Back BesplatanSport.com

Izborna vožnja - GLAS ZA BAJS

U Beogradu se u poslednjih devet godina duplirao broj automobila, a sada ih ima oko 650.000 u Beogradu, uz tendenciju povećanja, dok uporedo naglo raste i broj posetilaca iz drugih mesta Srbije i iz susednih zemalja, koji automobilima dolaze u Beograd radi posla ili razonode.
Izborna vožnja - GLAS ZA BAJS


Gradovi Jugoistočne Evrope imaju saobraćajnih problema zbog povećanja broja motornih vozila, te i gužve na ulicama. Javni prevoz je spor i neefikasan. Saobraćaj je i najveći izvor gradske buke i zagađenja vazduha. Nastojanja da se ti problemi reše izgradnjom i rekonstruisanjem saobraćajne infrastrukture, dovode do porasta broja njenih korisnika što povećava pritisak na gradove, a posebno na njihove centralne delove i istorijska gradska jezgra koja, građena vekovima ranije za kočije i pešake, sada ne mogu da prime rastući broj vozila.

U Beogradu se u poslednjih devet godina duplirao broj automobila, a sada ih ima oko 650.000 u Beogradu, uz tendenciju povećanja, dok uporedo naglo raste i broj posetilaca iz drugih mesta Srbije i iz susednih zemalja, koji automobilima dolaze u Beograd radi posla ili razonode.

Zbog takvih problema i u interesu urbanog razvoja i jačanja lokalne, posebno male i srednje privrede, gradovi Zapadne Evrope i niza zemalja sveta su se u prošloj deceniji okrenuli alternativnim i održivim vidovima transporta.

Pariz, London, Beč, Berlin, Budimpešta, Ljubljana, Zagreb, Skoplje intenzivno rade na podršci biciklu kao jeftinom, racionalnom sredstvu gradskog transporta. Čelnici tih gradova, od kojih su neki i sami svakodnevni biciklisti, interesuju se za probleme biciklista, učestvuju u njihovim grupnim vožnjama, unapređuju biciklističku infrastrukturu.

Primeri:

Ljubljana - 270.000 stanovinka; 80 km biciklističkih staza, 61 km biciklističkih traka, 5 km biciklističkih ulica, sistem javnih biciklala Bicikelj

Zagreb- 800.000 stanovnika; 220 km biciklističkih staza i traka, sistem javnih biciklala Nextbike

Budimpešta - 1.8 miliona stanovnika; 212 km biciklističkih staza i traka, sistem javnih bicikala Bubi se upravo implementira

Od 2008. godine kada su izgrađene staze na Novom Beogradu i 2011. godine kada je rekonstruisana staza do Ade Ciganlije nije bilo značajnijih radova na unapređenju biciklističke infrastrukture kao ni poboljšanja zakonske regulative za bezbednost ranjivijih učesnika saobraćaja. Beograd trenutno ima 65 km biciklističkih staza, mada je upitna upotrebljivost i stanje istih i spekuliše se da je realna dužina 55 km.

Bicikl je, kao sredstvo transporta, regularan deo paketa predizbornih programa u zemljama Srednje i Zapadne Evrope. Tamo se neprekidno radi na nacionalnim biciklističkim strategijama, gradovi rapidno povećavaju udeo biciklističkog saobraćaja izgradnjom novih biciklističkih staza i uvođenjem posebnih traka u većim ulicama, usporavanjem motornog saobraćaja, zonama sa ograničenjem brzine na 30 km/h, prilagođavanjem zakona potrebama biciklista i subvencionisanjem kompanija čiji radnici dolaze biciklom na posao.

Beograd i Srbija imaju jedinstvenu priliku da, učeći iz bogatog iskustva razvijenijih zemalja, počnu da planiraju razvoj grada po principima održive mobilnosti, da ne bismo imali stalno rastuće potrebe i troškove za rekonstrukciju bulevara i trgova da bi prihvatili sve gušći motorni saobraćaj, umesto da stimulišemo urbana, alternativna sredstva transporta, među kojima prednjači bicikl.

Srbija je, po broju smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti, u evropskom i svetskom vrhu, kao i po nivou emisije CO2 gde zauzimamo neslavno 5 mesto među 36 evropskih zemalja.

Bicikl je potvrđeno sredstvo za jačanje zdravlja i prevenciju bolesti, a njegovo korišćenje donosi i budžetske uštede zdravstvu, pokazala su iskustva drugih zemalja.
Uz to, ulice gradova koji su motorni saobraćaj dopunile biciklističkim, ili, uz pešački ostavile samo biciklistički saobraćaj, doživele su ekonomski procvat lokalnih radnji i ugostiteljstva što blagotvorno utiče i na te delatnosti, i na zapošljavanje, i na gradske budžete.

Zbog svih tih razloga, biciklistička udruženja Beograda  "Ulice za bicikliste", "Ciklo Svet Srbija", inicijativa "Beociklizacija", Inicijativa za urbanu održivu mobilnost, web-portal Bajsologija, Agencija za turizam na biciklu "I Bike Belgrade", Festival Beograd - Velograd, Biciklistički klub Crvena Zvezda, uz podršku nemačke fondacije Hajnrih Bel - Jugoistočna Evropa odlučili su se da političkim partijama pred lokalne izbore u Beogradu 16. marta, upute sledeća pitanja:

 Kakav je stav vaše partije o korišćenju bicikla kao prevoznog sredstva? Koji udeo putovanja biciklom u saobraćaju vaša partija predviđa u narednom mandatu (do 2018. godine) u Beogradu, gde je sada taj udeo manji od 1%? Pošto je Generalnim urbanističkim planom za 2020. godinu predviđeno da 2.5% žitelja koristi bicikl kao prevozno sredstvo, šta ćete preduzeti da to postignete?

Biciklisti će se u subotu, 1. marta 2014. godine u 11:30 časova okupiti na Trgu Republike, gde će u 12:00 časova početi vožnja tokom koje će posetiti sedišta političkih partija u Beogradu i uručiti im ili ubaciti u poštansko sanduče svoja pitanja i primerak peticije UG Ulice za bicikliste koja je gradskoj upravi predata 2013 godine.

Vožnju ćemo završiti grupnom fotografijom ispred Skupštine Grada Beograda.


Rutu možete videti ovde:
http://ridewithgps.com/routes/4102808

Ulice za bicikliste

Posted: 27 februar 2014
Pin It

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori