaka upozorenja ne mora nužno da predstavlja prisustvo poremaćaja u ishrani. Definitivna dijagnoza treba da bude data od strane odgovarajućih profesionalaca.

                                        Anoreksija i bulimija vode do polu-gladovanja i dehidratacije, koji mogu da dovedu do gubitka mišićne snage i izdržljivosti, smanjenja aerobnih i anaerobnih sposobnosti, gubitka koordinacije, slabijeg rasuđivanja i drugih komplikacija koje smanjuju dostignuća  i oslabljuju zdravlje. Ti simptomi mogu odmah da budu vidljivi ili ne moraju da budu uočeni tokom dužeg vremenskog perioda. Mnogi studenti atletičari postižu uspešna dostignuća, dok se suočavaju sa poremaćajima u ishrani. Prema tome, dijagnosticiranje ovog problema ne treba da bude u osnovi zasnovano na smanjenju atletskih dostignuća.

                                        Instruktori, atletski treneri i lekari supervizori, moraju da budu obazrivi ka studentima atletičarima koji bi mogli da budu naklonjeni poremećajima u ishrani, posebno u sportovima u kojima su pojava ili telesna težina faktor u dostignućima. Odluke, vezano za gubitak težine, treba da budu zasnovane na sledećim preporukama, kako bi se smanjila mogućnost poremećaja u ishrani:

                                        1. Dogovor o gubitku težine treba da bude obostrano usaglašen, od strane trenera i atletičara, sa odgovarajućim medicinskim i nutricionističkim osobljem;

                                        2. Od strane svih uključenih osoba treba da bude razrađen odgovoran i realističan plan i

                                        3. Planovi za gubljenje težine treba da budu uspostavljeni na individualnoj osnovi. Ako se problem razvije, neodložna je potpuna medicinska procena atletičara za koga se sumnja da ima poremećaj u ishrani. Jednom potvrđena, promena ponašanja treba da proizilazi iz profesionalnih smernica kroz nutricionistička, psihološka i/ili psihijatrijska savetovanja. Zbog toga što su poremećaji u ishrani rastući problem sa ozbiljnim posledicama po zdravlje, u svakom studentskom kampu treba da bude razmotreno uvođenje osnivanja profesionalno usmerenih grupa za podršku, uvid u lična savetovanja i telefonske linije za pomoć.

                                        Edukacija o poremećajima u ishrani je dobra preventivna mera. U 1989. godini odeljenje za atletiku, sa svakim članom institucije, primilo je projekat Nacionalnog udruženja atletičara koledža – NCAA „Ishrana i poremećaji u ishrani u atletici na koledžima.“
                                        Ti materijali, koji uključuju video trake i pisane dodatke, treba da budu ocenjeni od atletskih administratora, trenera, medicinskog soblja i atletičara.

                                        U dodatku, 1992. Američki koledž sportske medicine započeo je razvoj informacionih materijala u vezi trojnih pojava kod ženskih atletičara: poremećaj ishrane, amenoreja (eng. amenorrhea – izostanak menstruacije tokom najmanje šest meseci) i osteoporoza (eng. osteoporosis - bolest koja se manifestuje smanjenjem gustine kostiju, zbog čega one postaju porozne). Ti materijali će takođe biti vredni izvori za institucije Nacionalnog udruženja atletičara koledža – NCAA i mogu da budu zatraženi slanjem sopstveno adresirane koverte poslovne veličine sa markicom, na adresu ACSM, c/o Triad, P.O. Box 1440, Indianapolis, IN 46206-1440.

                                        Napisano za Nacionalno udruženje atletičara koledža i prilagođeno od strane Američkog koledža sportske medicine.

                                        Sa engleskog preveo: Aritonović Ivan

                                        • ishrana sportista
                                        • ishrana i sport
                                        • poremecaj u ishrani
                                        • anoreksija
                                        • bulimija
                                          ]]>
                                          portal@besplatansport.com (Ivan Aritonović) Ishrana Fri, 27 Jul 2012 02:00:00 +0200